Od pravilnog orezivanja lešnika zavise kvalitet plodova i rodnost, a time se ostvaruje i šansa za veće prinose. Osim zimske treba obaviti i dve zelene rezidbe leske: krajem maja i krajem juna, početkom jula. Sa ovim savetima mi ćemo vam pomoći da postanete pravi ekspert u orezivanju ove voćke.

Možda vas zanima

Primena mikrobioloških đubriva u voćarskoj proizvodnji

Voćarstvo

31/08/2020

Šta je sve potrebno znati da biste uspešno gajili aroniju?

Voćarstvo

30/08/2020

Sve o gajenju oraha: Jesen najbolje vreme za sadnju

Voćarstvo

08/09/2021

Lešnik zahteva peskovito i rastresito zemljište s dosta humusa. Ne odgovaraju mu teška i zbijena zemljišta s visokom podzemnom vodom. Ima velike zahteve za vodom i treba mu od maja do kraja vegetacije obezbediti minimum 600 vode po stablu/žbunu. Ova količina vode obezbeđuje dobro nalivanje plodova i formiranje rodnih pupoljaka za narednu godinu. Najbolji prinos daje kontrolisani žbun sa tri do sedam stabala.

Ova biljna vrsta voli svetlost i može da se gaji kao žbun ili kao stablašica. Od izbora sistema gajenja zavisiće i način rezidbe. Inače, rezidba utiče na početnu rodnost, visinu prinosa, kvalitet plodova, ujednačenost i redovnu rodnost, vitalnost i dugovečnost biljke.

Različiti sistem gajenja

Rezidbom se utiče na opšti razvoj i veličinu lisne površine, reguliše se formiranje i održavanje najprikladnijeg oblika krune za što bolju osvetljenost formirane mase i usklađuje sa ostalim neophodnim uslovima za efikasnu fotosintezu.
Kada je jednaka dužina rodnih grančica, bolje su osvetljene i one donose dva do tri puta veći rod nego one grančice koje su zasenjene.

U gustim neosvetljenim krunama, zasenjena lisna masa troši više akumuliranih organskih materija za održavanje osnovnih životnih procesa nego što može da stvori. Rezidbom se ograničava broj novih prirasta svođenjem skeletnog drveta na neophodni minimum i sve stvorene količine materija usmeravaju se u izgradnju plodova i formiranje novih cvetnih pupoljaka za sledeću godinu.

Formiranje stablašica leske

Formiranje stablašica se sastoji u prekraćivanju sadnica na 50 do 80 centimetara. U narednoj vegetaciji na mestu prekraćivanja izrasta veći broj letorasta. Prilikom rezidbe ostavljaju se tri do četiri letorasta, a svi ostali se uklanjaju.
Važno je napomenuti da prilikom odabira letorasta za ostavljanje treba voditi računa o njihovom položaju u odnosu na sadnicu i birati što širi ugao između položaja letorasta.

Rastojanje letorasta treba da bude minimum 15-20 centimetara. Uklanjanje suvišnih letorasta može se obavljati i u toku zelene rezidbe kako bi sve hranljive materije bile dostupne samo odabranim mladarima. Odabrane letoraste treba skratiti maksimalno za jednu trećinu dužine kako se iniciralo razgranjavanje.

Na svakom od ovih letorasta formiraju se tri do četiri sekundarne grane. Prilikom izbora sekundarnih grana treba voditi računa i o njihovom položaju i udaljenosti jedne od druge, da ne bi došlo do njihovog preklapanja i kasnijeg zasenjivanja. Prva sekundarna grana bi trebalo da bude na visini od 30 centimetara osnove ostavljenog letorasta, a sledeća na 50 centimetara od prve.

Formiranje žbunova leske

Formiranje žbuna započinje prekraćivanjem sadnice za visinu 20-30 centimetara. U toku vegetacije dolazi do razvijanja izdanaka iz korena. Po jednom sadnom mestu ostavlja se tri do četiri, maksimalno pet izdanaka. Odabrani izdanci se malo prekrate u cilju boljeg razgranavanja. Svako prejako prekraćivanje dovodi do naglog bujanja i bespotrebnog trošenja hranljivih materija.

Rezidba mladih stabala ima za cilj pravilno oblikovanje uzgojnog oblika, pravilno grananje i dobijanje što većeg broja sekundarnih i tercijarnih grančica. Sastoji se u proređivanju letorasta i uklanjanju onih koji se nalaze u unutrašnjosti da bi se dobilo maksimalno osvetljenje, jer svetlost utiče na brže formiranje cvetnih pupoljaka. Osvetljene grančice daju dva do tri puta veći prinos.

Postupak rezidbe lešnika

Sistem krune treba obrazovati u obliku trostablašice – tri grane polaze sa jednog mesta. U proleće prve godine posle sadnje sadnice se skraćuju na dužinu 30 centimetara iznad zemlje sa ciljem pospešivanja izbijanja dva do tri izdanaka koji će činiti budući oblik krune za formiranje trostablašice. U drugoj godini posle sadnje obavlja se izbor najbolje sekundarne grane, koja prati dalji rast, a izdanke je potrebno skraćivati i ujednačiti do visine rasta. U narednim godinama uklanjaju se suvišne grane.

Pri rezidbi posebno treba voditi računa o površini preseka stabla i njegovom zaprašivanju. Velike preseke treba obavezno dezinfikovati i zalivati kalemarskim voskom. Dezinfekciju treba obaviti kalemarskim preparatima na bazi bakra. Zelenom rezidbom lešniku se ne nanose veće rane na mestu reza, a značajno se doprinosi stvaranju povoljnog mikroklimata unutar krošnje/žbuna. Obavlja se na bujnim voćkama ili bujnim rodnim granama. Zelenom rezidbom se odstranjuje nekorisno lišće na delovima krošnje, uklanjaju se izdanci koji imaju položaj vodopija ili rastu prema unutrašnjosti i uz vrhove primarnih i sekundarnih grana.

Osnovni cilj zelene rezidbe je osvetljavanje i provetravanje krošnje radi boljeg diferenciranja cvetnih pupoljaka.
U zavisnosti od klimatskih uslova i stadijuma razvoja lešnika, sa zelenom rezidbom može se početi u maju, neposredno nakon kretanja vegetacije i s pojavom prvih letorasta, pri čemu se suvišni i po položaju neodgovarajući letorasti u startu odstranjuju. Drugu zelenu rezidbu treba ponoviti krajem juna i početkom jula, jer u tom periodu dolazi do diferencijacije cvenih pupoljaka za narednu vegetacionu sezonu.

Zelenom rezidbom ne bi trebalo ukloniti više od 30 odsto zelene mase sa stabala, jer odstranjivanjem veće količine lisne mase može doći do smanjene mogućnosti normalnog odvijanja procesa fotosinteze, a samim tim i slabije ishrane plodova, kao i do stvaranja sunčanih opekotina na plodovima.

Prilikom zelene rezidbe može se prema potrebi obaviti i povijanje letorasta u cilju pravilnog formiranja krune i poboljšavanja osunčanosti i diferenciranja cvetnih pupoljaka. Pravilno obrazovanje krune postiže se odgovarajućim rasporedom grana, njihovim povijanjem, kao i merama rezidbe. Povijanje je pravilno usmeravanje jednogodišnjih izdanaka. Rezidbom se izbacuju letorasti sa oštrim uglom grananja, a ostavljaju se letorasti koji imaju povoljan položaj i ugao grananja veći od 45 stepeni.

Povećanjem ugla grananja smanjuje se bujnost, ali se ubrzava početak rodnosti. Grane koje imaju vertikalan položaj razvijaju popoljke bliže vrhu, a donji pupoljci ostaju neaktivni. Dovođenjem grane u što horizontalniji položaj razvija se više pupoljaka pri osnovi, a mladari su približno iste bujnosti.

Prilikom povijanja grana treba povesti računa o tome da se grane nikako ne smeju povijati lučno, jer tako se slabi njihov porast, a na mestu povijanja izražena je pojava vodopija, što prouzrokuje nepravilno formiranje krošnje. Najbolje je savijati mlade grane dok one još nisu odrvenele. Razvođenje jednogodišnjih izdanaka ima za cilj bolje i brže formiranje cvetnih pupoljaka i smanjenje lomljenja grana u kasnijim godinama razvoja i pune rodnosti.

Grane koje su izabrane za formiranje krune razvode se pod uglom od 65-75 stepeni u odnosu na stablo voćke. Prilikom povijanja grana najbolje je koristiti specijalne savijače grane ili specijalizovani elastičan voćarski kanap. Nikako ne treba koristiti “manilu” ili bilo koji tvrd kanap koji nema mogućnosti stezanja, jer s porastom grane dolazi do njegovog usecanja.

Usecanja mogu biti tolika da izazovu lomljenje grane ili stabla ako je njime sadnica vezana za kočić. Mesto usecanja je podložno lakšem napadu patogena. Za povijanje grana ne treba korisititi ni drvene letvice ni kačenje improvizovanih uteka. Ovakav način povijanja nije praktičan, jer zahteva veće angažovanje radne snage, ometa sprovođenje ostalih pomotehničkih mera, ali se povećava i opasnost od mehaničkih oštećenja ili očenjivanja grana i povredi stabla što uslovljava intenzivniji napad patogena i može doći do propadanja stabla.

Prilikom povijanja mora se voditi računa da se grana previše ne zategne ili nategne da ne bi došlo do njenog pucanja. Samo dobro orezana stablašica ili žbun lešnika imaju odgovarajući vazdušno-vodni režim u krošnji i dovoljnu količinu svetlosti za normalno i redovno plodonošenje, uz smanjenu mogućnost pojave različitih bolesti i štetočina. Neophodno je svake godine obnavljati rodno drvo lešnika odstranjivanje starog i izrođenog, jer bez rasta svake godine nema ni rodnosti.

Dodatni saveti za rezidbu leske

Primena orezivanja kao pomološke mere jedan je od osnovnih faktora pravilnog rasta i razvoja lešnika, a samim tim i većeg prinosa ploda. Žbun ili stablo treba redovno orezivati i grane minimalno povijati pod uglom od 45 stepeni. Zimsku rezidbu treba obavljati na temperaturi iznad 5 stepeni i sva stabla u žbunu trebalo bi da budu orezana na istu visinu. Osim zimske treba obaviti i dve letnje rezidbe: krajem maja i krajem juna, početkom jula.

Maksimlanu rodnost lešnik dostiže u od 12 do 14 godine, kada treba početi sa zamenom starih stabala mladim izdancima. Tada se vrši podmlađivanje žbunova, koje se obavlja postepeno u toku tri ili četiri godine zamenom osnovnih stabala. 

Pri rezidbi leske pažnju treba obratiti na cvetne pupoljke koji se formiraju na periferiji i vrhovima krune, jer su to najbolje osvetljeni delovi. Iz tog razloga neophodno je proređivati krunu, a naročito njen unutrašnji deo. Redovnom i umerenom rezidbom postiže se bolja oplodnja, veći prinos i kvalitet plodova. Lesku treba redovno orezivati i čistiti krošnju.

Lešnik je biljka koja ima jedan od najdužih period cvetanja. U jesen se pojavljuju muški cvetovi-rese, a u februaru-martu ženski cvetovi. Osim rezidbe nakon opadanja lišća, treba obaviti korektivno orezivanje u fazi cvetanja ženskih cvetova. Jer tada se vidi koje su grane rodne. Cilj redovne rezidbe u periodu eksploatacije je da se uspostavi ravnoteža između drvnog prirasta i rodnosti krune kako bi došlo do formiranja većeg broja ženskih cvetova.

Rezidba rodnih grada sastoji se od postepenog proređivanja gustih stabala i uklanjanja suvih grana u toku mirovanja vegetacije. Ovom agrotehničkom merom treba osigurati zadovoljavajući broj i dovoljnu dužinu jednogodišnjih izdanaka, jer oni donose plod. U fazi pune rodnosti rezidbom se obezbeđuje dobijanje snažnih jednogodišnjih grančica prosečne dužine 35-40 centimetara, jer daju obilan rod.

Grančice duge pet do 15 centimetara imaju slab rod. Na dužim grančicama je i smanjeno prevremeno opadanje ploda. Uklanjaju se sve jednogodišnje grančice koje su donele rod kao i one koje vrše zasenu. Rezidbom se uklanja i 20-25 odsto sekundarnih grančica po opadanju listova.

Posle 12 godine sve osnovne grane žbuna se skraćuju na 50 centimetara od površine zemlje, a rodne grane se ostavljaju. Kada rodnost opadne i kada vegetativni prirast pet do 15 centimetara, pristupa se rigoroznoj rezidbi pri čemu se uklanja 30 do 50 odsto starih stabala i zamenjuju mladim.

Lešnik spontano raste kao izuzetno gust žbun. Izdanci i izbojci se stalno pojavljuju postaju duge grane koje su gusto isprepletane. Prekobrojne grane imaju tendenciju preteranog izduživanja bez diferencijacije štetnih pupoljaka i u donjem delu žbuna postaju smetnja za obradu zemljišta i berbu plodova. Kod lešnika kao izrazitog heliofita treba formirati oblik krune koji je najpribližniji prirodnom obliku uz usklađivanje rezidbe s biološkim zakonitostima, kako bi one došle do punog izražaja.

Bolja osvetljenost krune se postiže uklanjanjem njenog unutrašnjeg dela i grana koje idu ka unutrašnjosti.

Autor: mr Violeta Petrović Luković, PSSS Kragujevac

Tekst je originalno objavljen u časopisu Poljoprivrednik