Gajenje dinja i lubenica na otvorenom polju

Nešto hladnije proleće, i praznici krajem aprila, koji su odlagali radove u polju razlog su što u nekim krajevima nije obavljena setva ni lubenica, ni dinja, ali to ne predstavlja problem, jer još uvek nije kasno! Pored setve i sadnje ovih kultura, prenosimo vam i kompletnu agrotehniku od prihrane preko zaštitite do toga kako da znate kada je lubenica zrela.

Proizvodnja dinja i lubenica na otovrenom - © Pixabay 

Priprema zemljišta

Dinje i lubenice spadaju u porodicu tikava i sa sigurnošću možemo reći da su one najslađe povrće sa izuzetno slatkim, sočnim, osvežavajućim plodovima. Najbolja zemljišta za ovo povrće su ravničarska i plodna zemjišta. Osnovna obrada zemljišta na kome će biti posađene i dinje i lubenice treba da je obavljena u jesen na dubini većoj od 35 cm, i dubina oranja direktno utiče na prinos. Ako je dubina oranja veća od 35 cm prinos je veći za 50%.

Uz oranje se preporučuje i đubrenje stajnjakom, i to neposredno pre oranja sa zgorelim stajnjakom. Nakon jesenjeg oranja zemljište treba ostaviti izorano u nepokrivenim brazdama kako bi akumuliralo vlagu i bilo izloženo zimskim mrazevima. Kad se prolepša vreme i stvore uslovi treba obaviti freziranje tog uzoranog zemljišta na dubini do oko 15 cm. Neposredno pred setvu je potrebno još jedno pliće freziranje na dubini od 8-10 cm.

Proizvodnja dinja i lubenica na otovrenom - © Pixabay 

Setva i sadnja

U zavisnosti od vremenskih uslova setva lubenica i dinja na otvorenom polju se obavlja u drugoj polovini aprila, ili krajem aprila i početkom maja, odnosno kad prestane opasnost od poznih prolećnih mrazeva. Ako su odgovarajući uslovi vlage i temperature seme niče posle setve za 8-10 dana , potrebno je da na dubini zemljišta od 10 cm temperatura bude oko 12 stepeni da bi seme neometani niklo.

Setva se obavlja na dubini od 5 cm, ali treba istaći da se krupnija semena seju dublje, a sitnija pliće. Setvu je moguće obaviti na dva načina. Na velikim površinama mašinski sejalicama u redove, a na manjim površinama ručno u kućice 2×2 ili 2×1,5 i tom prilikom se seju po dve biljke u kućici. Neophodno je posejati za površinu od 1 ara 20-40 gr semena.

Proizvodnja dinja i lubenica na otovrenom - © Pixabay 

Prihrana i zaštita

Od agrotehnike se primenjuje prihrana mineralnim đubrivima, kao dopunskim đubrivima i to naročito fosfornim i kalijumovim, koji pozitivno utiču na sve veći broj ženskih cvetova, ubrzano sazrevanje plodova i veći sadržaj šećera u njima. Dodaju se i azotna đubriva koja obezbeđuju veće prinose ali samo na početku vegetacije. Ako bi se u kasnijem periodu upotrebila azotna đubriva najverovatnije da bi odložila sazrevanje dinja i lubenica. Najčešće se koristi 0,4 kg N, 0,7 kg P i 0,5 kg K oko kućica u kojima su posejane dinje ili lubenice ili duž redova.

Desetak dana po nicanju treba obaviti prvo okopavanje i prihranjivanje biljaka. Ako u vreme kad biljke imaju po 5 do 6 listova nema dovoljno vlage neophodno je obaviti zalivanje 2-3 puta. Pri rastu dinja i lubenica prirodno se dešava i uvrtanje plodova, i kako bismo tu pojavu sprečili neophodno je posle zametanja plodova zatrpavati vreže.

Kao i kod svih ostalih gajenih kultura tako je i kod dinja i lubenica neophodno sprovesti zaštitu od bolesti i štetočina. Jedna veoma opasna bolest koja može biti pogubna po rod i kvalitet lubenice jeste bakteriozna mrljavost lubenice. Za dinje i lubenice je neophodno sprovesti plodored kako bi se sprečile gljivične bolesti. Dinje i lubenice ne treba sejati posle krastavaca!

Proizvodnja dinja i lubenica na otovrenom - © Agromedia

Berba

Za razliku od većine plodova zrelost dinja i lubenica ne možemo odrediti metodom „od oka“! Najčešći način određivanja ploda je kad kuckamo prstom po kori ploda lubenice i ako dobijemo tup zvuk lubenica je zrela. Takođe siguran znak da je lubenica zrela je i sušenje zaperaka u osnovi ploda, ali samo ako znamo kod kojih sorti ovo nije pravi znak. Još jedan znak nam ukazuje na pravu zrelost lubenica.

Kad deo lubenice koji je bio okrenut prema zemljištu dok je rasla dobije svetlo žutu boju a kora oko njega postane hrapava. Kažu iskusni proizvođači, a i konzumenti da postoji još mnogo načina za određivanje zrelosti lubenica, ali nam vrlo često u ovom poslu treba i sreća. Ako ne odreagujemo na vreme i plod lubenice ne uberemo u pravoj zrelosti on postaje prezreo, a isto se dešava i ako su ga proizvođači ubrali na vreme ali nije konzumiran na vreme, onda često kažemo da je lubenica „prozukla“ ili „iščamela“!

Najsigurniji način za kupce je stara dobra kocka za probu kod koje se ne greši, ali od ovog načina nemaju mnogo koristi proizvođači. Kada se plod lako odvaja od drške to je znak da je dinja zrela. Plodovi se na temperaturi od 2-5 °C mogu čuvati u pothladi i više nedelja.

Proizvodnja dinja i lubenica na otvorenom - © Danijela Jovanović/Agromedia 

Prinos

Prinos zavisi od sorte i primenjenih agrotehničkih mera ali možemo reći da se na porodičnim gazdinstvima postiže od 100 do 200 kg lubenica na 1 aru a od 100 do 400 kg dinja na istoj površini.

Lekovitost

Kako bismo u potpunosti uživali u ukusima i dobrim svojstvima dinja i lubenica neophodno je da odaberemo pravo vreme za berbu. Plodovi dinje i lubenice su izuzetno osvežavajući ali i zdravi i sve starosne grupe treba da ih uvrste u svoju ishranu. Dinje sadrže 95% vode, a od vitamina sadrže jako puno karotena , vitamin B i vitamin C, kao i kalijum, fosfor, magnezijum, kalcijum, gvožđe, cink i bakar. Lubenice takođe sadrže najviše vode – čak oko 90%.

Zbog toga su, osim kao najbolje letnje osveženje, veoma pogodne za čišćenje organizma i dijete. Čiste bubrege, poboljšavajući njihovu funkciju i potpomažu izbacivanje peska, održavaju i bolju funkciju zglobova i kičme. Omogućavaju oslobađanje viška soli iz organizma, a pomažu i rad creva!

Komentari