Različite povrtarske kulture zahtevaju posebne načine gajenja u plasteniku i to je svima jasno. Ali ono što mnogi proizvođači povrća ne znaju jeste kada treba da naprave pauzu od proizvodnje neke kulture u plastenicima. O tome zašto se prave pauze i koliko je to značajna mera u povrtarstvu, razgovarali smo sa dugogodišnjim povrtarom, Ivicom Nastićem.
“Ranije, mi nismo pravili pauzu u proizvodnji. Imali smo celogodišnju proizvodnju različitih vrsta povrća, od proleća, krastavca, paradajza. kupusa, do jeseni, a preko zime smo proizvodili salate i spanaća. Poslednjih nekoliko godina smo odlučili da napravimo pauzu da bi se zemljište oporavilo i da bi plastenici ostali otvorenim da budu izloženi nižim temperaturama zbog razvoja insekata i raznih drugih patogena i drugih štetočina. Na ovaj način, dosta nam je olakšan posao u proizvodnji”, objašnjava Nastić.
Ovo morate da znate ako želite da podignete plastenik
Ivica je sa nama podelio i tajnu kako to rade povrtari iz južnih zemalja: “Oni naprave pauzu u letnjim mesecima da bi sačuvali zemljište. Preko leta sistem za navodnjavanje se prekrije folijom i zalije se. U zavisnosti od vremena i temperature, određeni broj dana se drži tako pod tom folijom. Što je viša spoljašnja temperatura, to je bolje i lakše se zemlja očisti od štetnih organizama.”
Možda vas zanima
Na pitanje da li se ovaj način proizvodnje praktikuje i na jugu naše zemlje, Nastić nam je ukazao da oni ne prave pauzu u letnjim mesecima u toku kojih se gaje različite vrste povrća. Pauza se pravi u zimskim mesecima kad su niže temperature, pa se plastenici ostavljaju otvoreni. On smatra da je mnogo bolje da se ostavi zemljište tada jer je kasnije mnogo lakše za proizvodnju.
U Srbiji je najmanje oko 2.000 hektara pod plastenicima, od čega je najviše u Leskovcu i okolini, oko 700 hektara. Tokom cele godine u njima može da raste paprika, paradajz, zelena salata, rukola ili peršun. Zbog visoke cene tog povrća kada mu vreme nije plastenici mogu brzo da vrate uloženo i da donesu stalno zaradu.
Na kraju razgovora, zanimalo nas je da li je uspešna plastenička proizvodnja razlog zašto se mladi u sve većem broju odlučuju da ostanu u Leskovcu i okolini. “Po mojoj proceni u Stajkovcu ima negde blizu 2000 stanovnika. Oko 80% domaćinstva se bavi proizvodnjom povrća pod plastenicima. Mislim da je blizu 300 hektara površine pod plastenicima u ovom kraju. Većinski deo stanovništva se bavi proizvodnjom povrća i odatle se i finansira. Mladi ljudi su do sad ostajali. Jedan od razloga je i taj da su u procesu proizvodnje potrebni radnici. Zbog toga, nekoliko generacija živi zajedno u porodici, te lakše dolaze do novca”, Ivica nam prenosi svoj stav.
Sagovornik:
Ivica Nastić, povrtar
Komentari