Svet poljoprivrede Prodavnica

Egzotika u Bačkoj Palanci: Tropske voćke uspevaju i kod nas

Postoji veliki broj egzotičnog voća iz tropskih krajeva sveta za koje mnogi od nas nisu čuli, a kamoli imali priliku da ih probaju. Dragan Pavin iz Bačke Palanke odlučio je da se bavi uzgojem različitih vrsta egzotičnog voća i tako ga približi našim ljudima.

Kiwi, kaki, sibirski limun i feđojaFoto:Dragan Pavin

Sve je počelo sa setvom semenki kivija

„Ja se gajenjem tih „čudnijih“ voćaka bavim od ranog detinjstva. Kada su se krajem osamdesetih godina pojavili prvi plodovi kivija u marketima, ja sam bio četvrti razred osnovne škole i tada sam posejao semenke. Od tako posejanih biljaka, sve su bile muške, jedna biljka je ostala do danas u mom dvorištu. Ženske kivije sam nabavio 1992. godine, a jedna od njih rađa obilno svake godine”, započeo je razgovor sa nama Pavin.

Kako kaže, gajenje kivija nije više nepoznanica, uslovi su takvi da se gaji u dvorištu, posebno ako je kuća na severnoj strani, zbog zaštite od zimskog vetra, i ako se ima plodno i blago kiselo zemljište, obilje vode.

„Zainteresovalo me je da dalje eksperimentišem sa raznim voćkama, desetine sam nabavio i probao, a nekoliko vrsta pokazalo se kao idealno za gajenje u našim uslovima. Uslovi da bih neku voćku gajio podrazumevaju da je otporna na bolesti i štetočine, da se ne koriste pesticidi, da plod bude ukusan, tržištu interesantan i zdravstveno vredan. Mislim da svako domaćinstvo sa 10 ari bašte može postati mala fabrika hrane za sebe i okolinu. Nekoliko vrsta voćaka su se izdvojile, prvo bih izdvojio Asiminu trilobu, ili indijansku bananu, kako se kod nas zove”, rekao je naš sagovornik.

Pored indijanske banane naš sagovornik je izdvojio interesantne podatke i za druge tropske biljke koje gaji u svojoj bašti.

Indijanska banana odbija insekte

Asimina raste kao žbun ili malo drvo, izdrži zimu do minus 30 stepeni, zahteva plodno zemljište i povremeno zalivanje. Može da se gaji na otvorenom, bez ograničenja. Plod ima izuzetan tropski ukus, najbliži mangu. Sazreva početkom septembra meseca, a u Americi je veoma cenjena.

Njena aktivna materija, asimicin je predmet istraživanja od onkologa, pa do proizvođača biopesticida, jer odbija insekte. U narednom periodu će se pojaviti plodovi i u našim marketima. Na zapadu Evrope cene ove biljke su “astronomske”. Ne može dugo da se čuva nakon branja, zato je vezana za lokalno tržište.

Indijanska bananaFoto:Dragan Pavin

Kineski dud (Che kudrania) – Ukus je kombinacija lubenice i šljive

Potiče iz Kine, dugo nije mogla da se gaji kod nas, jer su tek od skoro proizvedeni hibridi koji mogu da izdrže temperaturu od minus 25 stepeni. Čudna i neobična voćka, otporna, nije previše zahtevna. Plod je crvene boje, veličine sitnije šljive, a ukus je kombinacija lubenice i šljive. Sazreva krajem oktobra, početkom novembra. Ako se gaji hibrid, ne sadrži semenke.

Kineski dudFoto:Dragan Pavin

Feđoja – gaji se slučno limunu

Feđoja ili feijoa selowiana je voćka poreklom iz južne Amerike i u našim uslovima ne može da se gaji zimi na otvorenom. Zimi se unosi u svetlu i negrejanu prostoriju. Izdržava zime do minus 12 stepeni. U Americi, Australiji predstavlja vrlo popularno voće. Sazreva u septembru, plod je bogat jodom, a ukus je kombinacija šumske jagode i ananasa. Gaji se slično limunu, samo što je potpuno otporna na štetočine.

FeđojaFoto:Dragan Pavin

Guava – biljka koju ne napadaju bolesti

Guava, psidium guajava je egzotična voćka, ali se lako gaji u saksiji. Ne podnosi temperature koje idu ispod minusa tokom zimskog perioda, slično feđoji prezimljava u svetloj i negrejanoj prostoriji. Raste oko metar visine, list je sličan listu bendžamina, cveta lepim belim cvetovima.

Plod sazreva u septembru, miris i ukus intenzivni, podsećaju malo na divlju jagodu. U kontinentalnoj Hrvatskoj su započeli uspešno gajenje guava u plasteniku u komercijalne svrhe. Ne napadaju je bolesti i štetočine.

GuavaFoto:Dragan Pavin

Vučiji trn daje sok sličan onom od pomorandže

Oblepihe, ili vučiji trn raste kao žbun ili malo drvo. Autohtona je kod nas, ali malo poznata. Na istoku Evrope se masovno gaji, u Rusiji i Ukrajini posebno. Tamo se nalaze plantaže od desetine hektara. Lako se gaji, za uzgoj su potrebne muške i ženske biljke.

Vučiji trnFoto:Dragan Pavin

Plod je bobica sa semenkom. Sok od iste je sličan soku pomorandže, malo kiseliji. Pripada maslinama, sadrži u sebi veoma lekovito ulje. Sok je mineralno – vitaminska bomba. Sazreva početkom septembra. Problem kod njenog uzgoja je sporo branje.

Komentari