Svet poljoprivrede Prodavnica

Ovo morate da znate ako želite da podignete plastenik

Pre nego što se uopšte upustite u projekat podizanja plastenika, obavezno morate sagledati sve troškove. Morate voditi računa o pripremi terena, dovođenju vode i struje, a za velike plastenike obavezna je i izgradnja trafostanice, kupovina agregata i postavljanje tvrde podloge.

 

Pre nego što odlučite da sami podignete plastenik preračunajte troškove - © Pixabay

Mali posedi

Rešenje za poljoprivrednike sa malim posedima, ili gradske porodice koje imaju malo zemljišta na selu, svakako je uzgajanje povrća u plastenicima. Četvoročlano domaćinstvo može da se izdržava prihodima koje donosi plastenik od 2.500 kvadratnih metara. Kada se uzme u obzir to da prihodi sa jednog hektara pod plastenikom ili staklenikom mogu da budu veći od prihoda sa 150 hektara pod pšenicom, računica je jasna – kaže prof. dr Žarko Ilin sa novosadskog poljoprivrednog fakulteta.

Kako da zagrejete plastenik tokom zime

Troškovi podizanja plastenika

Pre nego što se uopšte upustite u projekat podizanja plastenika, trebalo bi da sagledate sve moguće troškove. Vaša računica bi trebalo da obuhvata troškove nivelacije terena, dovođenja vode i struje, a za velike plastenike obavezna je i izgradnja trafostanice, kupovina agregata i postavljanje tvrde podloge da bi šleperi sa opremom mogli da dođu do parcele. U ove troškove ulaze i premeravanje i bušenje rupa za stope betonskih radova, odnosno betonske stope ili pobadanje šipova.

Od gajenja povrća na otvorenom do savremenih plastenika

Cena samog plastenika zavisi od: 

  • tipa konstrukcije (širine, visine, udaljenosti stubova, odnosno opterećenja pod snegom i brzine vetra koju plastenik može da izdrži);
  • vrste folije (dupla na naduvavanje ili jednoslojna), načina otvaranja plastenika (krovno, bočno ili čeono) i
  • stepena automatizacije (automatsko otvaranje krovova ili bočnih strana, naduvavanje plastenika kod  duplih folija).
     
Oprema u plasteniku može biti različitog kvaliteta i automatizacije - © Pixabay

Oprema u plasteniku može biti različitog kvaliteta i automatizacije počevši od sistema za navodnjavanje, odnosno načina navodnjavanja i prihrane (kompjuteri, dozatori, venturijeve cevi), traka ili creva (sa kapljačima ili ubodnim kapljačima tzv. špageti), sistema rasprskivača i fogera, do sistema grejanja ili samo dogrevanja i zaštite konstrukcije, kako je, recimo, topovima na gas i naftu ili kaloriferima.

Odaberite idealan tip plastenika za vašu proizvodnju

Osposobljavanje plastenika 

Pri osposobljavanju plastenika za rad treba imati na umu i troškove nabavke mehanizacije, alata i pribora, kao i repromaterijala za početak proizvodnje, ali i za radnu snagu. Sve ovo treba uzeti u razmatranje pre nego što se uđe u ovaj posao. Projekat podizanja plastenika je završen kada je u istom posađena ili posejana biljna vrsta ili vrste koje želimo da gajimo. 

Vratio se u rodno selo, podigao plastenike i sada dobio subvencije

Provetravanje plastenika može biti čeono, bočno ili krovno. Najbolje i najefikasnije provetravanje je krovno. Krovovi se otvaraju automatski informacijama koje daje meteorološka stanica na krovu, odnosno senzori za vlažnost i temperaturu u plasteniku.
 

Zagrevanje plastenika zavisi od vremena proizvodnje i vrste biljaka - © Agromedia

Zagrevanje plastenika

Jedno od najvažnijih pitanja kada je reč o proizvodnji u zaštićenom prostoru jeste grejanje. Postoje različita rešenja, a ona u osnovi zavise od dve stvari: vremena proizvodnje i vrste biljaka koje se gaje.

Za pravljenje plastenika potrebno je znanje i veština

Ako proizvodnja kreće u januaru ili februaru i ako se u plasteniku gaje vrste kojima pogoduje toplo vreme, kao što su paradajz, paprika, ili krastavac, onda se radi grejanje, odnosno ako proizvodnja kreće u martu za te vrste ili se u toku zime gaji salata, luk i tako dalje, tada se radi samo dogrevanje.

Grejanje plastenika se postiže, pre svega, postavljanjem mreže plastičnih ili metalnih cevi kroz koje prolazi vrela voda, dok se dogrevanje vrši kaloriferima, termogenima i tako dalje. Kao energenti mogu se koristiti biomasa, drva, ugalj, gas, nafta. U poslednje vreme sve više se pridaje pažnja i korišćenju geotermalnih izvora vode.

Tekst je originalno objavljen u magazinu Agroplaneta

Komentari