Poljoprivredom se u Somboru bavi 16.596 ljudi, a najveći broj ima oranice i bašte, odnosno najčešće gaje kukuruz zrno, a zatim pšenicu i krupnik. Zatim slede poljoprivredna domaćinstva koja proizvode soju, suncokret i lucerku. Dipl. inž. Vladimir Sabadoš nedavno je uradio kompletnu analizu zemljišta na teritoriji ovog grada kako bi poljoprivrednicima, ali i onima koji tek počinju da se bave ovom delatnošću, dodatno olakšao odabir biljnih kultura i način proizvodnje.
Sombor poseduje 117.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, a detaljna analiza zemljišta je rađena poslednjih 10 godina, iako se kontinuirano radi od 1956. godine.
Sombor sa svojih 15 naseljenih i 15 salaških mesta ima kvalitetno poljoprivredno zemljište koje se adekvatno koristi. Svakako da postoje mnoge mogućnosti da se taj prirodni potencijal sačuva, ali i unapredi proizvodnja, pre svega promenom pristupa poljoprivrednoj proizvodnji.
Prema rečima Vladimira Sabadoša, gotovo ni jedan višegodišnji zasad na teritoriji Sombora nije podignut, a da nije izvršena agrohemijska analiza zemljišta, na dve dubine.
U štampanoj monografiji prikazana je mreža od 156 tačaka sa različitim tipovima zemljišta i načinima korišćenja, što omogućava praćenje stanja zemljišta i izvođenje zaključaka.
„Došli smo do zaključka da procenat humusa u zemljištu opada. Za ovaj deo se smanjuje za 0,60 apsolutnih procenata, a zbog upotrebe krečnih đubriva povećava se pH vrednost svih zemljišta. Ako tako nastavimo, jedan deo biljnih vrsta neće moći više da se uzgaja“, kaže za naš portal Vladimir.
možda vas zanima
Na području zapadne Bačke došlo je do povećanja voćarske proizvodnje, pre svega jabuke, lešnika i trešnje. Kako Vladimir navodi, proizvodnja voća bi trebalo da se obavlja na lakšim zemljištima, a da se černozem ostavi za intezivnu ratarsku proizvodnju.
„Jednostavno, trebalo bi uraditi reonizaciju, kako na nivou regiona, tako i na nivou Srbije“, Vladimirov je savet.
On dalje savetuje poljoprivrednike da se ne zaustave na proizvodnji primarnih kultura, već da ulažu u proizvodnju poluproizvoda, a ako to mogućnosti dozvoljavaju, i finalnih proizvoda.
Očuvanje autohtonih sorti i vrsta
U okviru Poljoprivredne stručne službe Sombora urađeni su eksperimenti sa manje poznatim biljnim kulturama, pre svega autohtonim vrstama i dosta je proizvođača prihvatilo da uzgaja ove kulture. Vladimir navodi da je došlo do značajne promene u žitaricama, da su vraćena ražna polja, spelta… Uzgajanje batata, kao manje poznate kulture, je povećano, kao i uzgajanje lekovitog bilja, posebno lavande.
Za Sombor je karakteristična autohtona sorta paprike, takozvana somborka.
„Mnogi Somborci ne znaju šta je somborka, već smatraju da je to začinska paprika. Ona je polu babura, ljuta, koja se najviše proizvodi na jugu Srbije, u Albaniji i na Kosovu. Na evropsku listu su je stavili Slovenci i mi pokušavamo da sačuvamo taj tip paprike, koji je bila domaća“, otkriva nam Vladimir i dodaje da postoje druge sorte poput maka, lubenice koje takođe pokušavaju da sačuvaju.
Što se tiče stočarskog fonda, poznata je somborska guska, somborska cigaja, ukrasni golubovi koji su autohtoni sa ovog područja, što je velika mogućnost za očuvanje domaćih vrsta. Poljoprivredna stručna služba Sombora to i pokušava u prekograničnom projektu sa Mađarskom.
Stanje i budućnost salaša
Na području Sombora danas postoji 15 salaških naselja, a ona koja su udaljenija od grada polako se gase, dok neka imaju infrastrukturu, pa čak i vrtiće za decu. Svakako, ne mogu se porediti prigradska naselja sa salašima, koji su više okrenuti bavljenju poljoprivredom i zemljom.
Danas se salaši primenjuju turističkoj nameni kako bi opstali. Sugestija Vladimira je da se razvija i mala proizvodnja, jer je zakon omogućio prodaju „sa kućnog praga“.
U Vojvodini nije dobra situacija što se tiče sela, a kroz rad na monografiji došlo se do zaključka da se stanovništvo prepolovilo.
„Na području Sombora nemamo sela sa više od 3-4.000 stanovnika“, navodi Vladimir.
Neiskorišćeni prirodni potencijal
Rudarski fakultet iz Beograda je 2019. godine pokrenuo ispitivanje potencijale koji su već bili poznati, a kako Vladimir navodi, danas se vode pregovori oko ispitivanja kvaliteta geotermalnih voda.
Geotermalne vode bi mogle da se koriste, ne samo za razvoj banjskog turizma, već i za razvoj povrtarske proizvodnje. Vladimir navodi da primer postoji u jednom delu Mađarske, gde je najrazvijenija povrtarska proizvodnja uz upotrebu grejanja termomineralnim vodama.
„Druga stvar, koja je pomenuta u knjizi, skoro svako veće mesto je imalo pre 100-150 godina banju ili kupalište, kao Lemeška banja, koja je bila statusni simbol u tadašnjoj državi“, objašnjava naš sagovornik.
Nažalost, danas to ne postoji, ali predstavlja mogućnost. Ipak, treba naglasiti da je upotreba termomineralnih voda u povrtarskoj proizvodnji u zatvorenom i poluzatvorenom načinu uzgoja veliki prirodni potencijal.
Vladimir smatra da ne treba imati negativan pristup, već treba krenuti, uz njihovu podršku i podršku lokalne zajednice. Postoje primeri da su poljoprivrednici koji su ih poslušali napravili odlične rezultate.
„Mislim da je šteta da ekonomski i privatni objekti pripadaju po selima; da nemaju nikakvu vrednost; da nam se kuće prodaju za 1.000-10.000 evra, a koje imaju značajni kapacitet“, kaže Vladimir i dodaje da bi na neki način morali ljudi da se stimulišu, posebno sada, kada putna struktura omogućava da se dođe do gradova.
„Mnoge stvari danas uvozimo, a možemo da proizvodimo, bar istog kvaliteta, a da ne kažemo da smo u mnogih stvarima bolji od drugih“, zaključuje Vladimir.
Sagovornik: dipl. inž. Vladimir Sabadoš
