Granica nivoa aflatoksina u mleku u Srbiji postavljena je na 0,25 mikrograma po litru mleka, što je pet puta više nego u Evropskoj uniji, gde je standard 0,05 mikrograma po litru.
ČITAJTE JOŠ...
Problemi sa prisustvom aflatoksina u stočnoj hrani posledica su globalnog zagrevanja i sve su izraženiji u poslednjoj deceniji.
Od 2013. godine došlo je do povećanja temperature vazduha, koje omogućavaju plesnima – aspergilus gljivama koje luče aflatoksin, da obitavaju na našem području.
Hrana truje mleko – ima leka
Dragan Šefer, profesor na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu podseća da aflatoksin u mleko dolazi isključivo putem kontaminirane hrane, te da ukoliko poljoprivredno gazdinstvo ima dobar menadžment sa hranom, što podrazumeva da se zna da li i koliko ima mikotoksina, proizvođači u stočnu hranu mogu dodati određene apsorbente kako bi bez problema smanjili nivo aflatoksina na minimalnu meru ili da ga uopšte nema.
”Apsorbenti su supstance koje u digestivnom traktu preživara skupljaju aflatoksin i izbacuju ga u spoljnu sredinu. To su gline, bentoniti, zeoliti i to su sve jeftine stvari, tako da aflatoksin bar koliko delovao opasno i izazivao teške posledice po ljude i životinje borba protiv njega je jednostavna i što je još bitnije jeftina. Samo je potrebno dodati određeni apsorbent u preporučenoj količini i možemo biti sigurni da će količina aflatoksina u mleku biti smanjena”, objašnjava dr Šefer.
Šta ulazi u cenu koštanja litre mleka?
Uz ishranu, koja u ceni koštanja jednog litra mleka učestvuje sa nekih 60 – 80 odsto, selekcija spada u jedan od najvažnijih segmenata stočarske proizvodnje i predstavlja kapacitet, osnov i temelj govedarske odnosno proizvodnje mleka. Generalno u Srbiji genetski potencijal prevazilazi uslove u kojima životiwe proizovode i to je ono što je problem i ograničavajući faktor naše proizvodnje mleka, kaže dr Dragan Stanojević sa Poljoprivrednaog fakulteta u Zemunu.
Kakvo je stanje sa uslovima u stočarstvu?
”Na terenima u Kolubarskom okrugu je popularnija simentalska rasa goveda, iz jednog prostog razloga zato što je kombinovanih proizvodnih sposobnosti. U ovom kraju jedan je od najkvalitetnijih priplodnih materijala, u okolini Valjeva, pre svega u Lajkovcu za šta je najbolji pokazatelj izložba gde se mogu videti životinje kojima se ne bi postideli ni odgajivači koji izlažu u Austriji, Nemačkoj. To je zaista vrhunski kvalitet simentalskih goveda i na našu veliku žalost ne mogu se svi krajevi Srbije podičiti takvim genetskim potencijalom kada je u pitanju bilo koja rasa ili vrsta domaćih životinja, a bilo bi dobro da ih ima više”, ističe profesor Stanojević.
Po njegovim rečima naše životinje imaju mnogo veći potencijal u odnosu na uslove koje im obezbeđujemo, pre svega kroz ishranu koja je prilično oskudna i vrlo često ne izbalansirana. Sa druge strane, kako napominje, ne smemo da zanemarimo uslove u kojima držimo životinje, odnosno objekte u kojima se one nalaze koji su obično stari nekoliko desetina godina.
”Objekti za smeštaj potiču iz šesdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Bilo bi dobro da su mnogo mlađi odnosno tadašnja tehnologija proizvodnje i tadašnji genetski potencijal životinja je bio dosta drugačiji nego danas. To znači ukoliko držimo životinje koje imaju potencijal od 7.000 – 8.000 litara mleka ako govorimo o simentalskoj rasi ili preko 10.000 litara kod holštaj frizijske rase to je maksimalna dnevna mlečnost preko 30 i 40 litara mleka, a smeštene su u objektima koji su napravljeni pre pola veka sa malim kapacitetom vazduha, malim otvorima kroz koje ulazi svetlost, gde nema ventilacije ona će vrlo verovatno proizvoditi mnogo manju količinu mleka. I to nije posledica što nemaju genetski potencijal već što im mi nismo obezbedili uslove za takvu proizvodnju”, naglašava naš sagovornik.
Otkud smanjena plodnost mlečnih krava?
Govoreći o uzrocima smanjene plodnosti mlečnih krava, dr Milan Maletić, profesor na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu izdvaja mastitis odnosno oboljenja mlečne žlezde, koja je inače vrlo čest problem u intenzivnim uslovima držanja muznih grla. Ključni razlozi zašto dolazi do poremećaja reprodukcije nisu u reproduktivnom traktu već u uslovima držanja, a posledica su i neadekvatne i nedovoljno izbalansirane ishrane.
”Treba naglasiti da još uvek, ako tako možemo reći, malo pravimo određene greške u koracima kod pripreme životinja u najkritičnijem periodu – tri, četiri nedelje pred porođaj i u prvih mesec dana posle porođaja. Tada se najčešće javljaju reproduktivni poremećaji upravo zbog neadekvatne kondicije životinja, jer obično iz nekih ranijih navika farmera, životinje uđu pregojene u zasušenje i kada krene porođaj svi metabolički i reproduktivni problemi kreću intenzivno”, pojašnjava profesor Maletić.
Napominje da to nije dobro za životinje, jer se značajno produžava period neulaženja u redovne cikluse, što dodatno finansijski opterećuje farmu, jer vlasnici očekuju da im krave ostanu steone posle dva do tri meseca a to se ne dešava.
Komentari