Uzgoj Paradajza je VEOMA Isplativ, ali ove Stvari Najviše MUČE Proizvođače

Paradajz se po mnogo čemu razlikuje od drugih kultura. Po strukturi proizvodnje, dužini sezone, obimu i načinu potrošnje. U Srbiji se paradajz konzumira u ogromnim količinama. Poslednjih nekoliko godina se jasno pokazuju promene na tržištu ovog povrća. Proizvodnju odlikuje potpuno odsustvo velikih zasada. Gajenje paradajza u baštama, odnosno na ovorenom polju, čini oko 80% ukupne proizvodnje. U tunelima se proizvodi svega 15%, a u plastenicima samo 5%. Zato mnogi povrtari gajenje ove kulture smatraju visoko rentabilnom.

Razgovarali smo sa povrtarem Radoslavom Miloradovićem iz Duboke, koji se bavi povrtarstvom preko 20 godina, kako bismo saznali specifičnosti na koje treba obratiti pažnju prilikom uzgoja ove kulture.

Kako nam je Radoslav ispričao, na početku ove godine bile su hladnoće, pa je zbog toga neophodno biti pažljiv pri odabiru hibrida, jer neki podnose hladnoću, a neki ne.

Radoslav ima dobar rod i zadovoljan je. Kaže da je njegov paradajz bio na -5 u plasteniku bez grejanja i da nijedan nije izmrzao.

Uzgoj Paradajza je VEOMA Isplativ, ali ove Stvari Najviše MUČE Proizvođače -© Agromedia

Svoj paradajz prodaje na pijaci u Ćupriji, a potrošači su prezadovoljni.

Radoslav smatra da najviše računa mora da se vodi o ishrani ove kulture. On prvo primenjuje 1g prihrane po biljci preko sistema za đubrenje, pa do 5g kada biljka ojača.

Proizvodnja paradajza, kada se dobro uradi, isplativa je, ali proizvođači ipak imaju jedan veliki problem, i to – sa državom.

Uvoze albanski paradajz, koji je nikakav: nema ukus, nema miris. Nula. Ali, cena je mala. I tu stradaju pošteni proizvođači. Ne možemo da dostignemo cenu, jer onaj ga prodaje po 50 dinara, a ja ne mogu po 150, moram po 70 dinara. To je država kriva. Oni mogu, kada stiže naša roba, da obustave uvoz i nemamo problem. Sve dok nema naše, neka uvoze. Kada stigne naše, neka puste malo seljaka da živi“, kaže Radoslav.

Uzgoj Paradajza je VEOMA Isplativ, ali ove Stvari Najviše MUČE Proizvođače -© Agromedia

Ipak, uzgoj paradajza nije Radosavljeva jedina delatnost. Pored toga on uzgaja i stoku, ima vinograd i voćnjak sa 100 stabala trešnje.

Kako sam kaže, trešnje su isto isplative. Ove godine su imale lepu cenu, a i dobar kvalitet. Svaki domaćin mora da svaštari, ali tako može da se živi solidno. Od jedne stvari ne može, mora bar da radi dve, tri.

Prvu trešnju je obrao, ali drugu je kiša upropastila i sve je propalo. „Da sam samo čekao to – ja bi propao“, objašnjava Radoslav.

Njegovo domaćinstvo ne angažuje radnike, već rade samo on i supruga, pa opet sve uspevaju da postignu.

Sagovornik: Radoslav Miloradović, Duboka

Komentari