Kao salatu i uz glavno jelo: Crveni luk treba jesti svakog dana

Crveni luk - © Foto: Mirjana Tadić

U našem narodu može se reći da je jedan od najpoznatijih prirodnih lekovitih biljaka svakako luk. Koristi se širom sveta u raznim oblicima, kao salata, glavno jelo, začin, pa čak i kao desert, a ujedno je i izvor hranljivih materija i jedan od najznačajnijih antioksidanasa.

Kada spomenemo luk, svima je prva asocijacija na crni ili beli, a nepravedno je zapostavljen crveni luk, koji sve češće zauzima važno mesto u savremenom lečenju i prevenciji raznih oboljenja, ali on je i sve više uvršćen u savremeno kulinarstvo. U želji da saznamo nešto više o ovom prirodnom leku, porazgovarali smo sa nutricionistkinjom Brankom Mirković.

Na koji način crveni luk utiče na organizam?

„Luk, a posebno crveni luk, veoma je korisno povrće za ljudsko zdravlje. Sadrži kvercetin, alicin i hrom, koji su poznati kao odlična preventiva za zaštitu od raznih bakterija, kardiovaskularnog sistema, zaštita od kancerogenih ćelija. Uz to reguliše nivo insulina, regeneriše digestivni trakt.“

Crveni luk sadrži kvercetin, alicin i hrom, koji su poznati kao odlična preventiva za zaštitu od raznih bakterija, kardiovaskularnog sistema, zaštita od kancerogenih ćelija.

„Kvercetin se posebno dobro pokazao kao antioksidans, pomaže kod prehlada i virusa, herpesa i raka želuca. Alicin pomaže kod kardiovaskularnih oboljenja i visokog krvnog pritiska. Crveni luk je bogat izvor hroma koji reguliše nivo glukoze i smanjuje neotpornost na insulin. Značajan je u metabolizmu ugljenih hidrata i masti. Nizak GI (glikemijski indeks) ga svrstava u hranu koja daje dugotrajnu sitost i punoću. Zato se posebno preporučuje kod redukcije viška kilograma i insulinske rezistencije.“

Sve vrste luka - © Foto: Mirjana Tadić


Šta je to što je specifično za crveni luk u odnosu na beli i crni? Da li postoji neka razlika u njihovom delovanju na organizam?

„Razne vrste lukova se pre svega razlikuju po ukusu i teksturi. Svakako se svi preporučuju u ishrani jer su veoma nutritivno vredne namirnice. Različitost u ukusima određuje njihovu primenu u konzumiranju. Kod nas crveni luk u ishrani još nije dovoljno zastupljen koliko zaslužuje, a posebno ga preporučuje specifičan slatkast ukus i boja, manja ljutina, tanja opna i manja otpornost na toplotu jer manje gubi nutritivnih vrednosti.“

Koliko često je potrebno u ishrani koristiti crveni luk?

„Luk često koristimo samo kao začin i dodatak jelima a treba ga koristiti kao i svako drugo povrće u većim količinama. Naučne studije su pokazale da je preventivno dovoljno pojesti pola glavice luka dnevno, ali preporučuje se veća količina.“

Naučne studije su pokazale da je preventivno dovoljno pojesti pola glavice luka dnevno, ali preporučuje se veća količina.

Na koji način se on može dodatno uvrstiti u ishranu?

„Crveni luk se najčešće konzumira u presnom stanju kao dodatak ili čak neophodna osnova za svaku salatu, ali treba ga jesti u jelima ne samo kao začin nego i kao osnovno povrće. Može se kuvati, dinstati, bariti, koristiti u kuvanim jelima i supama. Veoma je ukusan ako se griluje, dinsta sa začinima i aćetom balsamikom uz dodatak žutog šećera, ali može i da se kiseli kao turšija. Prave se i ukusni džemovi i pekmezi, kao i razni prelivi za meso i gril.’’

Venci luka © Foto: Mirjana Tadić


Kome se najviše preporučuje upotreba crvenog luka?

„Crveni luk se preporučuje svima. Treba ga uvrstiti u ishranu svih populacija. Posebno se preporučuje ženama u menopauzi, osobama sa intolerancijom na glukozu i insulin i ako postoji genetska predispozicija za kancerogena, koronarna ili oboljenja digestivnog trakta.“

 

Autorka teksta i fotografija: Mirjana Tadić
Sagovornica: Branka Mirković, nutricioniskinja

Komentari