Koliko su za proteklih par sedmica izgubili u proizvodnji i koliko će im biti manji prihodi poljoprivrednici će tek sabirati. Trenutno se pitaju kada će prestati višednevne padavine, koje su obeležile ovo proleće, i donele brojne probleme u fabrici pod otvorenim nebom. A svega je kažu bilo od mraza, grada, oluje, kiše, poplava…
Kakve su štete u povrtarstvu?
Velika količina padavina mnogim povrtarima nije dozvolila da dođu do ploda. Danijela Damnjanović, koja se sa suprugom Dušanom više od jedne decenije bavi proizvodnjom povrća na porodičnom gazdinstvu u selu Sovljak, svedoči o izuzetno teškoj povrtarskoj godini.
možda vas zanima
,,Ove godine proizvođačima je jako potrebna novčana pomoć države. Najviše su nastradali voćari i povrtari. Ima povrtara, koji su zbog obilnih kiša i velike vlage, pretrpeli štetu od 50 a neki čak i 100 posto. Kada voda uđe u plastenik i sunce ugreje to ukuva biljke, kao da si ih polio vrelom vodom. One više ne postoje. Povrtar je najveći kockar, sve je dao do zadnjeg dinara. Semena su papreno skupa, đubriva, trake, najloni …Idealno bi bilo da država pomogne, jer kada se voda i blato budu povukli ljudi neće imati odakle ponovo da ulože u proizvodnju”, smatra Danijela Damnjanović.
Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, tokom maja meseca najviše padavina bilo je u zapadnoj Srbiji, i to u široj okolini Valjeva, gde je u pojedinim područjima palo preko 250 milimetara kiše po kvadratnom metru.
Svetislav Marković, direktor Poljoprivredne savetodavne i stručne službe ,,Valjevo” mišljenja je, da će kiša i niske temperature, koje su uslovile produžetak vremena sazrevanja poljoprivrednih kultura, ostaviti traga u svim granama poljoprivrede ali i u ekonomskom smislu.
,,Velikih problema ima u posejanom kukuruzu, gde su parcele na ravnijim terenima u koje se ulila voda, i taj kukuruz nije u mogućnosti da preživi. Već ima proizvođača koji su izvršili presejavanje kultura, neki i dva puta. Čak 95 posto stočara nije pokosilo livade. Sada se kosi livada koja je starija više od mesec dana od optimalnog roka i čiji je kvalitet katastrofalno loš, a uz to drugi kvalitetan otkos je propao”, ukazuje Marković.
Što se tiče strnih žita velike probleme stvara pojava kasnih korova, koje je prosto nemoguće uništiti, jer su žita u završnoj fazi zrenja. Tu su padavine i oluje koje dovode do poleganja žita, kao i mehanička oštećenja i pojava truleži.
Hoće li se ove sezone brati voće?
U voćarstvu se ozbiljno radi na upotrebi ”teške” hemije – sistemika, kako bi se zaštitile biljke koje su izložene obilnim padavinama, velikoj vlazi i isparavanju jer je razvoj bolesti intenzivan.
,,Za maliwake je nepovoljna velika količina padavina, posebno ako se kišni period nastavi, a na terenima gde su zemljišta težeg mehaničkog sastava, plašim se da može doći do zadržavanja vode, što dovodi do uginuća sitnih apsorpcionih žilica a zatim i sušenja izdanaka maline. Velika vlažnost je idealna i za razvoj gljivičnih oboljenja a izuzetno je važno da se ne zaraze novi izdanci koji će naredne godine doneti plod”, kaže Đorđe Sovilj, savetodavac za voćarstvo u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi.
I u lošoj godini, Miodrag Budimirović, malinar iz Suvodanja nadomak Valjeva, očekuje prosečan rod ,,vilameta” na površini od 60 ari, sa kojih je prošle godine ubrao tri i po tone zrelih plodova. Kako kaže, zasad je i pored kiše u odličnom stanju, a otkupna cena koja je dodaje ,,klackalica”, ,,da bi se malina održavala ne bi trebala da ide ispod 400 dinara za kilogram, ne da idemo onu cenu što smo ,tukli’ lani a ove godine da čekamo”.
,,Imaće da se bere, ali će u odnosu na prošlu godinu prinos, zavisno od zasada, biti manji za 20 do 40 posto. Cena neće obeshrabriti proizvođače, već vremenski uslovi. Normalno je da ne možemo da očekujemo cenu kao što je bila lane iz više razloga. Poznato je da je prošle godine ona više bila ,naduvana’ nego što je i vredela malina, iako je bila kvalitetna. Proizvođači bi bili zadovljni cenom 350 do 400 dinara, tako da mogu da poklope troškove i nešto zarade”, ističe Zlatomir Nenadović, malinar iz Pecke kod Osečine.
Iako ove godine kasni dvadesetak dana, berba maline u valjevskom kraju polako počinje. Prve crvene plodove već su otkupili ovdašnji hladnjačari, koji trenutno kilogram organske maline plaćaju 300 a konvencionalne 200 dinara. Na ,zelenoj pijaci’ u gradu na Kolubari ovo voće znatno je skuplje i u zavisnosti od kvaliteta za kilogram treba izdvojiti 800 i 900 dinara.
Komentari