Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić bio je prilično jasan: krajem aprila, nakon sastanka sa predstavnicima domaćih mlekara, izjavio je da su zbog povećanih zaliha mleka zaustavljene dozvole za uvoz. Ipak, čini se da je uvoz moguć, ali uz strožiju kontrolu – i to ne za sve proizvode. Kroz određene mere, uvoz se zapravo usporava, naročito kada se proceni da bi strani proizvodi mogli da naruše stabilnost domaće proizvodnje.
„Imajući u vidu da su mlekare opterećene istorijskim lagerima zbog povećanog uvoza, povećane proizvodnje i smanjene potrošnje, Ministarstvo je zaustavilo izdavanje uvoznih dozvola za mleko, mlečne proizvode, kao i za proizvode na bazi palminog ulja koji zamenjuju mleko“, rekao je Glamočić.
Možda vas zanima
Zabrana uvoza mleka zbog domaćih proizvođača
I nedelju dana kasnije je u saopštenju Ministarstva poljoprivrede ponovljeno da su dozvole povučene.
„U cilju zaštite domaće proizvodnje, Ministarstvo je obustavilo izdavanje novih dozvola za uvoz mleka i sira, dok su prethodno izdate dozvole povučene. Pokrenuta je i procedura za jasnije i transparentnije deklarisanje mlečnih proizvoda i proizvoda u ugostiteljstvu (npr. picerije), kako bi potrošači bili precizno informisani o sastavu mlečnih proizvoda“, saopštilo je tada ministarstvo.
Nedostatak robe na policama
Zaštita domaće proizvodnje se podudarila i sa pojavom slinavke i šapa u pojedinim zemljama. Mleko i meso su se našli pod pojačanim nadzorom. I trgovci su počeli da osećaju posledice.
„Imali smo velikih problema u prvom kvartalu sa svom uvoznom robom koja je poteklom iz Nemačke, zbog pojave bolesti slinavke i šapa“, pojasnili su nam u Gomeksu. „Najviše je bio pogođen uvoz sireva, mlečnih deserta i voćnih jogurta. Pre oko mesec dana su dobavljači dobili dozvole za uvoz“.
Ali tu nije bio kraj problema. Rampa je ponovo pala.
„Pre desetak dana su bez prethodne najave zadržana vozila iz uvoza i većina kamiona vraćena sa granice“, kažu u ovoj trgovini. „Početkom prošle nedelje su navodno vraćene dozvole dobavljačama i otvoren je uvoz, ali se stvorio nedostatak robe na policama u periodu ponovnog zastoja. Za sada je i dalje neizvesno da li će biti novih ograničenja i to svakako otežava nama trgovcima da obezbedimo asortiman koji zadovoljava potrebe kupaca“.
Prvo analiza, pa CENA? Kvalitet mleka odlučuje o premiji od 2026!
Mleko iz BiH ne prelazi granicu
Rapsitivali smo se među mlekarima. Kažu uvoza nema. Upućeni, bliži zvaničnim izvorima, ponavljaju „nema zabrane uvoza“. Dozvole se polako vraćaju, ali i oni napominju ne u istom kapacitetu. Mogli su i kupci da vide da možda nema stranog sira koji su dosad kupovali, voćnog jogurta ili da je omiljeni keks sada češći u posnoj verziji.
Da mleko i sirevi ne ulaze kao dosad u Srbiju čulo se pre svega nekoliko dana i iz Bosne i Hercegovine. Nedžad Bićo iz federalnog Udruženja mlekara za Radio Slobodna Evropa rekao je da skoro 15 dana njihovo mleko ne prelazi granicu.
„Radi se o nekih milion i po litara koje je mesečno išlo u Srbiju i to sad sve stoji na teritoriji BiH„, rekao je Bićo za Radio Slobodnu Evropu. „Bez ikakvog zvaničnog upozorenja, bez igde išta. Nekakvi izgovori, kao pokvaren softver, pa onda je drugi dan bilo privredna situacija, pa treći dan suspendovane dozvole, ali zvanično nema ništa“.
Isti medij je kontaktirao i mlekare iz Republike Srpske. Oni, kako je rekao Milorad Arsenić predsednik Udruženja mlekara RS, nemaju problema.
Zabrana uvoza mleka pogađa uvoznike
Naši uvoznici, međutim, našli su se u problemu. Zato je ministru poljoprivrede pre desetak dana stiglo pismo Američke privredne komore, Saveta stranih investitora i Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj.
I to „povodom prekida u redovnom snabdevanju naših kompanija članica i neizvesnosti nastavka snabdevanja, prouzrokovanim iznenadnom izmenom režima uvoznih rešenja o ispunjenju veterinarsko-sanitarnih mera“.
Od ministarstva traže pojašnjenja šta će biti sa isporukama za koje postoje važeća rešenja, ili one koje su na putu, ili sa predmetima koji su u postupku…
„Kako da imaju osnovnu predvidivost vezano za ukidanje rešenja o ispunjenju veterinarsko-sanitarnih mera, imajući u vidu da se u saopštenju navodi mleko i sir. A ukidaju se dozvole i za mlečne dezerte, smese za sladolede, ali i za svinjsko i pileće meso i sirovine u mesnoj industriji“, pitaju se poslovna udruženja.
Kompanije buni i obrazloženje da nije zabranjen uvoz, već pojačana kontrola zbog zabrinjavajuće epizootiološke situacije. Naime, iz prakse je teško razumeti koje su države pod rizikom.
„Samo delimičan uzorak kompanija kojima su rešenja poništena, uvoze proizvode iz trinaest zemalja članica EU. To su Holandija, Italija, Španija, Poljska, Češka, Belgija, Austrija, Danska, Švedska, Francuska, Hrvatska, Slovenija, Portugal. Kao i Velika Britanija, Rusija i Švajcarska te nije jasno koje su sve države obuhvaćene ovim rizicima“, napominju asocijacije.
Smanjene otkupne cene
Privreda je uverena da je razumno mere usmeriti isključivo na uvozne proizvode koji mogu biti zamenjeni domaćim proizvodima. U suprotnom, veruju, njom se postiže samo podizanje troškova poslovanja, potencijalno i cena proizvoda. Ugrožava se i izvoz.
Uvoznici su u priličnoj neizvesnosti. Potrošačima nije sasvim ni jasno šta se dešava, a ni primarni proizvođači nisu još videli značajne koristi.
Kako je juče rekao agenciji Beta predsednik Udruženja odgajivača goveda u centralnoj Srbiji Milija Palamarević, sve mlekare u Srbiji su smanjile otkupnu cenu mleka i do 16 dinara po litru.
„Već dva meseca mlekare smanjuju cenu mleka i prosečna cena tog proizvoda za mala i srednja gazdinstva sada je 40 dinara, a za velike farme krava oko 65 dinara“, rekao je Palamarević za Betu.
Politički refleks
I iz ugla drugih učesnika na tržištu, ovo nije pravi način da se regulišu cene.
„Ne postoji agrarna politika, već se rukovodi dnevno političkim potrebama“, smatra Goran Kovačević, osnivač i suvlasnik Gomeksa. „Ako se pojavi pritisak da se cene spuste, odmah se aktivira politički refleks. Niko ni najmanje ne ulazi u stvarne razloge fluktuacije cene. Fluktuacija je inače normalna i kada postoji stabilna agrarna politika. One nikad nisu ni velike ni duge“.
Izvor: Forbes
Komentari