U kakvoj je situaciji voćarstvo u Srbiji? U mnogim voćnjacima širom Srbije, stabla šljiva su gotovo prazna. Ovogodišnji rod koštičavog voća – šljiva, kajsija, trešanja i višanja – doživeo je krah, a posledice najgore voćarske sezone u poslednjih nekoliko decenija već osećaju proizvođači, otkupljivači i destilerije. Saznajte u kakvoj je situaciji voćarstvo u Srbiji.
Voćarstvo 2025 – šljive gotovo da NEMA
Prema procenama Jovana Milinkovića iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Valjevu, prinos šljive u Kolubarskom okrugu biće svega 10 do 15 odsto u odnosu na pun rod. Na pojedinim stablima može se naći tek po jedan ili dva ploda, što je, na ukupno 12.000 hektara pod šljivama u ovom kraju, izuzetno malo.
Možda vas zanima
‘’U prevodu, šljive gotovo da nema. Imamo zasade gde je rod potpuno izostao, u nekima možemo da nađemo po jedan ili dva ploda na stablu, i veoma mali broj zasada gde je rod ispod polovičnog. Kako je u tim zasadima došlo do delimične oplodnje i kako su plodovi preživeli mraz početkom aprila, nije baš najjasnije. Uglavnom, zasadi koji su kasnije cvetali nešto su bolje prošli. Međutim, većina naših zasada nalazi se u zonama gde se šljiva tradicionalno gaji, a vrlo je malo onih uz reke ili u mikrodepresijama gde je ostalo nešto roda ‘’, navodi Milinković.
Stručnjaci procenjuju da će na nivou cele Srbije ove godine biti ubrano oko 50.000 tona šljiva, što je u odnosu na uobičajenih 350.000 do 400.000 tona – izuzetno slab rod. Glavni uzrok ovog pada je prerano kretanje vegetacije – čak tri do četiri nedelje ranije nego što je uobičajeno. Topli februar pokrenuo je vegetaciju, ali su hladni aprilski dani doneli mraz koji je uništio cvetove i zametnute plodove.
‘’ Postavlja se pitanje: šta sada da rade proizvođači suvih šljiva, rakije? Destilerije su jako pogođene. Većina njih nema dovoljne zalihe da izdrži godinu ili dve bez proizvodnje destilata. Ako ostanemo bez roda dve godine zaredom, to je ozbiljan problem. Bez sirovine nema proizvoda, nema prihoda’’, upozorava Milinković, savetodavac za voćarstvo.
Iako se najavljuju visoke otkupne cene, to ne donosi utehu. Prošle godine kilogram šljive u otkupu koštao je između 25 i 35 dinara, ali, kako kaže Milinković, nije realno očekivati da će neko ove godine plaćati 200 do 300 dinara po kilogramu.
Proizvodnja kupine STAGNIRA – ZAŠTO kupinari dižu ruke?
Pogođene i ostale kulture
Mraz je značajno uticao i na ovogodišnji rod trešanja i višanja, dok se nešto roda ipak očekuje kod jabuka, koje kasnije cvetaju, i u manjoj meri kod krušaka. Kada je reč o jagodičastom voću, jedini pozitivan trend beleži kupina, koja pokazuje dobar porast i potencijal za solidan rod.
‘’Malina je trenutno u fazi zametanja plodova, ali je prošlogodišnja suša ostavila traga. Izdanci su kraći, rodne grane malobrojne. Ipak, ako vremenske prilike budu povoljne, i malina i kupina mogle bi da daju makar neki rod. Kupina se za sada najbolje drži od svih voćnih vrsta’’, ocenjuje Jovan Milinković.
Štete od grada
Pored mraza gradonosni oblaci koji su tokom aprila i početkom maja zahvatili područje Kolubarskog okruga ostavili su za sobom različite posledice po ovdašnjim selima. Iako se uglavnom radilo o prolaznim padavinama sa neznatnim oštećenjima, u pojedinim mestima štete su ipak značajne — posebno na povrtarskim kulturama.
U Valjevu i Mionici registrovana je sugradica kroz kišu, ali bez većih posledica, kao i na području Osečanske opštine. Najviše je stradao deo Lajkovca, bliže Ubu, gde su sela Strmovo, Pridvorica i Pepeljevac pretrpela štete na žitima — procenjuje se da se one kreću od 10 do 20 odsto. Povrće i druge osetljivije kulture u tom području pretrpele su znatno veću štetu.
Na teritoriji Uba grad je zahvatio sela Zvizdar, Tvrdojevac, Pambukovica, Čučuge i Sovljak. Prema informacijama sa terena, u tim mestima je padao krupan grad koji je značajno oštetio povrtarske kulture, bašte i delove voćarskih zasada. Nasuprot tome, u opštini Ljig, iako je bilo padavina, štete nisu zabeležene.
Generalna ocena poljoprivrednih stručnjaka jeste da je ova godina specifična, pošto je grad u okrugu pao već u aprilu — što je, kako kažu, retka pojava. Pored ranog datuma, i učestalost grada u maju je neobična, što dodatno otežava uslove za poljoprivrednike.
‘’Kada je reč o voćarskim kulturama, mnogi zasadi su već pretrpeli štete od mraza, tako da proizvođači i ne očekuju prinose — samim tim, nema ni štete od grada u tom smislu. Tamo gde roda ima, plodovi su oštećeni i izgubiće na kvalitetu, ali ne i na količini. Ratarski usevi su dobro prošli, jer su u ranoj fazi razvoja i uglavnom nisu pretrpeli velike štete. Povrtarske kulture su u goroj poziciji zbog prirode proizvodnje i zbog toga što se plodovi koriste u svežem stanju i odmah plasiraju na tržište’’, ocenio je Nikola Spasojević, profesor voćarstva i vinogradarstva u Poljoprivrednoj školi sa domom učenika „Valjevo“.
Stručnjaci apeluju na proizvođače da ne napuštaju agrotehniku i da nastave da održavaju svoje voćnjake, kako bi biljke bile spremne za narednu sezonu. Neophodno je redovno uništavati korove, sprečavati razvoj biljnih bolesti i štetočina, a po potrebi dodavati i mineralna hraniva, kako bi se formirali cvetni pupoljci za sledeću godinu.
Komentari