Za protekle tri decenije najmanje su se u pogledu telesne mase promenile pirotska i krivovirska pramenka, ostale su autentične, što je jedan vrlo važan korak ka njihovoj uspešnoj konzervaciji. Sve ostale pramenke – lipska, sjenička, svrljiška, bardoka, karakačanska su u proseku krupnije u odnosu na literaturne podatke – domaninantne su veće životinje, poboljšani su uslovi smeštaja, ishrane, uz istovremeni upliv gena verovatno drugih rasa poput vintenberga.
Balkanska koza se odlikuje fenotipskim osobinama koje su tipične za primitivnije rase, grublje konstitucije, uzanog trupa sa bolje razvijenim kaudalnim u odnosu na krajnji deo, a kod domaće bele koze je evidentna varijabilnost u pogledu morfoloških i proizvodnih karakterisitika.
možda vas zanima
Ovo su pokazali rezultati analiza, osam sojeva pramenke i dve populacije koza, dobijenih u sklopu projekta ,,Morfometrijski, metabolički i genetički profil autohtonih populacija ovaca i koza u Srbiji, u cilju njihove konzervacije’’, koji je realizovao Institut za stočarstvo u saradnji sa Institutom za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, finansiran od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
,,Ovo je jedan vrlo ozbiljan poduhvat i prva sveobuhvatnija informacija o našim autohtonim populacijama koje defakto to zaslužuju, koje su deo našeg istorijskog, kulturnog i nacionalnog nasleđa. Ako izgubimo te gene koji su odgovorni za izuzetnu otpornost, za dugovečnost, izražen materinski instinkt mi smo izgubili mnogo toga. To se ne može nadoknaditi, i to nemamo pravo ni prema sebi ni prema budućim generacijama. U tom smislu govorim i o sjeničkoj populaciji koja je izuzetno aktulena, prešla je granice Zapadne Srbije, najzastupljenija je što se tiče pramenki. Po podacima Instituta za stočarstvo u Srbiji ima oko 200 hiljada umatičenih grla sjeničke pramenke što je jedan veliki iskorak u odnosu na prethodne godine”, kaže dr Dragana Ružić Muslić, naučni savetnik u Institutu za stočarstvo i rukovodilac projekta.
Hematološkim i biohemijskim analizama ustanovljeno je da u krvi svih populacija ima malo više kreatinina, ,,što znači da je problem dehidratacija i da te životinje nisu napajane u onoj meri u kojoj bi trebalo da budu”. Kod nekih populacija, kao što su pirotska i karakačanska ovca, ustanovljena je anemija, što je takođe rezultat nedovoljno izbalansirane ishrane, o kojoj se mora voditi računa, naglašava Ružić Muslić.
Relativno visok nivo genetičkog diverziteta utvrđen je kod svih ispitivanih sojeva pramenke kao i u celokupnoj populaciji ove autohotne rase ovaca, ,,što daje šansu za njihov opstanak”.
Dr Marija Aleksić, molekularni biolog sa Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo kaže da je uzorkovanjem i analizom krvi, izolovanjem naslednog materijala, te dobijanjem parametara za nivo genetičkog diverziteta i genetičke diferencijacije, koeficijenta inbridinga, srodnosti data procena koja su to grla koja sadrže najviše genetičkog diverziteta.
Prema njenim rečima, naredni korak je razvoj testova pomoću kojih će moći da daju informaciju proizvođačima koja je proizvodna karakteristika određenog grla i da nakon toga u saradnji sa Institutom za stočarstvo sačine preporuke kako gazdovati tim grlima.
,,Potencijal grla je dobar, čak i za populacije koje imaju relativno mali broj grla. Dobili smo sasvim zadovoljavajuće podatke, i svi parametri govore da postoji diverzitet u svim tim populacijama. Sada je važno napraviti dobar plan kako sa tim grlima gazdovati, da bismo sačuvali što veći diverzitet sa kojim trenutno raspolažemo, da ga neizgubimo. Što se tiče bardoke, pirotske i karakačanske ovce mislim da je brojčano stanje dosta opalo i tu se mora posebno voditi računa koja grla zadržati, a koja koristiti za parenje”, kaže dr Marija Aleksić.
Jedan od motiva da se odgajivači odluče za držanje autohtonih rasa po rečima Dragane Ružić Muslić je pomoć države koja se ogleda u subvencijama ,,koja je do sada apsolutno imala sluha za problem koji postoji, sigurna sam da će to biti i nadalje i da će naši odgajivači biti podmireni bar delimično što se tiče finansija”.
Dodaje i da će se struka na sve načine truditi da pomognu a jedan je da im sugerišu kako da se povećaju atraktivnost gajenja autohtonih populacija.
,,Dobro znamo da su autohtone populacije nisko produktivne, ali uz sugestiju kako ćemo ih hraniti, kako će obrok biti izbalansiran, da se grla moraju dehidrirati uz adekvatnu zdravstvenu zaštitu, sve to će doprineti da izvučemo maksimalan potencijal kojim one raspolažu, a definitivno je da imaju izuzetan potencijal”, ističe dr Dragana Ružić Muslić, naučni savetnik u Institutu za stočarstvo.
Komentari