Stručnjaci iz oblasti zaštite životne sredine godinama unazad ukazuju na problem pomora pčela koji je neretko uzrokovan ljudskim faktorom, uprkos tome što ovaj insekt ima veoma bitnu ulogu za ishranu čoveka.
Međutim, pored kontrolisanije upotrebe hemijskih sredstava u poljoprivredi, čovek kao pojedinac može da izvrši pozitivan uticaj i time što će u svojoj okolini zasaditi medonosno bilje koje pčelama kontinuirano pruža nektar i polen, neophodne za njihovo normalno funkcionisanje.
Kako kažu iz udruženja Ekonaut, odnosi između oprašivača i biljaka su formirani međusobnom adaptacijom milionima godina, njihovom uporednom evolucijom koja je oblikovala forme i boje cvetova, njihove mirise, proizvodnju polena i sekreciju nektara sa jedne strane i razvoj jedinstvenih osobenosti insekata koji odgovaraju određenim biljkama sa druge strane.
Udruženje Ekonaut bavi se zasnivanjem i održavanjem zelenih površina, uslugama urbanog pčelarstva koje uključuje i školu istog kao i iznamljivanjem i postavljanjem košnica i malih pčelinjaka za društveno odgovorne kompanije i sve voljne pojedince. Oni edukuju o značaju pčelarstva u gradskim sredinama kao i o važnosti zelenih površina popunjenih medonosnim biljkama koje predstavljaju neophodan izvor hrane za ove insekte.
možda vas zanima
„Medonosne biljke daju svim insektima oprašivačima njihovu hranu odnosno polen i nektar, to su njihovi proteini i ugljeni hidrati koje posle prerađuju u različite supstance koje mi nazivamo pčelinjim proizvodima a njima su hrana, lek ili građevinski materijal u košnici. Tu spadaju med, prolopis, perga i vosak. Medonosne mogu biti jednogodišnje ili višegodišnje biljke, drveće, dosta jestivih biljaka. Bosiljak, majčina dušica, origano, detelina, pa čak i cvet krastavca, šargarepe ili korijandera privućiće ove insekte“, rekla je Sabina Kerić iz „Ekonauta“.
Govoreći o značaju medonosnih bašti, naša sagovornica upućuje da uslovi neophodni za njihovo postojanje uključuju sunčano područje koje nije pod velikim uticajem vetra, vodena površina ili pojilica za insekte koji će doći na tu površinu, uklonjen uticaj insekticida i pesticida ili minimiziran, velike mete oprašivača odnosno zone sa neinvazivnim ili autohtonim biljkama i naravno biljke koje osiguravaju polen i nektar i imaju kontinuirano cvetanje tokom vegetacije.
Priručnik o 100 medonosnih biljaka
Kako bi svim zainteresovanima za pokretanje medonosne bašte koja će predstavljati izvor hrane za oprašivače pomogli u toj nameri, izradili su priručnik koji sadrži 100 medonosnih biljaka i informacije o istim.
„Kada smo sastavljali priručnik, trudili smo se da izaberemo biljke koje mogu biti jestive, lekovite ili ukrasne, te osim što predstavljaju hranu pčelama imaju namenu i u ljudskoj ishrani ili u dekorisanju prostora. Ovaj priručnik je osmišljen da ljudima da prikaz količine nektara i polena navedenog bilja, kao i neophodne uslove za njihovo gajenje i period cvetanja. Na osnovu datih informacija mogu se izabrati adekvatne biljke prema veličini prostora ili uslova sredine.“, rekla je naša sagovornica i dodala da su sve biljke iz priručnika prilagođene za našu klimu.
Ona će zajedno sa diplomiranom biološkinjom zaštite životne sredine Jovanom Bilom Dubaić na javnom onlajn predavanju 21. oktobra govoriti više o ovom priručniku i dati praktične savete šta svako može da uradi da doprinese poboljšanju uslova pod kojima pčele žive.
Na pitanje o primerima dobre sadnje medonosnih biljaka kod nas, naša sagovornica navodi da se u našoj zemlji to još uvek svodi na male prostore ili organske proizvođače koji seju koridore sa biljkama za oprašivače i nezavisno od useva imaju površine koje namerno ne kose i livadskog su tipa.
Značaj polena za pčele
Đorđe Mrkić iz Društva pčelara “Jovan Živanović” ističe da je za pčelare vrlo bitna podela biljaka prema pašnim karakteristikama, te je svakako najvažnija ona na medonoše i polenarice.
„Svaki cvet ima i polena i nektara, ali imate one koje imaju mnogo izražajnije lučenje nektara, a postoje i one koje imaju obilje polena. Iz ugla pčelarstva, za nas je vrlo bitno koliko je intenzivno lučenje nektara odnosno polena i koliko vremenski traje. Imamo biljke čije cvetanje je veoma kratko, svega par dana, a postoje i one čije cvetanje traje i po mesec dana”, rekao je naš sagovornik iz ovog novosadskog društva.
Mrkić ističe značaj polena za pčelinje zajednice jer on predstavlja gradivnu materiju za njih, on je pčelinja proteinska hrana.
„Prisustvo polena ne možemo da nadomestimo praktično ni sa čim. Postoje pokušaji da se on nadomesti mlekom u prahu, obezmašćenim sojinim brašnom i raznim drugim materijama ali ništa ne predstavlja adekvatnu zamenu, tako da su za nas polenske paše veoma bitne zbog razvoja pčelinjih društava“, rekao je naš sagovornik.
Pored toga, on naglašava da je vrlo važna raznolikost biljnih vrsta kada je u pitanju ishrana pčela, ali i kontinuitet, količina i kvalitet. Ove karakteristike su veoma bitne jer ako pčelinja zajednica u periodu od pet, šest dana nema unosa nektara i polena, to zajednica registruje kao razlog za restrikciju i matica smanjuje zaleganje što rezultira manjim brojem novih pčela.
„Pčelinje zajednice mnogo slabe zbog neraznolikosti ishrane. Praktično mi sada imamo situacije kada se dešava da po jedan, dva meseca u sred sezone, za nas bude bespašni period. Česta je pojava da pčelari pokušavaju da nadomeste nedostatak paše sadnjom facelije, slačice i drugih biljaka mada su to male količine, ali ako se budu sadile u većoj količini mogu biti vrlo korisne za pčelarstvo“, istakao je Đorđe Mrkić.
On smatra da bi se više trebalo fokusirati na naše domaće biljke i izdvaja vrbu kao odličnu medonošu koja daje veoma kvalitetan polen i lipu.
„Potrebna je planirana sadnja, bilo drveća, jednogodišnjih i višegodišnjih biljaka ili poljoprivrednih kultura kako bi pčele tokom cele godine imale kontinuirane unose i nektara i polena, tako bismo praktično za njih obezbedili dovoljno hrane za razvoj“ rekao je naš sagovornik.
Ukoliko imate baštu, ili prostora na svojoj terasi, a pritom niste sigurni šta biste zasadili od biljnih vrsta, medonosne biljke su pravi izbor. Osim što su mnoge od njih vrlo dekorativne i oplemenjuju prostor, brojne se koriste u ishrani ljudi poput trešnje, kupine ili tikve, ali i kao začin poput ruzmarina, žalfije i korijandera. Na taj način uredićete svoj životni prostor ali i imati sveže namirnice na trpezi, pritom obezbeđujući pčelama polen i nektar.
Komentari