Srbija je među prvim zemljama na svetu po proizvodnji malina. A da li ste znali da ta voćna vrsta može imati veoma dobar i kvalitetan plod bez obzira na to da li se gaji u hobi ili u profesionalnoj varijanti? Zato poslušajte šta o tome kaže diplomirani inženjer Vladimir Milutinović i saznajte šta je sve potrebno da uradite kako biste i Vi imali crveno blago u svom domu!

Većina nas u dvorištu gaji određene vrste bobičastog voća za koje znamo da u toku cele godine možemo imati plodove koje možemo brati. Pored jagode, ribizle, kupine, ogrozda, aronije ili borovnice, postoje naravno i veoma poznate maline.

Srbija treća najkonkurentnija zemlja po proizvodnji i izvozu maline

Možda vas zanima

Šta je sve potrebno znati da biste uspešno gajili aroniju?

Voćarstvo

30/08/2020

Kako se gaji dud bez muke

Voćarstvo

12/07/2020

Gajenje povrća na balkonu – korist i zadovoljstvo

Mala škola

19/05/2021

Naša zemlja je tradicionalno veliki proizvođač malina, ali i u hobi varijanti, kao i u zasadu, možete imati veoma dobar i kvalitetan rod i dobro gajene sadnice maline. Malina se u našoj zemlji može gajiti bez ikakvih problema zato što joj podneblje u potpunosti ogovara.

Sorte malina

Postoje različite sorte malina. Sorte malina koje se kod nas već dugo godina gaje su Vilamet ili Miker. Međutim, postoje i nove sorte malina koje su počele da se gaje kod nas, takozvane dvorodne, odnosno stalnorađajuće maline.

Stalnorađajuće maline – Polana ili Polka malina – su maline koje imaju mogućnost da na ovogodišnjim izbojcima formiraju cvetove i nakon toga plodove.

Gajenje malina

Što se tiče standardnih sadnica maline koje se kod nas gaje, postoji mogućnost gajenja uz određenu potporu kao što je špalir ili pak pergola, čak i uz samo jedan stub.

Sadnice maline koje se posade neće rađati prve godine već će tek formirati izbojke koji od zavisnoti od uslova gajenja mogu biti i do metar, dva, a nekada i više, visine. Takvi izbojci ostaju u toku zime, mogu se vezivati ili orezivati, da bi sledeće godine maline formirale sekundarne grane koje će nositi cvetove da bi kasnije mogle da formiraju plodove.

Prilikom gajenja maline veoma je bitno znati da ona ima veliku potrebu za vlažnošću, odnosno vodom, kao i za organskim hranjivima. Malina se u našim uslovima može gajiti uz špalir, naravno sa razmakom od 30 do 40 cm od sadnice, prilikom čega lastari izbijaju iz zemlje, a trebalo bi da ih po jednom žbunu bude 3 do 5, koji se vezuju u toku jeseni i nakon toga ostaju da bi na proleće dali rod. To je kod standardnih sorti malina.

Gajenje malina Polana i Polka

Međutim, kod stalnorađajućih sorti malina, kao što su maline sorte Polana ili malina sorte Polka, potrebno je izbojke u toku godine obilno zalivati i oni će već iste godine formirati plodove na svojim granama i rađati u prvom delu godine, znači maj, jun, eventualno početak jula, da bi u toku letnjeg dela godine zaustavile svoj rod, zbog velikih vrućina, a onda u septembru, nekad oktobru, ukoliko je lepo vreme, možemo imati drugu berbu maline. Taj rod nije toliko krupan ni tako kvalitetan kao onaj prolećni, ali je sasvim zadovoljavajući, a opet imamo malinu u svom dvorištu.

U toku zime, kod stalnorađajućih ili dvorodnih sorata malina, potrebno je celu nadzemnu masu pokositi, odnosno ukloniti. Tako ćemo podstaknuti biljku da formira novu količinu zelene mase, koja će naravno biti mnogo kvalitetnija. Takve maline će dogodine izrasti u većem broju izbojaka i dati kvalitetnije plodove.

Prihranjivanje maline

Za gajenja maline veoma je bitno znati da ona zahteva veliku količinu hranjiva. Prilikom sadnje maline dodaju se organska đubriva, kao što su stajnjak, humus ili treset.

Međutim, ukoliko želimo da malinu prihranimo tokom godine, možemo oko same biljke dodavati organsko đubrivo ili – lakša varijanta, da dodajemo mineralna đubriva.

Mineralna đubriva sa povećanom dozom azota se mogu posipati oko maline. Na taj način će se ona prilikom zalivanja ili same kiše rastapati, biljka će upijati dovoljnu količinu hranjiva i izgraditi kvalitetnu lisnu masu.

Takođe, mogu se koristiti kompleksna đubriva za prihranu malina i da na taj način malina uzme svu dovoljnu količinu hrane da bi izgradila kvalitetan cvet i formirala dobre i ukusne plodove.

Pošto malina ima izuzetno veliku lisnu masu možemo iskoristiti način prihrane preko lista. To se zove folijarna prihrana. Folijarna prihrana je u stvari prihrana biljke preko lista, odnosno rastvorom đubriva. Rastvor đubriva može se pripremati tako da se biljka time oprska u više navrata, bar jednom godišnje, a nakon toga, prilikom samog prskanja biljke, možemo koristiti čak i zaštitna sredstva u kombinaciji sa đubrivom da bi biljka bila zaštićena.

Kompleksna đubriva sa povećanom dozom kalijuma pogoduju biljci maline, da bi mogla da izgradi kvalitetne plodove.

Zaštita maline

Biljka maline je relativno otporna sorta, međutim, postoje obolenja koja se često javljaju na biljkama maline. Najčešće usled povećane vlažnosti, kada nastupi kišni period u vreme kada malina zri, može doći do truleža plodova, klasične plesnjivosti na plodovima, a nekada čak može nastupiti i viroza, odnosno plamenjača na samom listu maline.

Maline je najbolje preventivno zaštititi sredstvima koja se koriste za zaštitu maline da bismo sprečili pojavu bolesti koje se javljaju na samim biljkama. Naravno uz kvalitetnu negu, dobru prihranu, redovno zalivanje, održavanje, kao i povezivanje, možemo imati lep i kvalitetan rod maline u vrtu.

Malina se, pored toga što se gaji kao baštenska vrsta, može uspešno gajiti i kao kontejnerska biljka. Takva jedna biljka, koja raste u saksiji, može se naredne godine ili svake naredne, presaditi u saksiju koja je nešto veća u odnosu na prethodnu i na taj način ćemo imati jedan lep bokor koji pored dekorativne funkcije na terasi, balkonu ili u bašti može imati i itekako kvalitetan rod. Takve biljke su najčešće izuzetno lepe i zdrave jer su izolovane i nalaze se na provetrenom mestu.

Sagovornik:
dipl. inž. Vladimir Milutinović