U ovom tekstu istražujemo o temi koja je vrlo bitna za voćare – da li da posade željene voćne kulture u kasnu jesen ili kada krene vegetacija u proleće. Odgovor na pitanje u naslovu daje nam Boban Marković iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Smederevu.
Foto:Agromedia
Kod poznojesenje sadnje zemlja će se dovoljno slegnuti i izaćiće vazduh iz tla
Naš sagovornik odmah na početku razgovora ističe da je u svakom slučaju bolja pozna jesenja ili ranozimska sadnja voćaka u odnosu na prolećnu, i to iz više razloga. Kako kaže, svako pomeranje i svaka sadnja je jedna stresna situacija za biljku.
„Prilikom poznojesenje sadnje, sadnju radimo kada sadnica uđe u apsolutnu fazu mirovanja. Kod te sadnje imamo nekoliko meseci do kretanja vegetacije da se zemlja sama slegne, da vazduh koji se nalazi oko korenovog sistema izađe i dođe do što boljeg kontakta između korenovog sistema i tla. Pored toga što ima dovoljno vremena da se zemlja sama slegne, računamo da imamo i određenu količinu padavina koje će taj vazduh dovoljno izbaciti na površinu i potpomoći da se to zemljšte još bolje slegne i dođe do boljeg kontakta sa korenom biljke“, objašnjava Marković.
Kod prolećne sadnje voćke imaju slabiji vegetativni porast
On dodaje da kada dođe proleće, biljka koja je presađena u poznu jesen, stvoriće sama određeni utisak kao da nije pomerana, i prilikom kretanja vegetacije, ićiće sve nekim normalnim tokom kao da se ništa nije dešavalo, za razliku od prolećne sadnje.
„Kod prolećne sadnje ta sadnica oseti ipak stres i u neku ruku „boluje“: malo lošije kreće i ima slabiji vegetativni porast u odnosu na sadnicu posađenu u poznu jesen. Međutim pored pozitivnih aspekata poznojesenja sadnja ima i određenih manjkavosti“, rekao je za AGROmedia portal Boban Marković.
Kako kaže, manjkavost se ogleda u tome što kod nekih voćnih vrsta može doći do izmrznuća kada imamo ekstremno niske temperature. Ako do tog izmrznuća nažalost dođe, naš sagovornik ističe da je bolje da se to desi u rasadnicima jer onda možemo da donesemo odluku da takvu sadnicu nećemo posaditi na stalno mesto i nećemo izgubiti godinu. Međutim, ovo će se teško desiti u rasadničarskoj proizvodnji jer taj sadni materijal obično ide u trapove i dolazi na teren koji nije baš toliko hladan.
Vinovu lozu ipak saditi na proleće
Jednu voćnu kulturu je ipak bolje posaditi na proleće.
„Za razliku od jabučastog i koštičavog voća, gde je mnogo bolja sadnja u poznu jesen, vinova loza se obično sadi pred kretanje vegetacije, odnosno u proleće. Kod vinove loze se obično korenov sistem skraćuje na određenu dužinu i uglavnom se u nekim ozbiljnim uslovima sadi hidroburom. Takođe, vinova loza kao voćna vrsta i u normalnim uslovima ima kasnije kretanje vegetacije u odnosu na ostalo voće“, ističe ovaj savetodavac iz PSSS Smederevo.
Zbog još jednog razloga je bolje pribeći sadnji vinove loze na proleće: kod vinove loze je veoma bitno da zbog ekstremno niskih temperatura onaj deo gde se nalazi kalemsko mesto i gde je došlo do kalemljenja zbog tehničkih temperatura bude pokriveno zemljom ili peskom, da ne bude na otvorenom.
„Kod jesenje sadnje vinove loze, dobija se dodatni posao jer se zbog sigurnosti u tom slučaju mora raditi humka, da posadite kalem vinove loze i onda napravite humku od zemlje kojom ćete pokriti taj deo da bi se imala sigurnost od izmrzavanja u slučaju zime sa veoma niskim temperaturama. Kalem vinove loze se u svakom slučaju parafiniše, ipak to nije dovoljna zaštita ako dođe do estremno niskih temperatura i zima bude bez snega, suva sa niskim temperaturama i dodatnim vetrom“, objasnio je on.
Foto:Agromedia
Sadnja voćaka ne pre prve polovine novembra
Našeg sagovornika smo upitali i kada je pravo vreme za poznu jesenju sadnju voćaka.
„Prvo ni u kom slučaju ne treba vaditi sadni materijal i prebacivati ga ako se vegetacija nije završila i ako taj sadni materijal nije ušao u fazu apsolutnog mirovanja. Ja sam pristalica mišljenja da se od gubitka i poslednjeg lista tek posle jedno petnaestak dana može manipulisati tim sadnim materijalom, sadnja u našim agroekološkim uslovima pre prve polovine novembra ne bi trebalo da bude“, odgovara Marković.
Za kraj on ističe da to ipak sve zavisi i od godine, ova godina, kada se gleda sortiment kod voća, kasni nekih 10, 15 dana, ali to ne znači da će se kašnjenje reflektovati i na kašnjenje završetka vegetacije.
Komentari