Kad se pomene pasulj, na šta prvo pomislite? Na tradiciju, na staro srpsko jelo koje je othranilo mnogo naših predaka, ali i na ukus koji će narod sa ovog podneblja uvek voleti, uprkos tome što je naše savremeno doba bogatije, bar što se izobilja hrane tiče. Pasulj zaista i jeste na neki način simbol tog prošlog vremena, kada se imalo manje, kada se živelo skromnije, ali i kada su ljudi bili zdraviji. I svakako, pasulj je imao ulogu u tome.

Zbog visokog sadržaja proteina i niže cene dobio je naziv “sirotinjsko meso”

Pa, zašto se pasulj zove “sirotinjsko meso”? Najveći deo sadržaja zrna pasulja čine ugljeni hidrati (oko 60%) i proteini (25-30%), a zatim mineralne materije (3,5-4%) i ulje (1,5-2,5%). Skrob pasulja se lako apsorbuje od strane organizma čoveka, i on najviše doprinosi energetskoj vrednosti ove namirnice. S druge strane, u poređenju sa svežim mesom u kojem obično ima do 18% proteina, u jajetu oko 13%, jasno je da pasulj ima čak i prednost u tom pogledu.

Pored visokog sadržaja, pasulj se ističe i visokim kvalitetom belančevina koje su izgrađene od niza esencijalnih amino kiselina kao što su lizin, valin, fenilalanin, leucin, arginin, metionin i dr. Otuda, zahvaljujući i nižoj ceni na tržištu u poređenju sa mesom s pravom se još zove „biljno ili sirotinjsko meso“.

Zrno pasulja nije „prosto“ kao u uzrečicama, složenog je sastava i odlično prilagođeno ishrani ljudi. S obzirom na svoja svojstva, pasulj predstavlja odličan izvor proteina i samim tim, dobru zamenu za meso. Svima je poznato su ljudskom organizmu poznati proteini, ali je takođe, svima poznato da cena mesa raste sve više i više, dok je pasulj i dalje relativno pristupačna namirnica. Zato, kroz pasulj možete pružiti sasvim optimalan nivo proteina, a pritom i uštedeti na namirnicama, zbog čega i ne čudi zašto se pasulj i dalje u tolikoj meri konzumira.

Aktuelne cene mesa i pasulja

Budući da smo pomenuli da je jedan od faktora zašto se ljudi odlučuju za pasulj umesto meso u želji da imaju zdrav i nutritivno bogat obrok, malo smo istražili kakve su aktuelne cene ova dva proizvoda.

PROČITAJTE I OVO: Zablude: Da li pasulj treba đubriti?

Kako ljudi najčešće kupuju svinjetinu, za svinjski but bez kostiju potrebno je izdvojiti oko 709 dinara po kilogramu, za svinjsku plećku bez kostiju 699 din/kg, a za svinjski vrat sa kostima oko 595 din/kg. Piletina je nešto jeftinija, te se cena za kilogram pilećih grudi kreće oko 500 dinara, kilogram krilca je oko 319 dinara, a za kilogram bataka potrebno izdvojiti od 369 do 389 dinara. Junetina je najkvalitetnije, ali shodno tome i najskuplje meso, pa cena za kilogram junetine pralzi 1000 dinara.

Pasulj je, nasuprot navedenim proizvodima jeftinija namirnica, mada je njena cena negde u rangu sa piletinom. Za pasulj gradištanac, u zavisnosti od mesta gde kupujete i marketa, potrebno je izdvojiti od 299 do 349 dinara po kilogramu, za šareni pasulj od 389 do 399 din, dok je za tetovac koji se najviše kupuje potrebno izdvojiti najviše – od 369 do 536 dinara po kilogramu.

Aktuelne cene su okvirne, jer postoji mogućnost da se cene razlikuju od mesta do mesta, od marketa do marketa, ali svakako, primetno je da trend porasta cena nije zaobišao ni ovu nekada drastično jeftiniju namirnicu.

Šta se sve sprema od pasulja?

Iako svi odmah pomislimo na standardno jelo – čorbast pasulj, od ove namirnice može spremiti jelo na više načina. Najpre, ima više načina na koje možete spremiti sam pasulj – pasulj prebranac, vojnički pasulj, pasulj sa mesom ili bez mesa. Pasulj se ranije zapravo i spremao bez mesa.

No, pored navedenih i dobro poznatih jela, od pasulja se može spremiti čorba (sa i bez pasulja), razne salate, faširane šnicle, posne čufte, papula, i još mnogo toga.

Veoma zdrava namirnica koja povoljno utiče na organizam

Ova jedinstvena biljka je u Evropu stigla sa krompirom i kukuruzom iz Južne Amerike, još u 16. veku, a na Balkan vek kasnije, iz Italije. Kao i druge mahunarke predstavlja energetsku bombu, sadrži, između ostalog, i vlakna, minerale (kalijum, magnezijum, cink, gvožđe) i složene ugljene hidrate, tako da predstavlja gotovo idealno balansiranu hranu. Ima prijatan, neutralan ukus, lako se čuva u zrnu, ako je zaštićen od vlage i štetočina.

PROČITAJTE I OVO: Proizvođači PASULJA odustaju od njegove proizvodnje, otkrivamo ZAŠTO?

Pasulj oblikom podseća na bubrege kojima u tradicionalnoj kineskoj medicini pripada posebno mesto. Zbog toga, naročito zimi, kada su bubrezi najaktivniji, Kinezi preporučuju konzumaciju čorbe od više vrsta pasulja. Pasulj može da veže od 60 kg do 80 kg, pa i preko 100 kg azota i da zameni azot iz mineralnog đubriva. mahunarke troše manje energije i vode i proizvode manje štetnih gasova – zabeleženo je do 20 puta manje emitovanje ugljendioksida, što će za održivu proizvodnju u budućnosti imati veliki značaj.