Svet poljoprivrede Prodavnica

Kada i zašto treba praviti pauze u plasteničkoj proizvodnji povrća?

Različite povrtarske kulture zahtevaju posebne načine gajenja u plasteniku i to je svima jasno. Ali ono što mnogi proizvođači povrća ne znaju jeste kada treba da naprave pauzu od proizvodnje neke kulture u plastenicima. O tome zašto se prave pauze i koliko je to značajna mera u povrtarstvu, razgovarali smo sa dugogodišnjim povrtarom, Ivicom Nastićem.

“Ranije, mi nismo pravili pauzu u proizvodnji. Imali smo celogodišnju proizvodnju različitih vrsta povrća, od proleća, krastavca, paradajza. kupusa, do jeseni, a preko zime smo proizvodili salate i spanaća. Poslednjih nekoliko godina smo odlučili da napravimo pauzu da bi se zemljište oporavilo i da bi plastenici ostali otvorenim da budu izloženi nižim temperaturama zbog razvoja insekata i raznih drugih patogena i drugih štetočina. Na ovaj način, dosta nam je olakšan posao u proizvodnji”, objašnjava Nastić.

Ovo morate da znate ako želite da podignete plastenik

Ivica je sa nama podelio i tajnu kako to rade povrtari iz južnih zemalja: “Oni naprave pauzu u letnjim mesecima da bi sačuvali zemljište. Preko leta sistem za navodnjavanje se prekrije folijom i zalije se. U zavisnosti od vremena i temperature, određeni broj dana se drži tako pod tom folijom. Što je viša spoljašnja temperatura, to je bolje i lakše se zemlja očisti od štetnih organizama.

Na pitanje da li se ovaj način proizvodnje praktikuje i na jugu naše zemlje, Nastić nam je ukazao da oni ne prave pauzu u letnjim mesecima u toku kojih se gaje različite vrste povrća. Pauza se pravi u zimskim mesecima kad su niže temperature, pa se plastenici ostavljaju otvoreni. On smatra da je mnogo bolje da se ostavi zemljište tada jer je kasnije mnogo lakše za proizvodnju.

plastenik povrce Ivica Nastic 

U Srbiji je najmanje oko 2.000 hektara pod plastenicima, od čega je najviše u Leskovcu i okolini, oko 700 hektara. Tokom cele godine u njima može da raste paprika, paradajz, zelena salata, rukola ili peršun. Zbog visoke cene tog povrća kada mu vreme nije plastenici mogu brzo da vrate uloženo i da donesu stalno zaradu. 

Na kraju razgovora, zanimalo nas je da li je uspešna plastenička proizvodnja razlog zašto se mladi u sve većem broju odlučuju da ostanu u Leskovcu i okolini.  “Po mojoj proceni u Stajkovcu ima negde blizu 2000 stanovnika. Oko 80% domaćinstva se bavi proizvodnjom povrća pod plastenicima. Mislim da je blizu 300 hektara površine pod plastenicima u ovom kraju. Većinski deo stanovništva se bavi proizvodnjom povrća i odatle se i finansira. Mladi ljudi su do sad ostajali. Jedan od razloga je i taj da su u procesu proizvodnje potrebni radnici. Zbog toga, nekoliko generacija živi zajedno u porodici, te lakše dolaze do novca”, Ivica nam prenosi svoj stav.

Sagovornik:
Ivica Nastić, povrtar  

Komentari