Kakva je bila 2019. godina za voćare?

Srbija je u svetu poznata kao voćarski kraj, i baš zato smo pred kraj godine odlučili da saznamo kakva je bila 2019. godina što se tiče voćarstva. O proizvodnji, zasadima, trendovima i preporukama razgovarali smo razgovarali sa diplomiranim inženjerom za zaštitu bilja Marijom Kolundžijom.

“Ovu 2019. smo započeli sa ranim prolećnim mrazevima krajem marta, kada je došlo do izmrzavanja određenih lokaliteta, posebno za koštičave voćne vrste, pa čak i jabučaste, prvenstveno mislim na smederevsko-gročanski kraj, odakle ja dolazim”, kaže Marija Kulundžija.

Prema njenim rečima, niži tereni su ove godine izmrzli i nije bilo roda u ovoj godini. Ono što je karakteristično, a što se dešava unazad 5-6 godina, to je promena klime. Zato smo imali neobično topao april, ali i neobično hladan maj. Samim tim dolazi i do promena u strategiji borbe protiv određenih biljnih bolesti i štetočina.

Marija je istakla da su ove godine bila i veoma topla leta, pa smo mogli da svedočimo invaziji novih štetočina, prvenstveno drozofile koju smo imali i pretprošle i ove godine. Takođe je bila invazija stenica, koje su uglavnom ljudima poznate kao smrdibube, a koje su počele da prave sve veće probleme voću, prvenstveno koštičavim vrstama.

“Imamo podatke iz Evrope, tačnije iz Italije, koja je veliki proizvođač kruške, da su ove godine imali više od 60% propadanja proizvodnje od ovih štetočina”, navodi Kulundžija.

Prema Marijinim navodima, svi ti problemi, koji su došli kod nas, su novi u Evropi i o njima se ne zna mnogo da bi se moglo negde pročitati. Imamo sreće što kasnimo tu jednu sezonu za njima, te imamo šanse da se pripremimo za narednu sezonu. Opet, dosta zavisi i od klime, odnosno da li će temperatura  pogodovati štetočinama u tim bitnim momentima proizvodnje jabuke, breskve, kajsije…

Voće je, trenutno, najkonkurentnija grupa poljoprivrednih proizvoda u Srbiji. U proteklih 10 godina voćarstvo je modernizovano pre svega zbog investicija u nove zasade i skladišne kapacitete. Napokon su 20 ili 50 godina stare “savremene” tehnologije uzgoja prihvaćene i postale savremene i u Srbiji, uvedene su nove sorte. Navodnjavanje, fertilizacija, protivgradne mreže postale su standard a ne nova tehnologija u voćnjacima.

Proizvodnja voća konkurentnija je od drugih sektora poljoprivrede u Srbiji pre svega zbog srećne okolnosti što je država od početka pomagala subvencijama za razvoj voćarske proizvodnje. Te okolnosti omogućile su da se donese veliki broj dobrih individualnih preduzetničkih odluka.

Sagovornica: dipl. inž Marija Kolundžija

Komentari