Povrtari iz leskovačkog kraja od davnina su poznati kao veliki, dobri i uzorni proizvođači raznih vrsta povrća. Ipak, to ponekad na zahtevnom i probirljivom tržištu nije garancija za uspeh. Zato su, pre 7 godina, desetak povrtara iz sela Vinarce odlučili da se udruže, osnuju zadrugu i pojave se na tržištu kao proizvođači velikih količina kvalitetne i raznovrsne robe. Evo kako je izgledao njihov put od tada do danas.
Đorđe Micić, direktor ZZ “Zelena zvezda“ iz sela Vinarce, rekao nam je koliko njihova zadruga broji zadrugara i kooperanata, koje sve povrće proizvode, gde ga prodaju i kakvi su im planovi za budućnost.
Podsticaji za osnivanje novih zadruga
Možda vas zanima
„Naša zadruga je nastala 2010. godine, pa bih mogao da kažem da smo veoma mlada zadruga. Mi smo bili deo pilot projekta i ni sami nismo znali u šta se upuštamo u to vreme. Mnogi su nam predviđali veoma brz kraj i propast. Ipak, uspeli smo da se izborimo sa svim problemima i napravimo nešto sa našom zadrugom u proteklih 7 godina.“
Vi ste uspeli da na neki način ujedinite i udružite povrtare iz ovog kraja.
„Jesmo. Prve godine su bile veoma teške. Bili smo nepoznati na tržištu, pa smo imali probleme sa plasmanom. Nismo imali dobru realizaciju robe i imali smo mnogo manju proizvodnju. Sada smo već prepoznatljivi na tržištu. Plasiramo mnogo robe i imamo sve više kooperanata koji dovoze robu kod nas.“
Zemljoradnička zadruga Azanja – nekada i danas!
„Mi je zatim pakujemo, prepakujemo, rashlađujemo i šaljemo u zemlje iz okruženja. Deo robe ide i za neke zemlje iz Evropke unije, a naravno, mnogo robe plasiramo i na domaćem tržištu. Sada smo već napravili neki imidž i brend od naše zadruge.“
Koliko ove godine imate zadrugara, a koliko kooperanata i šta sve oni gaje?
„Zadrugara imamo deset. Svako od njih ima svoju proizvodnju kod kuće, na nekoliko desetina ari, ili na jednom hektaru, a imamo i zajedničku ovde na zadružnom imanju. Kooperanata imamo četrdesetak koji plasiraju robu preko zadruge. Inače, gajimo skoro sve vrste povrća, počev od mladog kupusa i zelene salate, preko paprike, krastavca i paradajza, sve do tikvica, krompira, crvenog kupusa i drugih kultura.“
Kakve nam novine donosi novi Zakon o zadrugama
Šta biste mogli da kažete drugim povrtarima, kako može da se postigne da proizvod bude tražen, cenjen i naravno plaćen?
„I mi se i dalje borimo sa tim. Meni konkretno smeta kultura pakovanja. Zato će sledeći koraci biti u tom pravcu, da poboljšamo kulturu pakovanja. Kada je reč o tržištu, ono se osvaja lako ako imate kvalitetnu, ukusnu robu i možete da ponudite ozbiljnu količinu.“
Cene su tržišne i na njih ne možemo da utičemo, ali se borimo kvalitetom.
Koliko vi godišnje prodate robe?
„Mi preko zadruge godišnje prodamo od 600 do 650 tona robe. Pratimo ponudu i potražnju. Roba ide u zemlje iz okruženja, Rumuniju, Crnu Goru, Hrvatsku, ali i za Francusku i druge EU zemlje.“
Na koji način Vi i povrtari ove zadruge pratite trendove na tržištu? Kako znate da li se traži krupniji, sitniji paradajz i slično?
„Svako tržište ima svoje zahteve. Na primer, tržište Vojvodine traži nam sitniji paradajz. Crnogorci traže krupniji i tako dalje. Kada proizvođači znaju kakvo im je tržište, onda mu se prilagođavaju i gaje određene hibride.“
Dakle, ako se proizvede kvalitetan proizvod, svaka roba ima svog kupca?
„Tako je. Kvalitetan proizvod se uvek proda. Cene su tržišne i na njih ne možemo da utičemo, ali se borimo kvalitetom.“
Kakvi su vam planovi za ubuduće, osim da usavršite pakovanje?
„To nam je primarni cilj. Zatim, želimo da nabavimo neke kalibratore, da bismo mogli da sortiramo robu po kvalitetu. Time ćemo dodatno da osvojimo tržište.“
Na kraju, da zaključimo, da li je udruživanje ključ za uspeh u povrtarstvu?
„Što se nas tiče jeste. U momentu kad smo počinjali nije izgledalo tako, ali posle velike borbe uspeli smo. Nadam se da ćemo uspeti da i ubuduće zadržimo ovakav blagi rast, povećanje proizvodnje i osvajanje tržišta.“
Sagovornik:
Đorđe Micić, direktor ZZ “Zelena zvezda”
Komentari