LOŠE stanje proizvodnje KROMPIRA u Srbiji: Uvozimo krompir koji je SKUPLJI od domaćeg, sve je MANJE površina pod tom kulturom

Srbija je već sedam, osam godina suočena sa padom površina pod krompirom, ali i značajnim padom potrošnje u domaćinstvima (manja je od 50 kilograma po stanovniku godišnje). Uvozi se krompir koji ima veću cenu od domaćeg kada se saberu i prateći troškovi uvoza, a zanimljiv je podatak da ovo povrće uvozimo iz zemalja koje takođe imaju problem sa plasmanom krompira. 

KrompirFoto:Pixabay

Još od avgusta nema pozitivnih izgleda za rast prodaje i značajan izvoz krompira

Dobra cena merkantilnog krompira u prethodne dve godine nije imala veći uticaj na potražnju kvalitetnog semena kao ni na povećanje zasađenih površina pod krompirom u 2020.-toj godini. Veoma mali broj proizvođača je u prethodnoj godini povećao proizvodnju za oko 10 posto, ali je nekoliko većih i kvalitetnih proizvođača u Vojvodini odustalo od proizvodnje ili je značajno smanjilo.

Umerene temperature i dobar raspored padavina pozitivno su uticali na povećanje prinosa u skoro svim proizvodnim područjima krompira tako da je prosečan rod krompira svuda bio veći u odnosu na višegodišnji prosek.

Cena krompira počela je naglo da pada u prvoj nedelji avgusta i do sada se na žalost proizvođača ništa pozitivno nije desilo po pitanju cene, rasta prodaje i značajnijeg izvoza.

U novembru i decembru iz brdskih krajeva Zapadne Srbije izveženo je za Makedoniju i Albaniju oko 1.000 tona sorte Agria, a iz Vojvodine je krajem godine i u januaru bilo manjeg izvoza u Rumuniju i Rusiju (tražen je opran krompir).

Agria je veoma kvalitetna kasna sorta, pogodna za duže čuvanje, ali se u brdsko-planinskim uslovima sa njom postižu relativno niski prinosi (do 30tona/ha tržišnog krompira), tako da u pakovanjima od 10kg sa cenama od 20 dinara po kilogramu proizvođači nisu dobili ozbiljniju zaradu.

Iz Vojvodine su uglavnom izvožene crvene sorte pogodne za duže skladištenje. To znači da su nam sada ostale na zalihama manje kvalitetne srednje rane sorte koje po pravilu uvek kreću u proklijavanje tokom februara, tako da će iz dana u dan klica biti sve veća a pokožica dehidrirana. Samim tim plasman ovih sorti će biti sve teži, a skladišni gubici veći.

Uvozimo krompir koji je skuplji od domaćeg

Trgovci poslednjih dana kupuju krompir po cenama od oko 10 dinara po kilogramu, a u Leskovačkom kraju i Čačku ima proizvođača koji prihvataju i ponudu od 8 dinara, jer im je potreban novac za novu sezonu setve. Očito je da će ovog proleća veoma mali broj proizvođača uspeti da pokrije troškove prošlogodišnje proizvodnje, a mnogi već sada razmišljaju gde će baciti ono što se ne može prodati, jer je kupaca veoma malo.

Sa druge strane imali smo ponovo uvoz merkantilnog krompira u kontinuitetu, u prvom redu iz Francuske i Belgije, ali i Hrvatske i Poljske. Kamioni koji se vraćaju iz Rusije posle istovara naših jabuka uglavnom u Poljskoj tovare krompir nižeg kvaliteta. Veći deo uveženog krompira je za potrebe trgovačkih lanaca, ali ga ima i na kvantaškim pijacama i piljarnicama.

KrompirFoto:Pixabay

Uvozni krompir je uglavnom plaćan oko 8 centi po kilogramu jer je osrednjeg kvaliteta, a opran krompir u malim pakovanjima je znatno skuplji. To znači da uvozimo krompir koji je skuplji od domaćeg kada se zaračunaju prateći troškovi uvoza.

Ovo je prilično neobična i nelogična situacija, jer mi uvozimo krompir iz zemalja koje takođe imaju problem sa plasmanom svog krompira, a pri tome nemamo nikakve carinske mere zaštite za domaću proizvodnju.

Bez ikakvih carinskih mera na uvoz u jednom delu godine, kao ni ozbiljnijim podsticajima za nabavku opreme i izgradnju skladišta, nemoguće je očekivati stabilizaciju ili porast domaće proizvodnje

Veliki problem proizvodnje krompira mali broj skladišta

Nepovoljna dešavanja oko nekontrolisanog uvoza iz zemalja koje imaju probleme sa velikim tržnim viškovima krompira  veoma negativno utiču na interesovanje proizvođača za krompir u Srbiji. Ako se ništa ne preduzme po ovom pitanju i na neki način ne stimulišu proizvođači krompira možemo očekivati dalji fizički pad proizvodnje, a posebno brže smanjenje broja proizvođača.

Skoro sve zemlje članice Evropske unije oko Srbije postale su redovni uvoznici krompira. Praksa je pokazala da kada se neka zemlja ’’navikne’’ na uvoz, njeni proizvođači sve više smanjuju proizvodnju jer ne mogu da pariraju vodećim zemljama u severozapadnoj Evropi.

Proizvodnju krompira u Srbiji prati i problem malog broja skladišta i loši skladišni uslovi. Za krompir je potreban velik i skup namenski objekat, koji mora imati kvalitetnu izolaciju, određene tehničke karakteristike, kao i hlađenje. Dobar krompir jednostavno ne može da se skladišti bez dobre ventilacije, hlađenja u kombinaciji sa preparatima protiv klijanja.

Poseban problem se javio ove godine sa prestankom proizvodnje preparata na bazi hlorprofama, a novi preparati protiv klijanja krompira zahtevaju kvalitetna i dobro zadihtovana skladišta, sa dobrom ventilacijom, jer se nanose sistemom zadimljavanja. Novonastala situacija, prema mišljenju evropskih stručnjaka, napraviće još veću razliku među proizvođačima širom Evrope.

Krompir se ne kupuje više na džak nego na manja pakovanja

U poslednjih desetak godina povećan je promet krompira kroz veće trgovinske lance, a u isto vreme smanjen značaj kvantaških i zelenih pijaca, kao i prodaja iz manjih kamiona na ulici. Krompir se više ne kupuje na veliki džak od 30kg, već u pakovanju od 5 ili 10kg, odnosno za potrošnju od 7 do 15 ,najviše 20 dana.

Krompir u džakovimaFoto:Pixabay

Sklapanjem višemesečnih ugovora sa dobavljačima, supermarketi su prilično amortizovali periodične skokove cena, a posebno od ranije poznat skok cena krompira u proleće. Ovo je imalo uticaj na smanjenje proizvodnje u brdsko-planinskom području jer manji proizvođači nisu imali količine za ugovaranje plasmana kroz trgovinske lance, a manji prinos nisu mogli kompenzovati kroz veću razliku u ceni tokom proleća.

Domaći krompir ima prilično problema sa deformisanim oblikom krtola i oštećenjima od insekata. Neuslovna skladišta utiču na brzo proklijavanje krompira već u februaru mesecu. Zabrinjavajuće su procene o gubicima krompira koji nastanu neuslovnim skladištenjem krtola zbog čega propadne najmanje 80.000 tona  godišnje.Zbog toga se skoro svake godine može očekivati odluka supermarketa da za rastuće potrebe nabavke kvalitetnijeg krompira rešenje traže u uvoznom krompiru.

Raste potreba za zamrznutim kockama od krompira, čipsom i pomfritom

Pozitivni trend u proizvodnji krompira je rastuća potreba prerađivača u takozvanu zamrznutu kocku, koja se koristi za čorbe,supe i salate. U stalnom blagom porastu je proizvodnja i potrošnja čipsa, a dva najveća proizvođača imaju izuzetne rezultate i u izvozu.

Uvoz pomfrita redovno raste na godišnjem nivou. Međutim,  još uvek nema interesovanja za ozbiljne investicije u kapacitete za proizvodnju pomfrita, a ekonomske analize isplativosti za investicije u proizvodnju pomfrita procenjuju se na godišnjoj prodaji od 5.000 t pomfrita (za 1 kg pomfrita potrebno je oko 2 kg svežeg krompira).

Autor: dr Živko Bugarčić

Komentari