Svet poljoprivrede Prodavnica

5 stvari koje stalno koristimo, a koje zagađuju životnu sredinu

otpad- ©Pexels

Iako se o ekologiji i posledicama zagađenja sve više priča, ljudi i dalje svakodnevno, često nesvesno, utiču na zagađivanje životne sredine.

Najveći zagađivači su svakako veliki proizvođači, pre svega fabrike, motorna vozila i slično. Ipak, sve počinje na nivou pojedinca. Svaki put kada pomislimo da ,,neće baš moja kesa ubiti plavog kita u okeanu”, treba se setiti da kada se skupe kese svakog pojedinca koji isto pomisli dobijemo trenutni statistički podatak da se u okeanu svake godine nađe 14,7 miliona tona plastike. Svakog dana po jedna-dve kese, pa izračunajte koliko ste doprineli ovoj okvirnoj cifri.

Evo šta još, osim kesa, koristimo i radimo svakodnevno, a doprinosi zagađenju naše planete.

Dezodorans, parfem, lak za kosu…

dezodorans - ©Pexels

Poslednjih meseci smo svedočili najvišem nivou zagađenosti vazduha i u Srbiji, ali i u svetu. Nekoliko gradova naše zemlje, uključujući i Beograd, našli su se na listi najzagađenijih na planeti.

Osim izduvnih gasova iz motora automobila i drugih prevoznih sredstava, fabričkih i kućnih dimnjaka, vazduh zagađujemo i korišćenjem dezodoransa, parfema, laka za kosu i raznih sprejeva za kozmetičke i druge namene. Istraživanja su pokazala da hemikalije na bazi nafte koje se koriste u ovim proizvodima zajedno mogu zagaditi vazduh gotovo koliko i motorna vozila. Čestice koje se nalaze u parfemima, dezodoransima i sličnim proizvodima u interakciji sa česticama u vazduhu stvaraju gradivne blokove smoga, poput ozona, koji može da izazove astmu i trajno oštećenje pluća, ali i srčane udare ili rak pluća. Zbog toga se sve više pribegava prirodnim rešenjima, pa tako postoje prirodni preparati koji mogu biti adekvatna zamena.

Šljokice

šljokice - ©Pexels

Pitate se kome malene bleštave šljokice mogu nauditi? Pa, spisak je poduži.

Naime, iako šljokice deluju kao bezopasni prah, one su zapravo napravljene od mirkoplastike. Mikroplastika se seče na komadiće manje od 5 milimetara i upravo zbog svoje veličine lako dospeva u sve aspekte naše životne sredine i zagađuje ih. Poslednjih godina se govori o zagađenju vodenih površina mikroplastikom, jer ona, uključujući i šljokice, brzo završi u rekama, morima i okeanima, a zatim i u organizmima riba, školjki, planktona i drugih vodenih stvorenja. Kao i obična plastika, mikroplastika je štetna, ukoliko se nakupi veća količina u organizmu životinja dolazi do otežanog varenja, nemogućnosti izbacivanja nepotrebnih materija iz organizma, pa i cepanja unutrašnjih organa, što sve dovodi do umiranja životinja.

Baterije

baterije - ©Agromedia

E, pa baterije stvarno ne mogu nikome da naude naročito ako su prazne, zar ne?
Zapravo, to nije ni blizu istine. Baterije u sebi sadrže otrovne supstance poput olova i žive, stoga ne bi trebalo da završe u našoj životnoj sredini. Godinama postoji problem odlaganja ovog otpada. Ljudi često pomisle: ,,U redu, štetno je, neću da bacim u kantu, treba da se reciklira, ali gde onda, zaboga, da ih recikliram?”.

Iako se danas gotovo sve može reciklirati, naša država, nažalost, nema postrojenja za reciklažu kućnih baterija. Postoje sakupljači koji pokušavaju da se bave izvozom ovog otpada u zemlje EU gde postoje reciklažni centri za ovakve proizvode, međutim zbog nedovoljnog podsticaja države, broj sakupljača i akcija je veoma mali. Ipak, ovaj otpad možete pametno odložiti. Pojedine lokalne samouprave se bave sakupljanjem ovog otpada, kao i neke veće kompanije. Raspitajte se koji je najbliži objekat u kom možete predati svoje istrošene i neispravne baterije.

Žvakaće gume

žvaka - ©Pexels

I žvake deluju prilično bezopasno, ali, pogađate, ni one nisu dobre za životnu sredinu. Žvake se prave od izvesnih sintetičkih vlakana koja čine da ne bude biorazgradiva, što znači da se neće razložiti u prirodi ili bar ne u narednih 10 000 godina.

Možda je mit da ukoliko progutamo žvaku mogu nam se zalepiti ili zavezati creva, ali ono što pouzdano nije mit jeste činjenica da vaš organizam ne može da svari tu istu žvaku. Koliko i koje stvari znate koje vaš želudac ne bi mogao da svari? Ako kažemo da među njih spadaju recimo metalni predmeti, kamenje i slično, da li vam je sad jasna jačina i štetnost žvakaćih guma?

Deterdžent i hemikalije

zagadjena_reka - ©Pexels

Naravno da posle čitanja ovog teksta nećete prestati da perete veš, sudove i sanitarije, mada bi bilo dobro da potražite neka blaža sredstva na prirodnoj bazi. Ipak, treba da znate da osim što su hemikalije koje koristimo za čišćenje kuće opasne ukoliko ih unesemo u organizam ili njima dodirnemo oči, one su štetne i za vodu i zemlju.

Najčešći način kako dospevaju do zemlje i podzemnih voda jeste prosipanje vode pomešane sa deterdžentom i drugim hemijskim sredstvima u baštu ili druge zemljane površine. Ovim se narušava pH vrednost zemljišta, mogu se otrovati razni organizmi koji žive u njemu i dovesti do narušavanja, pa i uništenja jednog ekosistema. Zato kada završite sa ribanjem podova i pločica nemojte prosuti tu prljavu vodu na zemlju.

Komentari