Stajnjak ili mineralna đubriva – Šta je efikasnije?

Stajnjak – nezamenljiv zvor hranljivih materija i mikroorganizama, koji se već vekovima koristi za ishranu zemljišta. Iako sa razvojem industrije mineranih đubriva postoji tendencija smanjenja njegovog korišćenja, stajsko đubrivo jedno od najstarijih, a samim tim i najpozdanijih načina đubrenja zemljišta.

Unošenjem stajnjaka biogenog zemljišta znači, unošenjem mikrobiološke mase, pospešuje se, odnosno unosi se sveža mikrobiološka masa neophodna za održavanje plodnosti zemljišta“, kaže dr. Mirjana Zdravković iz Instituta za zemljište.

Prema njenim rečima, plodnost zemljišta uslovljena je prisustvom mikrobne mase u zemljištu jer svi procesi transformacije, čak i mineralnih, takozvanih veštačkih đubriva su mikrobiološke prirode. Kada dospeju jednom u zemljište i neorganska đubriva podležu mikrobiološkoj razgradnji da bi biljke mogle da ih iskorišćavaju.

Šta je bolje koristiti: stajnjak, mineralna ili organska đubriva - © Agromedia

„Znači, bez unošenja organske materije, u svakom slučaju zgorelog stajnjaka što je najbolja stvar, u tom slučaju nemate to održavanje biogenosti zemljišta i imate smanjenu mogućnost iskorišćavanja hranljivih elemenata, čak i iz mineralnih đubriva, a da ne govorim o organskim đubrivima …“, navodi Mirjana.

Koja je razlika između stajnjaka i mineralnih đubriva?

„Sa unošenjem mineralnih đubriva u zemljište vi povećavate prinos. Samim tim, sa povećanjem prinosa imate i povećani sadržaj žetvenih ostataka u zemljištu. Znači, kad se skine kultura žetveni ostaci i tako dalje…ono što se posle zaore – tu imate neku organsku materiju koja podleže procesima mumifikacije u zemlji. To je dobra mera, to je odlična mera“, kaže dr. Mirjana.

Međutim, prema njenim daljim navodima, u poslednje vreme i tu imamo povećan problem. Zbog korišćenja biomase kao energetske sirovine, često se dešava iznošenje žetvenih ostataka sa njive u potpunosti, što na neki način nije dobro jer se organska materija ne vraća zemljištu kroz te žetvene ostatke.

Šta je bolje koristiti: stajnjak, mineralna ili organska đubriva - © Agromedia

„Ono što je bolje kada je stajnjak u pitanju, to je što vi već imate mumifikovanu organsku materiju. Sveži žetveni ostaci su sveža organska materija koja tek treba da podlegne procesu mumifikacije i ona sadrži jako veliki procenat ugljenika. I taj uglenik na neki način mikroorganizmi moraju da prerade, da prerade tu masu da bi se dobilo ono što je korisno iz nje“, navodi naša sagovornica.

Prema njenim rečima, stajnjak su ustvari ekstrementi životinja, feces i urin, koji su pre iznošenja na njivu već podlegli mikrobiološkoj razgradnji do te mere da su korisne hranljive materije u njima, a pored tih korisnih hranljivih materija: azota, fosfora i kalijuma, tu su još i mikroorganizmi.

Da li je dovoljno đubriti njive samo stajnjakom?

„Nažalost, mi ne možemo đubriti njive samo stajnjakom jer on nema dovoljne količine azota, fosfora i kalijuma“, kaže Mirjana.

Kako dalje navodi, da bi on mogao da bude kompletna ishrana, pogotovo za visokorodne kulture „vi ne možete da napravite 10 tona kukuruza na njivi ako unosite samo stajsko đubrivo.“ Međutim, ako se u zemlju unose i stajnjak i mineralnih đubriva – to je najbolja kombinacija. 

Šta je bolje koristiti: stajnjak, mineralna ili organska đubriva - © Agromedia

Koje su alternative za stajnjak?

„Postoje đubriva koja su napravljena od strajskog đubriva, recimo, kokošinca i to su ta đubriva organskog porekla“, kaže Mirjana. Ona dalje navodi da su ovakva đubriva vrlo popularna u Srbiji kod ljudi koji imaju zasade malina ili neke voćarske zasade, a da čak neki ljudi i na ratarskim plantažama koriste ova đubriva, gde gaje ratarske kulture.

„On obično ima 4-5% azota, 3-4% fosfora, 4-5% kalijuma, nešto je bogatiji nego klasičan stajnjak i to je dobro“, navodi Mirjana. Obično se to đubrivo proizvodi u peletama, pa se lako rastura.

„Znači i to može biti neka alternativa stajnjaku ali stajnjak je nešto što je odlično i to je nešto što bi trebalo u poljoprivrednoj praksi da bude stalna stvar“, zaključuje dr. Mirjana Zdravković.

Sagovornica: dr. Mirjana Zdravković, Institut za zemljište

Komentari