Kako se pravilnom ishranom zaštititi od virusa i prehlada?

Voće i povrće © Agromedia

Ishrana tokom leta i zime se razlikuje, jer se ponuda povrća i voća razlikuje u zavisnosti od sezone. Metabolizam je zimi sporiji, pa samim tim traži hranu koja se termički sporije obrađuje i pretvara u energiju koja greje telo u uslovima sniženih temperature.

Ne treba ignorisati potrebe organizma za „jačom“ hranom, ali treba voditi računa da unos bude prilagođen na način koji neće štetiti organizmu. Bez obzira na sužen izbor povrća i voća tokom zime, jelovnik treba prilagoditi ponudi. Takođe, ne preporučuje se redukovanje ishrane i držanje dijete tokom zime. Da bi organizam bio u stanju da se izbori sa virusima i prehladama, neophodno je da ga načinom ishrane održimo jakim.

Unos tečnosti podjednako je važan zimi, koliko i leti. Grejanje uzrokuje dehidrataciju, pa se preporučuje unos bar dva litra vode u organizam tokom dana. Takođe se preporučuje unos biljnih čajeva kao zamena za kafu.

Bez obzira na sezonu, zamena šećera uvek se preporučuje medom. Med sadrži mineralne materije, fosfor, gvožđe i kalijum, pa će pomoći organizmu da imunitet održi na neophodnom nivou za sprečavanje bolesti.

Ono što se može pronaći na tržištu tokom zimske sezone svakako treba uvrstiti u svakodnevnu ishranu. Od povrća će na raspolaganju biti pasulj, krompir, kupus, šargarepa, kelj, sočivo, celer, cvekla, peršun, prokelj, soja i drugo. Pšenica, ovas i ječam bogate su vitaminom B, koji je takođe važan za organizam.

Voća tokom zime nema mnogo, ali se preporučuje svakodnevni unos. Dostupne će biti jabuke, kruške, grejpfrut, mandarine i pomorandže.

Komentari