Svet poljoprivrede Prodavnica

5 ZLATNIH voćki Srbije – Ovo voće donosi najveću zaradu

Pet zlatnih voćki Srbije - © Ministarstvo

Povodom nedavnog poziva kopredsednika Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministra Milana Krkobabića i akademika Dragana Škorića povratnicima da ulažu u voćarstvo, javio se veliki broj zainteresovanih sa pitanjem u koje voćne vrste da investiraju? Konsultujući vrhunskog stručnjaka za tu oblast profesora dr Zorana Keserovića, člana Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, ministar Krkobabić i akademik Škorić poručuju da je najisplativije ulagati u proizvodnju: borovnica, jabuka, jagoda, malina i trešanja. Podsećaju da se voćarstvo pokazalo kao dobar model povećanja standarda stanovništva i rešavanja ekonomskih, socijalnih i demografskih problema. Pored toga, voćarstvo je pokrenulo i druge grane privrede, a zapošljava 10-20 puta više radne snage i ostvaruje daleko veći profit.

U strukturi izvoza agrarnih proizvoda iz Srbije u 2018. godini voće i povrće se nalazi na prvom mestu sa 23 odsto. Izvoz voća u 2018. godini iznosio je oko 618 miliona dolara, 2017. oko 680 miliona dolara, 2016. oko 625 miliona dolara. Samo od izvoza jabuke Srbija godišnje zarađuje više od 120 miliona dolara. Sveže voće se u proseku izvozilo sa cenom od 0,89 dolara, a prerađeno 1,82 dolara, što govori da se moramo orijentisati na proizvode veće finalne vrednosti. Među prvih 10 izvoznih poljoprivrednih proizvoda u 2017. godini nalaze se 3 voćne vrste: malina na 3. mestu sa vrednošću od 233,2 miliona dolara, jabuka na 4. mestu sa 122,4 miliona dolara i smrznuta višnja na 8. mestu sa 59,2 miliona dolara. Takođe, u 2018 godini među 12 izvoznih proizvoda nalaze se četiri voćne vrste: malina, jabuka, višnja i breskva.

Ministar Krkobabić posebno naglašava da je šansa za veću zaradu u razvijanju višeg stepena prerade i udruživanju u specijalizovane voćarske zadruge:

„Činjenica da se Nacionalnom timu za preporod sela Srbije javilo na desetine povratnika iz inostranstva zainteresovanih da ulažu u voćarstvo svog zavičaja, jasno govori da su ljudi prepoznali tu granu poljoprivrede kao visokoprofitabilnu. Evo, ilazimo im u susret i, konsulutujući nauku, upućujemo ih da ulažu u najisplativije voćne kulture. Pored unosa znanja, povratnici i svi drugi zainteresovani sve više shvataju da će lakše i jeftinije proizvesti i brže i skuplje prodati ako se udruže. U Srbiji imamo više kvalitetnih voćarskih zadruga kao što su „Agro eko voće“ u Arilju, koja je počela proizvodnju odličnih sokova od maline, jagode i jabuke i Složenu zadrugu „Složni voćari“ iz Novog Slankamena, koja je velike zalihe jabuka prodala po tri puta većoj ceni zahvaljujući zadružnom kalibratoru. To mogu samo zadruge i udruženi poljoprivrednici – zadrugari i kooperanti. Naš cilj je da jednog dana u Srbiji imamo voćarsku zadrugu – giganta, poput španskog „Anekoop“-a, koji okuplja 27.000 farmera. Udruživanjem i uvođenjem novih tehnologija i višeg stepena prerade, povećali bi se prihodi proizvođača voća, smanjila nezaposlenost i odliv stanovništva iz ruralnih područja.“

Voćnjaci u Srbiji zauzimaju oko 183.602 ha, odnosno 4,8 odsto površine ukupnog poljoprivrednog zemljišta, što je malo s obzirom na povoljne klimatske i zemljišne uslove za gajenje voćaka.

Pet zlatnih voćki Srbije - © Ministarstvo

Profesor Keserović navodi da pravac razvoja voćarstva u nerazvijenim područjima treba da se ogleda u povećanju površina pod intenzivnim voćnim zasadima. Dugioročni cilj nam je izgradnja prerađivačkih i skladišnih kapaciteta i distributivnih centara, dobijanje proizvoda većeg stepena prerade, stvaranje robne marke i udruživanje voćara u zadruge i druge različite vidove asocijacija.

Po uvođenju savremenih tehnologija izdvajaju se: borovnica, jabuka, trešnja i jagoda, gde se možemo porediti sa najrazvijenijim voćarskim regijama sveta, ali i po prinosu koji ostvarujemo po ha. Po profitabilnosti u Srbiji se izdvajaju sledeće voćne vrste: borovnica, jabuka, jagoda, malina i trešnja. Perspektivu imaju i: višnja, pogotovu krupnoplodne sorte, kajsija, leska, orah i kruška, ali i druge voćne vrste kao što su šljiva, kupina i breskva.

Borovnica je trenutno najisplativija biljna kultura u Srbiji. Po 1 ha računajući zemljište i prateću mehanizaciju sa protivgradnim mrežama i fertirigacijom potrebno je uložiti oko 60.000 evra. U pojedinim godinama država je vraćala oko 50 odsto uloženog. Investicija se vraća u tri berbe. Troškovi po kg su oko 2 evra. Po ha može da se ostvari i do 18 tona Cena borovnice u poslednje 3 godine kod vrhunskih proizvođača je bila u proseku oko 5,5 evra. Kod proizvođača borovnice sa lošijom tehnologijom ostvaruje se prinos 9-10 tona sa prosečnom cenom od 3,5 evra. Investicija se vraća u 5 godini, ako se ne računaju podsticaji države. Podizanje 1 ha borovnice sa protivgradnom mrežom i fertirigacijom iznosi oko 44.630 evra.

Jabuka je druga voćna vrsta po ostvarenom profitu po hektaru. To je voćna vrsta kod koje je najviše urađeno na uvođenju savremenih tehnologija, podloga i sorti. Jabuka je jako zahtevna voćna vrsta što se tiče tehnologije, ali je visoko akumulativna i zahteva veoma mnogo ljudskog rada – oko 750 do 800 časova po hektaru. Ako tome dodamo i klasiranje jabuke gde za 200 tona treba 1.500 časova, onda je jasno koliko radne snage angažuje jabuka. Za podizanje zasada jabuke sa protivradnim mrežama i fertirigacijom potrebno je izdvojiti od 40.000 do 45.000 eura, što zavisi od broja sadnica po hektaru. Republika Srbija AP Vojvodina daju oko 50 odsto. Investicija se otplaćuje od 5. do 6. godine. Proizvođači koji nemaju hladnjaču ostvaruju profit od 8.000-12.000 eura po ha, zavisno od prinosa, kvaliteta, sorte i cene. Ovde je računat prinos od 55-60 tona. Neke kompanije ostvaruju prinos u proseku i 75-80 tona. Proizvođači koji imaju hladnjače i kalibratore sa ovakvim prinosom mogu ostvariti profit, zavisno od sorte i cene, od 20.000 do 25.000 evra po hektaru, nekad čak i više.

Pet zlatnih voćki Srbije - © Ministarstvo

Kod jagode u savremenoj tehnologiji uzgoja na gredicama i foliji investicija po ha iznosi oko 15.000 evra, od subvencija Republike Srbije i AP Vojvodine vraća se oko 50 odsto. Berba traje dve godine. Zarada iznosi 7.000-12.000 evra po godini, zavisno od sezone. 2020. godina je bila rekordna po prinosu i prosečnoj ceni. Ove godine sorta jagode Kleri na nekim plantažama imala je prinos i do 25 tona po ha, a prosečna cena je bila oko 1,5 evra.

Kod maline za zasnivanje zasada sa protivgradnom mrežom potrebno je izdvojiti oko 30.382 evra po ha. Sa prinosom od 12 tona po ha i sa prosečnom cenom od 1,6 evra investicija se otplaćuje u 4-toj godini, ako se ne računaju podsticaji države.

Kod trešnje investicije u savremene zasade sa protivgradnim sistemom, fertiirigacijom, savremenim sortimentom na podlozi Gizela 5 iznosi 40.000-45.000 evra, a od Republike Srbije i AP Vojvodine dobija se oko 45 do 50 odsto ukupne investicije. Vraćanje uloženih sredstava je u 5-6. godini. Može da se ostvari prinos 12-15 tona po ha. Prosečna cena u poslednje četiri godine za kvalitetnu trešnju je oko 1,9 evra. Troškovi proizvodnje su oko 55 odsto.

Za sve ove voćne vrste važno je da su posađene u odgovarajućim agroekološkim uslovima kako bi otklonili štete od niskih zimskih temperatura i prolećnih mrazeva.

Akademik Škorić ističe da je za ekspanziju voćarstva u Srbiji u prethodnoj deceniji zaslužno znanje, udruživanje u zadruge i podsticajne mere republičkih i pokrajinskih institucija za nove tehnologije prilagođene klimatskim promenama.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije obaveštava zainteresovane povratnike i druge građane koji planiraju da ulažu u voćarstvo da će na njihov zahtev organizovati posete najuspešnim voćarskim zadrugama u Srbiji, uz stručne savete kako se mogu udružiti.

Komentari