Vodič za rani uzgoj kelerabe

Keleraba je povrće koje vodi poreklo iz severne i srednje Evrope, sa područja Severnog mora. Ova biljka može da se jede sirova, da se od nje pravi sok ili salata, a može se i termički obrađivati kuvanjem. Obiluje brojnim vitaminima i mineralima poput vitamina C, kalijuma, kalcijuma, a sadrži i esencijalne aminokiseline. Ovo su neophodni uslovi za njen rani uzgoj u februaru.

Keleraba © Pixabay

Zemljište

Adekvatna pH vrednost zemljišta za uzgoj ovog povrća iznosi od 6 do 7. Preporučuje se da zemljište u koje se sadi ova kupusnjača ne bude previše nađubreno, a posebno ne stajskim đubrivom. S druge strane, ako zemljište u velikoj meri oskudeva u hranljivim materijama dodajte poboljšivač niske ili srednje hranljivosti. Takođe, pogodna su lakša zemljišta jer se lakše zagreju, a ukoliko je zemljište previše kiselo potrebno je dodati kreč.

Kada je đubrenje u pitanju, koristi se ove količine materija: 80 kg/ha fosfora, 180 kg/ha kalijuma, 145-225 kg/ha azota.

Optimalna temperatura i ostali uslovi

Ova brzorastuća biljka za klijanje zahteva temperaturu koja se ne spušta ispod 13 stepeni. Kako bi se površinski sloj zemljišta pre zagrejao pomaže malč od crne PC folije. Kada je svetlost u pitanju ova biljka je ne iziskuje u velikoj meri, a potrebna vlažnost vazduha iznosi 70 do 80 posto.

Zalivanje

Ovo povrće osvežavajućeg i sočnog ukusa zahteva izdašno zalivanje prilikom sadnje, a kasnije je dovoljno zalivanje na svakih pet do nedelju dana do stvaranja zadebljalog stabla. Ukoliko nema dovoljnu količinu vode ovo povrće gubi kvalitet. Takođe potreban je obzir kada je količina vlažnosti zemljišta u pitanju jer ukoliko se zemljište previše isuši a potom se zalije dolazi do pucanja stabljike.

Keleraba © Pixabay

Sadnja

Kada je rana setva u pitanju, u februaru se seje u tople leje, a presađuje se kada biljke dostgnu visinu do pet centimetara, odnosno pikiranje se vrši u fazi kotiledona, to jest prvog pravog lista. Nega rasada se ne razlike od ostalih kupusnjača. Za pikiranje rasada koriste se hranljive kocke ili kontejneri.

Prilikom sadnje razmak treba da iznosi od 25 do 50 centimetara. Takođe preporuka je da se sadi zajedno sa žalfijom zbog korisne simbioze – karakterističan miris žalfije tera kupusne muve čije larve se hrane korenovim dlačicama i ubušuju se u koren što rezultira sušenjem biljaka i poprimanjem ljubičaste boje. Sadnjom pored paradajza ili spanaća štiti se od kupusnog buhača koji napada list ove biljke.

Berba

Ova biljka koja doprinosi jačanju imuniteta i pozitivno utiče na rad kardiovaskularnog sistema bere se kada dostigne veličinu teniske loptice. Preporučuje se da se berba vrši pre nego što se biljka skroz oformi jer će na taj način plodovi dobiti na svežini. Berba se obavlja ručno tako što se nožem seče direktno ispod zadebljale stabljike. Isušivanje kelerabe čini je gorkom i neupotrebljivom, te se i kod konzumacije iste savetuje da se drži u frižideru.

Komentari