Svet poljoprivrede Prodavnica

Jesenja obrada zemljišta

Veoma je korisno redovno i na vreme odrađivati poslove koje donosi sezona. Takvim pristupom postižemo kvalitet na više nivoa. To nam omogućava planiranje baštenskih poslova, veličine parcela pod određenom vrstom povrća ili cveća, obima radova po pitanju zahteva nekih biljaka, semena, đubriva… I zato su jesenji radovi, odnosno obrada zemljišta, vrlo važni!

Zemljani radovi, takođe poznati i kao obrada zemljišta, ne odnose se samo na kompletno riljanje ili freziranje bašte jednom godišnje. Obrada zemljišta može se podeliti u više delova u toku cele godine i tada postaje mnogo lakša i jednostavnija u odnosu na ,,radnu akciju’’ u kasnu jesen.

Jesenja obrada zemljišta ašovom- @Agromedia

Prednosti jesenje obrade zemljišta

Leto je donelo obilje plodova od kojih se neki ubiraju čak i na početku jeseni: krompir, paradajz, krastavac, boranija, patlidžan… Neke od biljaka će ostati na svojim mestima u bašti jer će se koristiti i u toku jeseni, pa čak i u jednom delu zime, kao što su blitva, kupusnjače, šargarepa, celer, paštrnak, začinsko bilje i slično.

Međutim, polako se oslobađaju delovi bašte i javljaju se slobodne površine koje je potrebno pripremiti za jesenju setvu ili za prezimljavanje.

Prednosti tako podeljenog rada su višestruke i odnose se na to da:

  • postižemo mnogo manju zakorovljenost površina, a na taj način ima i manje radova oko plevljenja, okopavanja, povezivanja i slično;
  • zemljište je pravilno pripremljeno pa su mu mehaničke osobine zadovoljavajuće, što svakako utiče da kvalitetniji budu setva semena, klijanje, primanje rasada. Uz to, lakša je i manje zahtevna mehanička obrada zemlje tokom sezone;
  • pravilno pripremljeno zemljište ima veoma povoljan vodno-vazdušni režim, što znači da se voda i vazduh nalaze u savršenom odnosu, kako prilikom vestačkog zalivanja tako i prilikom kišnog perioda. Tada su zemljišta bez pokorice, nisu sabijena, nema zadržavanja površinske vode;
  • stres, bilo da je u pitanju suša ili prevelika vlaga, glavni je neprijatelj biljaka, kako mladih ili tek posejanih, tako i biljaka koje se već duže nalaze u bašti. Kvalitetno obrađena zemlja daje maksimum u pogledu dostupnosti vode, hranljivih elemenata i povoljne sredine za razvoj korena.

Obrada zemljišta u jesen

Jesenja obrada zemljišta sastoji se od nekoliko jednostavnih radova koji se obavljaju detaljno i bez mnogo napora. Tako dobijamo višestruku korist, štedimo vreme i olakšavamo poslove, što će se tokom sezone isplatiti, jer sada, kada vremena ima na pretek i manje je poslova, prilika je da se odradi sledeće:

1. Košenje

Pre nego što se počne sa radovima oko zemlje obavezno je ukloniti korove košenjem, čupanjem ili okopavanjem. Korovi treba da su uklonjeni jer ukoliko na sebi nose seme predstavljaju pravu bombu koja će eksplodirati na proleće u isto vreme kada očekujemo rast sejanog povrća ili cveća.

Košenjem se uklanjaju velike količine semena ili rizoma koji se šire po bašti. Sav korov se odnosi na kompostište, a dobro bi bilo da na korenu nema puno zemlje i da je svež, a ne da je prethodno stajao i sušio se u bašti. Ako ga na vreme ne uklonimo korov ostavlja seme, a uz to, kada je suv teško se kompostira.

2. Grabuljanje

Grabulja je alatka koja se u ovo doba godine najviše koristi. Njena uloga je da poravna slobodan deo koji je u bašti ostao nakon skidanja useva, da se zemlja poravna i sredi mehanički, ali i da se uklone korovi. Najpogodnija je grabulja sa kosim zupcima jer prodire duboko u zemlju i razara čak i krupnije buse pa uspešno iskopava korove.

Višestukim brojem provlačenja grabulje po površini dobija se vrlo lepo usitnjeno zemljište bez busa i korova, uravnano po želji i spremno da se na njega poseje ili rasadi neka jesenja kultura.

Salata, spanać, blitva, endivije, rukola ili druge sitnosemene povrtarske ili cvetne vrste su uobičajeni izbor. To se odnosi na onaj deo bašte gde je bio usev koji se dobro okopavao ili su iz zemlje vađeni krompir, cvekla ili paštrnak. Takva zemlja nije sabijena i ima dovoljno vazduha i hraniva pa je spremna da na sebe odmah primi novi usev.

Jesenja obrada zemljišta - @Agromedia

3. Ašov

Ašov je alatka koja se koriti za delove bašte koji zahtevaju da se zemlja dublje obradi jer je došlo do sabijanja ili gde je potrebno deo zemlje oplemeniti nekim organskim đubrivom (pregorelim stajnjakom ili kompostom). Prvo se ukloni sav korov i zaostale biljke koje se više ne koriste, a zatim se naspe sloj od 5cm komposta, pa tek onda možemo početi riljanje.

Najpogodnije je to odraditi kada je zemlja suvlja jer se prilikom riljanja buse lepo rasipaju i đubrivo ulazi dublje u sloj zemlje. Ašov je potrebno što dublje nagaziti, ali tako da se zahvati tanji sloj brazde jer se na taj način lepše rasipa zemlja. Prilikom prevrtanja brazde treba pažljivo vaditi korenje i rizome korova kao što su pirevina odnosno zubača, zatim sirak, ljutić i slično.

Ukoliko je zemlja vlažna ili veoma mokra onda je posao otežan, a rezultat je loše umešano đubrivo i velike buse koje se neće raspasti sve do proleća. Tako loše pripremljeno zemljište nije pogodno za setvu u jesen, ali se može malčirati slamom ili lišćem i tako ostati do proleća, kako bi bilo spremno za setvu u martu.

Ako je zemljište suvo riljano i fino pripremljeno, pogodno je za setvu jesenjeg povrća, a posebno krupnosemenog kao što su arpadžik, srebrenac, crni luk, beli luk zimac, grašak i bob.

4. Motika

Motika će poslužiti za svaki tip zemlje. Razni tipovi motike pogodni su za čišćenje površine pod korovom. Najpogodnije je da je motika oštra i širokog sečiva, jer tada savršeno brije površinu, a po potrebi može se koristiti za iskopavanje korova.

Za one malo vičnije, sasvim je pogodna i za ravnanje zemlje. Motikom se može i plitko obraditi zemlja. Plitko prekopavanje je prihvatljivo samo na delovima gde je zemlja sveža i nije ugažena, a takva mesta su najčešće ona gde smo gajili vrežaste biljke kao što su krastavac, dinja, lubenica, tikve ili industrijski paradajz.

Na toj povrsini je, ukoliko se ne zaseje na jesen, potrebno u toku zime ili na proleće odraditi riljanje ili freziranje.

Osim toga, svakako se može i dubljim prekopavanjem i malčiranjem konačno pripremiti za prolećnu setvu. Tom prilikom se samo uklanja malč, nakon čega su sadnja i setva savršeno mogući jer je zemlja ispod malča rahla i usitnjena, a bez korice.

5. Malčiranje

Malčiranje je mera koja se sve više koristi, a pogotovo kod uzgajivača koji se bave organskom ili integralnom proizvodnjom. Permakulturno gajenje povrća je gotovo nezamislivo bez malča. Malč se može postaviti na obrađeno zemljište, ali i na neobrađeno, jer će deblji sloj malča ugušiti korove, a ogrnute biljke će preko zime sačuvati od velike hladnoće.

6. Freziranje

Freziranje motornim kultivatorom je neophodna predsetvena mera za obradu zemljišta u bilo kom delu sezone. Na taj način se obrađuju manje, a pogodna je i za veće površine bašte, bez obzira na prethodno stanje zemlje i prisustvo korova.

Taj pristup je pogodan i za inkorporaciju stajnjaka ili drugih oplemenjivača kao sto su kreč, kameno brašno, zeolit, pesak i drugo. Ukoliko je zemlja mokra nije moguće kultivirati je pa je s toga pogodno sačekati da se prosuši jer su tada uslovi savršeni za freziranje.

Svakako da je od presudne važnosti održavanje vitalnog i hranljivog zemljišta. Ono predstavlja temelj i osnovu dobre bašte ili vrta. Jer svaki propust se pokaže tokom sezone, dok nam se svaki posao odrađen pravilno revanšira tokom cele godine, dajući nam dobar prinos i dobru vitalnost biljaka, baš onako kako smo i planirali!

Komentari