Upotreba uljane repice kao pčelinje paše i stočne hrane

Upotreba uljane repice kao pčelinje paše i stočne hrane

Uljana repica je vrlo važna ratarska kultura koja ima široku primenu u različitim privrednim granama. Bliži se njena setva – od 25. avgusta do 20. septembra. Pisali smo o njenoj upotrebi u proizvodnji biodizela, a sada govorimo više o primeni uljane repice kao pčelinje paše, odnosno u ishrani stoke.

Uljana repica kao pčelinja paša

U pitanju je prva pčelinja paša što za početak dovoljno govori o njenom značaju. Kada su ostvareni optimalni agroekološki uslovi u uzgoju te uljarice prinosi meda na površini od jednog hektara iznose oko 100 kilograma. Ova biljka se ističe kao izuzetno povoljna pčelinja paša i zbog ogromne količine polena što rezultira snažnim pčelinjim društvima koja se brzo uvećavaju.

Takođe, kako se nektar u cvetu ove ratarske kulture u kontinuitetu stvara, pčela na istom cvetu zastaje više puta kako bi ga prikupila. Period cvetanja uljane repice je oko tri nedelje.

Med od uljane repice ima svetložutu boju i veliku koncentraciju cvetnog polena. Ono što je specifično za njega je vrlo brzo kristalisanje nakon vrcanja u fine, sitne kristale. Česta je osnova za prirodne preparate na bazi meda.

Poznat je po svojoj izuzetnoj lekovitosti. Naime, ovaj med koji se smatra jednim od najtraženijih i najcenjenijih na tržištu izuzetno delotvorno deluje na probleme digestivnog trakta, kao što je na primer problem sa čirom, a reguliše i varenje. Preporučuje se osobama koje imaju problema sa prostatom, ali i za detoksikaciju i čišćenje jetre. Med od ove biljke reguliše nivo slobodnih masnih kiselina u organizmu.

Uljana repica kao stočna hrana

[related_post id=“1″]

Nakon ekstrakcije ulja iz semena uljane repice dobija se sačma koja sadrži 40 posto belančevina, i bitnu koncentraciju lizina i metionina.

Od oko 100 kilograma semena uljane repice dobija se 60 kilograma pogače sa 28 posto sirovih proteina.

Kada je u pitanju zelena krma, prinosi zelene krme uljane repice u našoj zemlji iznose oko 60 tona po jednom hektaru.

Silaža se smatra isplativijom od spravljenja sena jer se listovi osipaju što se smatra velikim nedostatkom kod sena uljane repice. Silaža se preporučuje i zbog kraćeg sušenja mase.

Pokošena masa (preporučuje se košenje u kasnoj cvatnji na visini od 15 do 20 centimetra od zemljišta), treba da ima procenat suve materije od 40 posto.

Važna napomena: uljanu repicu je potrebno uvoditi u ishranu domaćih životinja postepeno, pomešanu u obroku sa ostalom krmom, u periodu od nedelju, nedelju ipo dana.

Pratite nas

PODELITE VEST

Tagovi

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica

Izdvajamo

Prethodna
Sledeći

Povezane vesti

Najčitanije vesti

×

Prijavite se na newsletter

Saznajte prvi sve aktuelnosti