Crni luk ima najveće oscilacije cena na tržištu

Crni luk ima najveće oscilacije cena na tržištu

Zbog brze kvarljivosti, neretko se dešava da skoro čitave količine crnog luka propadnu u skladištima, pre nego i što završe na tržište. Kako se navodi u studiji koju je sprovela konsultantska kuća SEEDEV uz podršku projekta GIZ, Srbija  je  na 62. mestu po proizvodnji i  54. po izvozu crnog luka u svetu. To i nije tako dobar rang, ako u obzir uzimemo druge kulture (paprika, krastavac, krompir, šargarepa, trešnja, i druge).

Potrošnja crnog luka velika je tokom čitave godine. Sa druge strane on ne zahteva neke posebne uslove za gajenje, ali je podložan brojnim bolestima. Sortiment igra veoma važnu ulogu, kao i tehnologija pripreme zemljišta, sejanja i vađenja.  Prinosi  su  mu  zato variraju od nekoliko desetina tona, kao što je u Indiji kao najvećem svetskom proizvođaču, (čija proizvodnja jeBod drugog po veličini proizvođača -SAD) pa i preko sto tona u zemljama sa razvijenom poljoprivredom, kao što su USA, Holandija, Španija.

Mnogi proizvođači su konkurentnost pokušavali da ostvare kroz manja ulaganja, što je često bilo dovoljno na domaćem tržištu. Tek poslednjih godina se javljaju proizvođači koji ulažu značajna sredstva i dobijaju dobre rezltate. Oni ulažu i u kvalitetni skladišni prostor.

Crni luk - © Agromedia

Crni luk će ipak ostati kultura sa velikim cenovnim oscilacijama, i to ne samo u Srbiji. Crni luk ima velike oscilacije u proizvodnji i neretko značajne količine propadnu u skladištima sa lošim uslovima (kakva su još uvek dominatna u Srbiji). A pored dobrih uslova potrebno je i znati na koji još način možete zaštiti crni luk u skladištima. Zbog toga i dolazi do velikih cenovnih varijacija. S obzirom na to da Srbija ima carinu na uvoz luka od 20 odsto (SSP  i  CEFTA nula  odsto) kod nas su oscilacije još izraženije.

Nerealno je čekivati da će one nestati, pogotovo što se i u Evropi koristi sličan ciklus u proizvodnji. Prosečna domaća cena ove kulture u Srbiji je viša nego izvozna, dok je uvozna veća od izvozne. Razalog za to nalazi se u tome što se crni luk odmah nakon vađenja izvozi na tržište kada je cena niska. Sa druge strane domaća tražnja je konstantna tokom cele godine.

Upravo zbog toga što postoje značajne cenovne oscilacije, poljoprivrednici ne znaju da li da čuvaju luk ili ne, pa često ga prodaju čim prodajna cena premaši proizvodnu. Nedostatak tržišnih informacija utiče na smanjenje profita. Da bi se prihvatio rizik čuvanja potrebno je imati finasijsku stabilnost, koju proizvođači luka često nemaju.

Izvor: studija o konkurentnosti poljoprivrede Srbije, SEEDEV

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica