Kako bi se povećala transparentnost na tržištu mesa i zaštitili interesi potrošača, Ministarstvo poljoprivrede najavilo je izmene pravilnika koje će uvesti jasnije označavanje starosti mesa na deklaracijama. Prema rečima ministra Dragana Glamočića, nova pravila neće zabraniti uvoz mesa, već će omogućiti kupcima da jasno vide koliko je vremena prošlo od klanja do prodaje. Ova promena posebno je važna u kontekstu svinjarstva, koje je trenutno najosetljiviji sektor domaće proizvodnje, zbog čega se deo potreba pokriva uvozom zamrznutog mesa za preradu.
,,Kada sveže meso stigne iz uvoza, obično je staro od sedam do deset dana, i to će od sada morati jasno da se naznači“, rekao je ministar poljoprivrede Dragan Glamočić.
Možda vas zanima
Dodaje da će potrošači imati mogućnost izbora – da plate više za domaće sveže meso ili da se odluče za uvozno koje je starije, ali po nižoj ceni. Ključno je, kaže, da starost mesa bude jasno istaknuta na deklaraciji.
Uvoz mesa, kako objašnjava, odnosi se uglavnom na zamrznuto meso namenjeno industrijskoj preradi. Kod svežeg mesa situacija je stabilnija i domaći proizvođači pokrivaju veći deo potreba tržišta, osim u sektoru svinjarstva, koji je trenutno najslabija karika i zbog čega je uvoz svinjskog mesa i dalje neophodan.
Domaći odgajivači svinja, okupljeni u Udruženju odgajivača svinja Srbije, Uniji proizvođača svinja Srbije i Udruženju odgajivača svinja Bačka zahvalili su ministru poljoprivrede na konkretnim koracima koji su doprineli stabilizaciji i rastu otkupne cene žive mere tovljenika, ali ističu da se sektor i dalje suočava sa ozbiljnim problemima.
Naglašavaju da prekomeran i često neregulisan uvoz zamrznutog i rashlađenog mesa, formiranje zaliha u hladnjačama i netransparentno označavanje porekla mesa ozbiljno narušavaju tržišnu ravnotežu i otežavaju poslovanje domaćih farmi.
Udruženja pozivaju ministra da ostane dosledan politici podrške domaćoj proizvodnji i zahtevaju strožu kontrolu kvaliteta, označavanja i sledljivosti mesa uvoza i maloprodaje. Takođe traže da se ispita odgovornost pojedinaca u institucijama i lancu uvoza koji su doveli do trenutnog stanja, upozoravajući da bi dalji pad otkupnih cena mogao ugroziti opstanak mnogih farmi.
Odgajivači svinja dižu glas: Uvoznici nas guraju u PROPAST!
Novi, stari pravilnik
Budući pravilnik, osim što će obavezivati na prikaz starosti mesa, definisaće i veličinu natpisa na pakovanju, kako bi informacije bile jasno vidljive svakom potrošaču. Jasno isticanje starosti mesa može biti od velikog značaja za potrošače prilikom donošenja odluke o kupovini.
Upravo na važnost transparentnosti u deklarisanju proizvoda ukazuje i predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Petar Blagojević, koji podseća da potrošači, bilo da kupuju domaće ili uvozno meso, imaju pravo da budu precizno i jasno informisani o datumu proizvodnje i ostalim relevantnim podacima. On naglašava da su ovakve obaveze definisane zakonom o bezbednosti hrane i pravilnikom o deklarisanju hrane.
“To je obaveza po zakonu o bezbednosti hrane i pravilniku o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane koji vrlo precizno definišu te obaveze, pored toga definišu u stvari, ako se radi o uvoznoj hrani, zemlju proizvođača, put kojim je roba prošla da bi bila uvezena u Srbiju”, objašnjava Blagojević.
Dok nadležno ministarstvo najavljuje nova pravila u vezi s uvozom mesa i obaveznim isticanjem starosti proizvoda, Blagojević podseća da mnoga rešenja koja se sada predstavljaju kao novine – zapravo već postoje u zakonima, ali nisu primenjivana.
On podseća da su i ranije postojale konkretne smernice za transparentno deklarisanje prehrambenih proizvoda, ali da su pod pritiskom određenih interesnih grupa neka od tih pravila sklonjena iz prakse.
„Sve te informacije bile su deo već pripremljenog programa koji je predviđao regionalno savetovanje u okviru CEFTA 2006 sporazuma. Međutim, upravo tada su pod pritiskom onih koji nisu želeli da javnost ima uvid u poreklo i starost mesa, nadležna ministarstva i Privredna komora obustavili njegovu primenu“, navodi Blagojević.
Prema njegovim rečima, sada se pojedina rešenja predstavljaju kao nova, iako su ranije već bila usvojena, pa čak i primenjivana. Problem je, kako ističe, što se odgovornost za neprimenjivanje zakona gotovo nikada ne postavlja.
„Da sam ja deo nekog državnog organa, moje prvo pitanje bi bilo – zašto zakon i pravilnik nisu primenjivani? Umesto toga, mi sad stara rešenja predstavljamo kao nova, a zapravo se radi o selektivnoj primeni propisa pod pritiskom dela biznis sektora“, ističe on i dodaje da takva praksa stavlja u nepovoljan položaj one proizvođače i trgovce koji poštuju zakon, jer ih nepoštena konkurencija potiskuje.
„Imamo sjajne proizvođače i trgovce koji rade po pravilima. Ali oni ne mogu da izdrže nepravednu konkurenciju onih koji zloupotrebljavaju ono što je saradnja sa državnim organima i komorom“, kaže predstavnik organizacije.
Nepravedna konkurencija
Upozorava i na potencijalnu zloupotrebu uvoza mesa pred istek roka trajanja, koje se kasnije, kroz preradu i saradnju s određenim trgovinskim lancima, prodaje kao sveže.
„Ako se pravilnik bude dosledno primenjivao, uključujući i jasno označavanje starosti mesa, uvoznici više neće moći da prodaju meso pred istek roka kao sveže, preko pojedinih trgovinskih organizacija“, upozorava on.
Naglašava i da je Srbija, kao zemlja potpisnica Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, već preuzela obavezu primene evropskih standarda kada je reč o bezbednosti hrane.
„Imamo mogućnost da direktno preuzmemo evropske propise, ali i da ih prilagodimo našem sistemu – ako postoji politička volja. Suština je u tome da se sve ovo dešava pod nadležnošću Vlade, i upravo ona snosi odgovornost. Promene u praksi zavise isključivo od politike koju vodi – sadašnja ili buduća vlast“, zaključuje on.
Zabrana uvoza mleka: da li je ZAISTA na snazi i kome ide na štetu, a kome na KORIST?
“Kasno Marko na Kosovo stiže”
Agroekonomista Milan Prostran upozorava da problemi u domaćem stočarstvu nisu od juče i da se oporavak ne može desiti preko noći.
„Kako narod kaže – kasno Marko na Kosovo stiže. Mi smo godinama gledali kako stočarstvo propada, još od sankcija 1992. godine, kada je proizvodnja počela da pada po stopi od 1,5 do 2 odsto godišnje“, kaže on i dodaje da je situacija danas rezultat višedecenijskog zanemarivanja sektora.
Prema njegovim rečima, trenutno su u najdubljoj krizi svinjarstvo i govedarstvo, dok se živinarstvo i ovčarstvo polako oporavljaju.
„Afrička kuga svinja nanela je ogroman udarac, a onda su došli liberalizovani trgovinski sporazumi koji su otvorili vrata masovnom uvozu jeftinog mesa“, objašnjava on.
Uvoz svinjskog mesa, kako ističe, dodatno je usporio oporavak domaće proizvodnje, a problem dodatno otežava to što su subvencije godinama bile nedostupne malim i srednjim farmerima. Komentarišući najave o uvođenju strožih pravila za deklaraciju i kontrolu uvoza mesa, Prostran ocenjuje da je to potez koji dolazi prekasno – ali je ipak koristan.
„Ovo pitanje, hajde da kažemo, kontrole uvoza, to je trebalo davno uraditi, ali je očigledno da su uvoznici bili zainteresovaniji da uvoze meso koje je bilo mnogo jeftinije, sa nekim rokovima pri isteku trajanja, duboko smrzuti i tako dalje, ali dobro je da se na neki način domaće stočarstvo forsira “, navodi.
Kao zemlja koja proizvodi kukuruz, Srbija ima kapacitet za razvoj i svinjarstva i živinarstva, kaže on, ali upozorava da se „mora napraviti ozbiljan zaokret ka domaćoj proizvodnji, a ne sve prepustiti trgovcima i uvozničkom lobiju“.
“Dakle taj zaokret ka domaćem stočarstvu ka domaćoj proizvodnji svinskog mesa, junećeg mesa i svih ostalih vrsta mesa, mora biti dobro organizovan i uređen. To su sada vidim obećanja, odnosno, javno izrečene namere. Videćemo da li će se one i realizovati, ili će trgovci radit svoju računicu i nastaviti da insistiraju na već uigranom uvozu, jer naš je uvoz samo svinjskoga mesa dostigao više miliona dolara”, rekao je on
On ističe tri ključna koraka koja bi morala hitno da se sprovedu, a to su subvencionisanje svih proizvođača, ne samo velikih, kontrolisani uvoz kroz mehanizme koji su dozvoljeni međunarodnim sporazumima i podsticanje domaće potrošnje, uključujući kampanje poput „kupujmo domaće“.
Podseća da je u Srbiji devedesetih prosečna potrošnja mesa po glavi stanovnika bila 65 kilograma, dok je danas pala na oko 45–46 kilograma.
„Samo kroz povećanje domaće potrošnje i subvencionisanje proizvodnje možemo da pokrenemo stočarstvo iz krize. Ne možemo izgubiti još 30 godina“, zaključuje on.
Izvor: NIN
Komentari