Kako i kada se pravilno jede med? – Drvenom kašikom nikako!

Sve vrste meda su lekovite. Razlika između jednog, drugog ili trećeg meda je samo po ukusu. A o ukusima znamo da ne treba raspravljati. Jedino je važno pravilno ih koristiti.

Pitali smo pčelara i profesionalca sa domaćinstva Bikar iz Sremskih Karlovaca o pravilnoj upotrebi meda u ishrani i evo koje savete nam je on dao:

„Pojedine vrste meda, kao što je na primer bagremov med, namenjen je deci 1-2 godine jer je on najslabiji med i on je pogodan za dete kome probavni organi još nisu razvijeni. Svi ostali medovi su mnogo jači. Što je med tamnije boje i što se brže kristališe – to je kvalitetniji”, navodi Aleksandar Bikar.

A pored meda postoje još dva pečelinja proizvoda, koje pčelari preporučuju, a koja su jednako efikasna u borbi protiv virusa i prehalada.

„Preporučujem mešavinu med, polen, propolis koja diže imunitet i vrlo brzo rešava bilo kakvo inflatorno oboljenje ili propolis u 2-3 oblika zavisno od uzrasta i načina upotrebe: da li je u čaju, na korici hleba, a ne preporučujemo da se stavlja na beli šećer”, kaže Aleksandar.

Kako i kada se pravilno jede med? - Drvenom kašikom nikako! - © Pixabay

Još jedna veoma zdrava kombinacija je med sa semenom koprive, a neki ga još nazivaju i vitaminskom bombom. Ipak kako biste postigli što bolje efekte morate ga koristiti u različitim terminima tokom dana. Evo i kada:

 „Ako se uzima ujutro, jedna kafena kašičica, pre toga ne sme ništa da se jede. Kao tvrda bombona se rastopi u ustima i pola sata nakon toga ne sme da se jede, a reguliše rad štitne žlezde. Ako se koristi pola sata posle jela onda diže nivo gvožđa u krvi”, kaže Aleksandra.

Ali da bismo bili što zdraviji veoma je važno i na koji način uzimamo med. Odnosno da li koristimo drvenu, metalnu ili neku drugu kašiku. Evo saveta iz prve ruke:

„Med uzimati običnom, rosfraj kašikom. Ne upotrebljavati drvenu, a ni plastičnu kašiku. Plastična znamo od čega se pravi – od nafte, a nafta je kancerogena. Drvene kašike su uglavnom kineskog porekla. Sve su identične, identične boje, oblika i teksture, koštaju 50-250 dinara, a znamo da je u Srbiji zabranјen uvoz drvenih proizvoda iz Kine jer su otrovni. Kada uzmete drvenu kašiku i stavite je u usta vi ste već zagadili drvo svojim pozitivnim ili negativnim bakterijama iz usta. Kažu: mi ćemo oprati. A sa čime ćete oprati, sa deterdžentom? Pa ćete posle da jedete deterdžent sa medom?”, kaže Aleksandar.

Dnevna količina meda zavisi od ukupnog energetskog unosa. Preporuka je da med bude zastupljen u ishrani sa 5 odsto u ukupnom dnevnom energetskom unosu. 

 Sagovornik: Aleksandar Bikar, pčelar

Komentari