Aeroponski sistemi neguju biljke na veoma jednostavan način. Ovaj sistem koristi samo prskanje jednim vidom vode u formi magle (misterima) praktično koja je puna hranljivih materija. Koncept se zasniva na hidroponskim sistemima, u kojima se korenje drži u medijumu za uzgoj bez zemlje, kao što je kokosova ljuska, preko kojeg se periodično pumpa voda puna hranljivih materija. Aeroponika jednostavno odbacuje medijum za uzgoj, ostavljajući korenje da visi u vazduhu, gde se povremeno navodnjava specijalno dizajniranim uređajima za zamagljivanje.
Više na ovu temu
Koje su prednosti aeroponike?
U sistemima aeroponike, seme se „sadi“ u komade pene punjene u male saksije, koje su na jednom kraju izložene svetlosti i hranljivoj magli na drugom. Pena takođe drži masu stabljike i korena na mestu dok biljke rastu.
Goli koreni očigledno mogu da prežive, a još i da napreduju na ovaj način. Ispostavilo se da je uklanjanje medijuma za uzgoj veoma oslobađajuće za korenje biljaka: dodatni kiseonik kome su izloženi dovodi do bržeg rasta.
Aeroponski sistemi su takođe izuzetno vodoefikasni. Ovi sistemi zatvorene petlje koriste 95 posto manje navodnjavanja od biljaka koje se uzgajaju u zemljištu. A pošto se hranljive materije drže u vodi, one se takođe recikliraju.
Aeroponika je ekološki pozitivan sistem
Pored ove efikasnosti, ekološka reputacija aeroponike je podržana sposobnošću da se uzgajaju velike količine hrane u malim prostorima. Pristup se uglavnom primenjuje na zatvorenim vertikalnim farmama, koje su sve češće u gradovima – smanjujući ekološke troškove koji postoje ako posmatramo proces prolaza hrane od polja do tanjira. A pošto su sistemi aeroponike potpuno zatvoreni, nema oticanja hranljivih materija koje bi zaprljale obližnje vodene puteve. Umesto da tretirate štetočine i bolesti jakim hemikalijama, oprema za uzgoj može se jednostavno sterilisati po potrebi.
Koji su nedostaci aeroponike?
Sistemi aeroponike zahtevaju malo finog podešavanja da bi efikasno funkcionisali. Koncentracija hranljivih materija u vodi mora da se održava u okviru preciznih parametara i čak i mali kvar vaše opreme može izazvati gubitak useva. Ako misteri ne prskaju svakih nekoliko minuta – možda zato što nestane struje, na primer – ti viseći koreni će se brzo isušiti. A misterima je potrebno redovno čišćenje da se ne bi začepili mineralnim naslagama u vodi.
Postoji i jedan veliki nedostatak, ekološki govoreći: aeroponski sistemi se oslanjaju na električnu energiju za pumpanje vode kroz sićušne uređaje za prskanje. I dok se mogu koristiti u prirodnom svetlu staklenika, češće se koriste sa energetski intenzivnim svetlima za uzgoj. Međutim, solarna energija ili drugi alternativni izvori energije mogu se iskoristiti da bi se eliminisao ovaj nedostatak.
Koliko košta sistem aeroponike?
„Uradi sam“ modeli mogu se napraviti za manje od 10.000 dinara, ali profesionalni sistemi dobrog kvaliteta sa automatizovanim praćenjem hranljivih materija i rezervnim napajanjem počinju u rasponu od četiri cifre.
Razmatranje opreme za aeroponiku
Svi sistemi aeroponike zahtevaju da postoji kućište za zadržavanje vlage i sprečavanje svetlosti da dopre do korena (ovo je obično plastična kanta sa rupama izbušenim za svaku biljku), plus poseban rezervoar za držanje hranljivog rastvora. Osim ovih osnovnih komponenti, postoji nekoliko drugih stvari koje treba uzeti u obzir pri osmišljavanju aeroponskog sistema koji odgovara vašim potrebama.
Neki sistemi aeroponike su dizajnirani da se koriste horizontalno, kao tradicionalni krevet za sadnju. Ali kule i drugi vertikalni pristupi su sve popularniji – pošto koreni moraju da se rašire, ovo je pametan način da se uštedi prostor. Vertikalni sistemi su takođe popularni jer se uređaji za zamagljivanje mogu postaviti na vrh, omogućavajući gravitaciji da distribuira vlagu.
Postoji još jedna dihotomija u aeroponskoj opremi: sistemi visokog pritiska naspram sistema niskog pritiska.
Sistemi niskog pritiska, koji se oslanjaju na jednostavnu pumpu za fontane za prskanje vode kroz mistere, su jeftini i pogodni za DII konstrukciju. Ovaj pristup se ponekad naziva „soakaponika“, jer su misteri niskog pritiska sposobni da proizvedu samo lagani sprej, nešto poput male prskalice, a ne prave magle. (*soak na engleskom – natopiti)
Za pravu maglu – što znači da vlaga lebdi u vazduhu i efikasnije isporučuje hranljive materije do korena – potreban vam je veći pritisak vode nego što može da obezbedi obična pumpa. Stoga se profesionalni sistemi aeroponike oslanjaju na rezervoar za vodu pod pritiskom koji može da drži od 60 do 90 psi, zajedno sa vrhunskim misterima koji mogu da isporuče najfiniji mogući oblačić vlage.
Dobavljači hidroponike sve više imaju punu liniju opreme za aeroponiku, od hranljivih materija, lonaca, pumpi, tajmera i cevi koje su vam potrebne za „uradi sam“ sistem do potpuno automatizovanih aero-farmi „ključ u ruke“.
Šta možete da uzgajate pomoću aeroponike?
Aeroponskim sistemima može da se uzgaja bilo šta, u teoriji. U praksi, aeroponski sistemi se prvenstveno koriste za iste primene kao i hidroponski sistemi, uključujući lisnato povrće, kulinarsko bilje, marihuanu, jagode, paradajz i krastavce. Jedan izuzetak su korenasti usevi, koji su nepraktični u hidroponskom sistemu, ali su pogodni za aeroponiku, jer koreni imaju dovoljno prostora za rast i lako su dostupni za berbu.
Moguće su i druge povrtarske kulture, ali one često imaju složenije potrebe za hranljivim materijama. Voćno grmlje i trske su nepraktične u sistemima aeroponike zbog svoje veličine.
Sem toga-praksa pokazuje efikasnost i održivost aeroponike.
Da li biste probali ili možda već jeste ovaj sistem?
Pogledajte kako možete napraviti aeroponičnu baštu za manje od 150 dolara:
Izvor: Modernfarmer
Komentari