Kako se rešiti bakteriozne plamenjače vinove loze

Bakteriozna plamenjača vinove loze može napraviti dosta problema u vinogradima, a kako da se izbegne zaraza i spreči njeno širenje saznajte u daljem tekstu. 

 

Vinograd - © Agromedia

 

Bakteriozna plamenjača, lat. Xylophilus ampelinus, je ekonomski važna bolest za koju trenutno postoji potvrđeni domaćin – Vitis vinifera L. Bolest je zabeležena na području Južne Afrike, Švajcarske, Argentine, Tunisa, Bugarske, Austrije i Slovenije.

Širenje infekcije

Primarne infekcije nastaju na jednogodišnjim i dvogodišnjim lastarima, preko lista, cveta ili bobica. Parazit se prenosi kalemljenjem i rezidbom pogotovu ako je vlažno i vetrovito vreme. Tokom vegetacije širi se u neposrednoj okolini izvora zaraze, a na veće daljine prenosi se sadnim materijalom i trenutno ne postoji utvrđeni vektor prenošenja. Razvoj patogena pogoduje optimalna temperatura od 24 stepeni a maksimalna 28 stepeni.

Ko ima vinograd – vreme je da obrati pažnju na ove bolesti

Simptomi zaraze

Simptomi se uočavaju rano u proleće do juna, kada se na pojedinim delovima čokota uočava hloroza i usporen razvoj lišća ili razvoj izostane u potpunosti. Na lastarima se formiraju pege u okviru kojih tkivo puca formirajući pukotine koje podsećaju na rak rane, koje se formiraju i na lisnim drškama i peteljkama grozda.

Ispod površinskog tkiva uočavaju se pruge duž sprovodnih sudova ksilema dopirući sve do srži, dok jače oboleli letorasti izumiru, a pojava na starijim delovima vinove loze dovodi do potpunog sušenja čokota.

Lastari - © Agromedia

Zaštita

Pre izbora mesta za sadnju vinograda važno je ispitati teren i izbegavati sadnju u područjima velike vlažnosti. Takođe se preporučuje da, nakon krčenja, zemljište neprekidno pustiti nekoliko godina da stvori povoljnije uslove za bolji početni razvoj vinove loze.

Preporučljivo je birati manje osetljive vrste kao što su šardone, sovinjon i merlot. Hemijska zaštita je neefikasna.

Agrotehničke mere

Uklanjanje obolelih delova i krčenje zaraženih zasada, rezidba po suvom vremenu što kasnije, dezinfekcija alata, sadnja zdravih kalemova. Nedostatak efikasnih mera zaštite može imati za posledicu značajne ekonomske štete od unosa i širenja patogena.

Zasad je svakodnevno potrebno kontrolisati kako bi se reagovalo na neobične promene u vremenu.

Izvor: Poljoprivredne stručne i savetodavne službe

Autor:  Dipl. inž. Ljubiša Đorđević PSSS Pirot

Komentari