Savremeni plastenici – nove fabrike hrane

Još daleke 1985. godine domaćinstvo Miroslava Batoćanina iz sela Lopaš u blizini Trstenika odlučilo se za plasteničku proizvodnju, kad je ona na ovim prostorima bila pionirska delatnost.

Članovi domaćinstva Batoćanin brinu se o rasadu - © Foto: Vladimir Marinković

Vrednim domaćinima se u godinama koje su dolazile priključio u poslu i njihov sin Vlada, veterinar po struci, a kasnije i njegova izabranica koja je po profesiji učiteljica. Danas ovo domaćinstvo broji sedam članova i svako je u svom domenu zadužen za njegovo uspešno vođenje.

U ovom selu ima više plastenika nego stanovnika

Poslednjih desetak godina proizvodnja u ovim plastenicima doživljava pravu ekspanziju. Prate se savremena dostignuća i olakšice u proizvodnji, kvalitetna tehnologija gajenja i dobar izbor odgovarajućih sorti. Danas oni svoju plasteničku proizvodnju zasnivaju na površini od dva hektara. Proizvodnja u ovim savremenim objektima traje tokom čitave godine i samo se smenjuju kulture. Godinama se proizvodnja zasniva na principu da se u letnjim mesecima gaje paprika i paradajz, a u hladnijem periodu godine zelena salata. Ako stignu da oslobode deo prostora u plastenicima, onda proizvedu i krastavce.

Plastenici porodice Batoćanin - © Foto: Vladimir Marinković

Tako je i sada. Trenutno se u plastenicima rasađuje paradajz za ovogodišnju proizvodnju, na površini od oko 1 ha, a u nekim delovima i tunelima plastenika ima zelene salate“, kaže nam Vlada Batoćanin.

Pitali smo gde im je tržište i da li ima kupaca za njihove izuzetno kvalitetne proizvode. „Prodaja robe je uglavnom u velikim marketima i trgovinskim lancima na području Srbije. Mi uvek proizvedemo više robe i često kupci dolaze sami kod nas po nju. Deo robe i izvozimo, uglavnom za Rusiju i Rumuniju, ali to nije baš uvek planski i unapred najavljeno, što bi bilo mnogo bolje“, dodaje Batoćanin.
 

Nelojalna konkurencija i odsustvo ravnoteže između uvoza i izvoza ugrožavaju cenu.

 

Povrtari svuda u Evropi, pa i na našim terenima, uglavnom računaju na najveću zaradu od ranog povrća. Naše sagovornike smo pitali da li je to i u praksi tako.

Plodnost zemljišta u plasteničkoj proizvodnji postiže se pravilnom negom!

Nažalost, uvoz povrća utiče na cenu ranog povrća, najviše na cenu ranog paradajza, kome nelojalnu konkurenciju u to vreme predstavlja paradajz iz Makedonije. Zbog različitih klimatskih uslova kad nama zri prvo zrno, kod njih je već treće. Tako su oni na prve dve berbe već ostvarili veće prihode kroz veću cenu, pa mogu da spuste cenu tog paradajza, koji je u tom trenutku i realno nižeg kvaliteta i tako nama otežavaju plasman naše rane proizvodnje“, kaže stariji Batoćanin.

Rasad paradajza - © Foto: Vladimir Marinković

U plasteničkoj proizvodnji nema radnog vremena, pa su kad zatreba, ukućani angažovani i po ceo dan i noć na kontroli i zaštiti svojih plastenika. Tako je i ove zime bio slučaj, jer su zbog izuzetno niskih temperatura više noći morali da dežuraju i da proveravaju sisteme za grejanje, ali i da dogrevaju po potrebi, kao i da paze da sačuvaju svoje plastenike od mehaničkih oštećenja.

Rasad u plasteniku porodice Batoćanin - © Foto: Vladimir Marinković

Ono što ističu kao pozitivan pomak je da su prošle godine mnogo lakše ostvarili državne subvencije za podizanje novih plastenika. Tako su proširili proizvodnju iskoristivši povlastice, te im je vraćeno 40% ulaganja vrlo brzo i bez neke suvišne papirologije, koju nije moguće obezbediti. Imajući u vidu cenu od 30 evra po metru kvadratnom za plastenik, i nešto nižoj za tunele, ovo nisu zanemarljiva sredstva i svakako su im omogućila da taj novac preusmere u neke druge sisteme za uspešniju proizvodnju.

Ponekad problem predstavlja da se obezbedi sezonska radna snaga.

Interesovalo nas je koliko je teško da se proceni stanje na tržištu i na osnovu toga napravi plan proizvodnje.
To bi trebalo nauka da radi. Mi u principu imamo istu proizvodnju svake godine i tu proizvodnju ne menjamo. Uvek dočekamo neku izuzetno dobru godinu koja nadoknadi sve one godine sa lošijim plasmanom i nižom cemom“, odgovara nam Vlada Batoćanin.

Ovo morate da znate ako želite da podignete plastenik

Vlada Batoćanin - © Foto: Vladimir Marinković

Ali ako bi izvoz bio planiran u dogovoru sa kupcima, a ne stihijski kao dosad i ako bi postojala ravnoteža između uvoza i izvoza, proizvodnja bi bila mnogo uspešnija. Doduše, kasne i naplate potraživanja od domaćih kupaca 60-90 dana, ali ne više nego što inače svi u lancu proizvodnje čekaju na naplatu. Pravosnažni ugovori i dugogodišnja saradnja su im garancija da svoje proizvode, bez obzira na kašnjenje, uvek naplate po dogovorenoj ceni.

Plastenici porodice Batoćanin - © Foto: Vladimir Marinković

Kad su stvoreni svi uslovi za proizvodnju u zaštićenom prostoru i kontrolisanim uslovima, ostaje pitanje radne snage.Kad ima više posla – branje, klasiranje, pakovanje, tada se angažuje sezonska radna snaga. Nije baš teško naći radnike, ali nije ni tako lako, i tu ponekad bude problema“, dodaju Batoćani.

Rasad u plasteniku porodice Batoćanin - © Foto: Vladimir Marinković

Kako bi buduća proizvodnja bila što sigurnija i kako bi se nosili sa velikim temperaturnim oscilacijama kojima smo svi svedoci, ovi vredni domaćini imaju u planu da se posvete ulaganju u kvalitetnije i sigurnije sisteme za grejanje u svojim plastenicima. Zasejane površine nemaju nameru da proširuju u skorije vreme.

Foto: Vladimir Marinković
Sagovornici: Miroslav i Vlada Batoćanin, proizvođači iz sela Lopaš 

Komentari