Krompir koji nije tretiran nekim preparatima i koji je uskladišten na temperaturi većoj od 4-6 stepeni C vrlo brzo počne da klija. Zbog toga on gubi čvrstinu. Problem je i to što proklijala krtola (ali i ona izložena svetlu) sadrži veću ili manju količinu otrovnog solanina i drugih gorkih materija.
Krtole koje imaju kratke klice (do 1 centimetar) nakon ljuštenja i opsecanja proklijalih mesta mogu se bezbedno jesti. Krompire sa dugim i svetlim klicama nije dobro konzumirati. Osim uslova skladištenja, sklonost krompira klijanju zavisi i od sorte: za duže čuvanje prikladne su samo srednje i kasne sorte. Da bi vam krtole trajale što duže, vadite ih iz zemlje tek kad budu sasvim zrele.
Možda vas zanima
Takođe, najbolje je da ga čuvate na tamnom, suvom i hladnijem mestu (ali pazite da ne bude ni previše hladno, da krompir ne smrzne). Nikada ga ne perite pre odlaganja, već možete samo ukloniti rukama zemlju i prljavštinu.
Krompir bi trebalo da držite dalje od izvora sunca. Čak i kada vam krompir omekša, možete ga upotrebiti. Ubacite ga u hladnu vodu na dva sata da očvrsne i imaće bolji ukus. Ako je krompir koji kuvate star, potrebno je u vodu u kojoj se kuva dodati malo šećera. Zelene delove sa krompira uvek odstranite.
Komentari