Velike promene u zaštiti voćnjaka: Pobeđuje onaj ko se najbolje prilagodi

Poslednjih desetak godina u svetu se radi na smanjenju aktivnih materija u pesticidima. Poslednje dve-tri godine mnogi od preparata su ukinuti, a revizija aktivnih materija za zaštitu bilja se nastavlja. Ova mera nije zaobišla ni voćarstvo. Za neke preparate postoje zamene, za druge – ne, ali se aktivno traže. Postavlja se pitanje na koji način voćari mogu najbolje da se prilagode masovnom ukidanju sredstava za zaštitu voćnjaka.

Proces pristupanja Evropskoj Uniji podrazumeva i poštovanje njihove zakonske regulative. Izvoz domaćeg voća u druge zemlje uslovljen je implementacijom tih mera u naše zakone, jer Srbija kao mali proizvođač mora da prihvati novu situaciju i primeni je u svojoj poljoprivredi.

Prema rečima dipl. Inž. Marije Kolundžije postoje najave, a unapred se zna i vreme za reevaluaciju pesticida, odnosno rok do kog Evropska komisija treba da odluči da li će da zabrani ili produži primenu određenog preparata.

„Mi moramo da se prilagodimo. Suočavanje kao solucija – ne postoji. To što ostane i sa čime možeš da radiš – da se na osnovu toga organizuješ. To što je dozvoljeno – da koristiš, jer stvari koje više nisu dozvoljene, neće moći da se koriste“, kaže Kolundžija.

Što se tiče trenutne situacije, u narednoj godini će se pojaviti novi preparati, ali još uvek imaju zaštite sa kojima može da se radi. Međutim, njena predviđanja su da će za dve do pet godina biti sve teže, jer je plan da se tokom narednih godina još više aktivnih materija izbaci iz upotrebe.

„Mnogo mora da se zna, mnogo mora da se uči. To što ostaje, možemo sa time da radimo, samo situacija više neće biti jednostavna“, kaže Kolundžija.

Ona ističe da će voćari pred berbu morati da koriste biološke preparate, a da će kroz nekoliko godina zaštitu voćnjaka diktirati stanje voćaka u njemu.

Marija smatra da je problem u tome, što proizvođači ne znaju mnogo unapred gde će voće da završi: da li će se prodavati u Evropskoj Uniji ili će se izvoziti za Rusiju. Proizvođači će morati sami da se organizuju, da ne bi došli u situaciju da imaju otvoreno tržište gde mogu da prodaju svoje voće, ali da ne mogu da ga prodaju, jer su koristili preparate koji su zabranjeni u Evropskoj Uniji.

Voćari moraju da se prilagođavaju, čak i tržištima koja su najzahtevnija. Mi, kao mali proizvođači, nikada ne znamo koje će se tržište otvoriti i gde će naša roba moći da ide“, kaže Kolundžija.

Sa druge strane, tehnologija je toliko napredovala da se analizama može videti četiri i pet meseci unazad kakvi su tretmani primenjivani, u zavisnosti kada se bere voćna vrsta.

Još jedna stvar koju Marija ističe, to je da je neophodno da imamo uređen sistem i transparentnost za proizvođače – šta sme, a šta ne sme da se koristi. Izvoz voća diktiraju količine, a ukoliko želimo time da se bavimo moramo da imamo veći broj proizvođača koji poštuju pravila.

„Država mora da nađe način da zaštiti svoje poljoprivrednike, da oni znaju da nešto ne sme da se koristi“, kaže Kolundžija i dodaje, ako se neki preparat zabrani, na primer, u aprilu, on ima pravo da se koristi još 6 meseci ili godinu dana, jer Evropska Unija daje vremski period za potrošnju, s obzirom da se sa njima nema gde. Zbog toga je transparentnost od velike važnosti, kako bi proizvođači mogli da se prilagode i usmere svoju proizvodnju u pravcu u kojem mora da se ide.

Sagovornica: dipl. inž. Marija Kolundžija

Komentari