Protivzakonite prakse državnih organa uništavaju poljoprivredu!

Ekološki centar Stanište iz Vršca objavio je studiju Finansiranje poljoprivrede i ruralnog razvoja u Srbiji. U studiji mapiraju neuralgične tačke politika koje se sprovode, a u saopštenju ističu koje su to prakse organa Republike Srbije koje negativno utiču na razvoj poljoprivrede i ruralnog razvoja. Neke od praksi su protivzakonite, dok su druge postale legalne kroz malverzacije. saopštenje Ekološkog centra Stanište prenosimo u celosti.

Poljoprivredno zemljište © Pixabay

 

Značajan deo novca od zakupa poljoprivrednog zemljišta ne troši se na mere uređenja i korišćenja zemljišta. Polovina opština i gradova ne podstiče poljoprivredu, a većina organa vlasti nema izveštaje o sprovedenim merama i rashodima u oblasti poljoprivrede, iako je to zakonom obavezno.

Iako sve vlasti decenijama tvrde da je poljoprivreda izuzetno važna za razvoj domaće ekonomije, te zato uživa poseban položaj, istraživanje Ekološkog centra „Stanište“ pokazuje bitno drugačije odnose.

Rastanak sa Belom kućom srpskog agrara

Analizirani su programi zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, programi podrške poljoprivredi i izveštajio realizaciji ovih programa u periodu 2015-2017, a zaključci su zabrinjavajući.

Prastara mehanizacija © Pixabay

Novac se čak odliva iz poljoprivrede, u za vlast važnije oblasti, a podsticaji koje izbudžeta poljoprivrednici dobijaju su višestruko manji od onih na koje računaju proizvođači u EU. Posebno zabrinjava što se, na svim nivoima, veliki deo prihoda od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta sistemski i namerno troši nenamenski.

Zakonom o poljoprivrednom zemljištu je propisano da su prihodi od zakupa namenski i moraju se trošiti kroz programe zaštite, uređenja i korišćenja zemljišta. Uprkos tome, do kraja 2015. godine lokalne samouprave su na pomenute programe zbirnopotrošile 1,9 milijardi dinara manje nego što su od zakupa prihodovale. Ovaj „višak“ je protivzakonito, ali bez posledica, potrošen nenamenski.

Pad interesovanja za dugoročni zakup državnih oranica

Izmenama Zakona o budžetskom sistemu krajem 2015. godine, ukinut je namenski karakter ovim prihodima. To je vlast stavilo u udobnu poziciju da slobodno i nekršeći zakon, nastavi sa trošenjem na „veće“ prioritete, dok navodne uštede pravitamo gde očekuje najmanju političku štetu i otpor.

Tako je u 2016. godini, u 29 od 45 vojvođanskih opština razlika prihoda od zakupa i rashoda za uređenje i korišćenje zemljišta zbirno iznosila novih 880 miliona dinara. A u tim opštinama se ostvarujeviše od 95% ukupnih prihoda i rashoda u vezi sa zemljištem za celu Srbiju.

Neophodno je vratiti namenski karakter prihodima od zakupa zemljišta i uvesti mere kontrole kojima se obezbeđuje da se novac zaista troši namenski.

U republičkom budžetu je stanje još nepovoljnije. U periodu 2015-2017, još je u fazi planiranja prenamenjena polovina prihoda od zakupa, ukupno 3,2 milijarde dinara, malo protiv zakona, malo u skladu sa zakonom. Tako je budžet Republike prošle godineod zakupa prihodovao 1,7 milijardi dinara, ali je Uredbom o zaštiti, uređenju ikorišćenju zemljišta planirano da se utroši samo 861 milion, dok ove godine 532 miliona – najmanje do sada.

Sa sličnom praksom počelo se i u AP Vojvodini. Tu je ove godine za 755 miliona dinara planirano manje rashoda nego prihoda od zakupa. Umesto da država sav novac od zakupa troši, na primer, na odbranu od grada, čišćenjekanala, rad poljočuvarske službe, navodnjavanje i odvodnjavanje, kontrolu plodnosti,vetrozaštitne pojaseve, atarske puteve, komasaciju i druge propisane mere, gotovopolovinu planira i troši na nešto drugo.

Koje su najefikasnije načini zaštite od grada

Ovo svesno zakidanje ne može biti bez posledica po navedene sisteme. Zato je neophodno što pre vratiti namenski karakter prihodima od zakupa zemljišta i uvesti mere kontole kojima se obezbeđuje da se novac zaista troši namenski.

Što se tiče Zakona o podsticajima u poljoprivredi, u 2016. godini je 96 od 145 opština i malo programe podsticaja, ali je samo njih 78 (ili 53,8%) imalo realizaciju aktivnosti i plaćanja.

Stotine hiljade kuća prazno u selima Srbije

Stanje je naročito nepovoljno u AP Vojvodini. Tu je u 2016.godini programe imalo 17 (ili 37,8%) lokalnih samouprava, sa zbirnim izvršenjem odsamo 100 miliona dinara, a prošle godine je programe imalo 18 opština i gradova.

Povrh svega, domaći podsticaji poljoprivredi i ruralnom razvoju su znatno niži od iznosa koji u državama članicama EU poljoprivrednici za iste namene mogu dobiti iz budžeta EU. Podsticaji u Srbiji su u poslednje tri godine iznosili sa svih nivoa zbirno 170-200 miliona evra godišnje, dok se iz EU budžeta, na primer, za Bugarsku godišnje planira oko 1,13 milijardi evra.

Poljoprivredno zemljište - ©Pixabay

Iako je to zakonska obaveza, izveštaj o sprovedenim merama i rashodima za zaštitu, uređenje i korišćenje zemljišta ima samo 43% opština i gradova. Na republičkom nivou isti izveštaj ne postoji, kao ni izveštaj o sprovođenju uredbe o podsticajima.

Zašto je zemljište naše najveće prirodno bogatstvo

Zato se ne zna pouzdano koliko je potrošeno, na koje mere i sa kakvim efektima. Bez tih podataka nemoguće je korigovati ili kreirati smislenu poljoprivrednu politiku. Skupština AP Vojvodine nije razmatrala iste izveštaje za 2016. i 2017. godinu.

Finansiranje poljoprivrede u Srbiji je u priličnoj meri neuređeno, neracionalno i zahteva temeljne promene. Dok se to ne uradi, srpska poljoprivreda biće izložena oštroj konkurenciji država koje svoju poljoprivredu ozbiljno podstiču.

Celoj studiji možete besplatno pristupiti preko ovog linka.

Komentari