Intenzivna proizvodnja povrća u zatvorenom prostoru zahteva čestu zamenu supstrata – zemljišta, ili njegovu dezinfekciju pred svaku sezonu. Supstrat se teško zamenjuje, a dezinfekcija hemijskim preparatima, posebno u objektima koji su u sistemu organske poljoprivrede, nije dozvoljena. To ne znači da zemljište treba da ostane puno parazita, prouzrokovača bolesti, štetnih insekata i nematoda. Ono se i te kako može valjano dezinfikovati bez upotrebe hemijskih preparata, a nije potrebna ni skupa oprema za puštanje vodene pare. Dovoljno je da se iskoristi sunčeva energija u najtoplijim mesecima u godini – da se primeni solarizacija.

Sunčevi zraci će biti dobar dezinficijens, a efekat dugotrajniji, kada se radi u čistom plasteniku. Prvi uslov za uspeh je detaljno spremanje objekta. Valja opajati krov i izbaciti sve štetne insekte koji su na njemu pronašli utočište.

Drugi korak je mehaničko uklanjanje svih biljnih otpadaka iz završene sezone. Oni se moraju izneti, i, ako su zdravi, odložiti u kompostarnik, ili, u protivnom, spaliti.

Sledi unošenje organskih đubriva i oranje na dubinu 30-40 centimetara. Za dan-dva, kada se zemljište prirodno malo slegne, valja ga fino usitniti i poravnati. Posle toga se dobro zalije tako da bude provlažen sloj zemlje do dubine od čak 60 centimetara, i prekrije polietilenskom folijom, pazeći da ni centimetar tla ne ostane nepokriven.

Plastenik se zatvori i ostane tako dvadesetak dana. Nov ciklus proizvodnje može da počne čim se skine folija jer nema nikakvih rezidualnih ostataka od hemijskih preparata. U skladu s ovom metodom mogu da se dezinfikuju i parcele na otvorenom polju.

Brojni ogledi su pokazali da je primenom ove metode temperatura zemljišta ispod folije, na samoj površini, za više od 20 Celzijusovih stepeni viša nego bez polietilenskog pokrivača. Sa dubinom, razlika se smanjuje, ali je evidentna čak i na pola metra.

Solarizacijom tokom najtoplijih meseci u godini uništi se većina parazitnih organizama prouzrokovoča bolesti, koji se održavaju u zemljištu. Ipak, sunčevi zraci najveći efekat imaju na nematode, sitne, slobodnim okom jedva vidljive insekte, ali velike štetočine. Neke vrste potpuno eliminiše, a kod većine „propusti“ tek poneku nematodu.

Sve plastične folije su dobre. Ipak, prednost treba dati prozirnim i tanjim. Tokom letnjih dana nebo je vedro i temperatura vazduha visoka. Sunčevi zraci lakše i brže prodiru kroz prozirne folije i za kratko vreme povećavaju temperaturu zemljišta koja je smrtonosna za sve nepoželjne stanovnike unjemu kao i seme korova i tek iznikle korove.

Osim pravilnog izbora folije, na uspeh solarizacije utiče i vlaga, koja bolje prenosi temperaturu na dublje slojeve zemlje.

Na polju češća obrada zemljišta

Zbog velikih šteta nematode treba redovno kontrolisati na svakoj parceli i uništavati ih i na otvorenom polju. Međutim, to nije baš lako. Upotreba hemijskih preparata u nekim zemljama i u nekim usevima nije dozvoljena, a oni često uništavaju i korisne mikroorganizme. Nasuprot tome, u slučaju jake zaraze, biološki fumiganti su slabi. Najbolje je da se metode kombinuju uz nezaobilaznu solarizaciju.

Hemijski preparati na bazi metil-bromida i karbofurana su ranije bili osnovni način borbe protiv nematoda. Međutim, kako su oni zabranjeni, moraju se koristiti druga sredstva. Pošto nematode nisu jednostavne za uklanjenje, najbolji pristup je kombinacija različitih tehnika, kao što su solarizacija, nematocidi na bazi ulja, organski dodaci, plodored, usevanje biljaka antagonista i uzgoj otpornih vrsta.

Parcijalna solarizacija zemljištra smanjuje nematocidnu infekciju i obogaćuje prirodnu miklofloru zemljišta. Na otvorenom polju ona je nešto drugačija nego u plastenicima. Pošto se ne može solarizovati kompletan posed, preporučuje se da se parcele, sa kojih se skine usev, što pre plitko obrade.

Oranje se ponavlja u više navrata. Sve dok traju visoke temperature zemljište se prevrće, kako bi što veća površina došla u neposredan kontakt s suncem. Na jače zaraženim parcelama to nije dovoljno ali je veoma korisno.

Organski dodaci (zelenišno đubrivo, malč…)mogu da smanje nematocidnu aktivnost. Gajenje vrsta otpornih na nematode može da poboljša biološku kontrolu. Neke gljive i bakterije, koje se uzgajaju u laboratorijskim uslovima, uspešno se koriste kao biološki nematocidi, posebno u plastenicima.

Biljni ekstrakti i biljke nematocidi

Gajene biljke od nematoda mogu da zaštite i ekstrakti nekih vrsta, ili druge biljke koje deluju antagonistički na ove napasnike. Ekstrakt biljaka iz porodice lukova koji sadrži jedinjenje dimetil disumpor, uništava mnoge vrste korenovih nemtoda, i preporučuje se za „čišćenje“ zemljišta pre setve osetljivih useva.

Umesto fumiganata ili biljnih ekstrakata, neki poljoprivredni proizvođači eksperimentišu sa biljkama neprijateljima nematoda. One se seju pre ugroženih useva. U Engleskoj ovaj metod koriste proizvođači krompira. Već krajem leta, na parceli koja je određena za proizvodnju krompira, poseju bodljikavi paradajz (Solanum sisymbrifolium).

On se mora počupati pre stvaranja semena. Dobru zaštitu od korenovih nematoda pružaju i neke vrste rotkvi i bela slačica, koje se takođe seju u leto i skidaju pre sazrevanja semena.