Na parceli crnog luka u Gložanu očekivao se izuzetno visok prinos, između 120 i 130 tona po hektaru. Međutim, grad koji je pogodio usev 15. juna gotovo potpuno je uništio lisnu masu, a samo nedelju dana kasnije pojavila se i bakterioza. O tome kako je organizovan oporavak biljaka, koji su preparati korišćeni i kakav se prinos sada očekuje govori Milanko Gajić, direktor i vlasnik kompanije Fertizo d.o.o. iz Novog Sada.
Od rekordnog prinosa do gotovo potpuno uništenog useva
Kompanija Fertizo d.o.o. iz Novog Sada, koja se bavi uvozom i distribucijom specijalnih đubriva, biostimulatora i sredstava za ishranu biljaka španskog proizvođača Herogra Especiales, ove godine pružala je stručnu i konsultantsku podršku u proizvodnji crnog luka kompaniji Zlatno zrno iz Gložana, koja ima i poljoprivrednu apoteku u Bačkom Petrovcu.
Možda vas zanima
Kako objašnjava Milanko Gajić, na parceli je primenjen kompletan program ishrane biljaka zasnovan na Herogra preparatima, a usev je do sredine juna bio u izuzetno dobroj kondiciji.
Prema njegovim rečima, očekivani prinos iznosio je između 120 i 130 tona po hektaru, što je znatno iznad uobičajenih rezultata u domaćim agroekološkim uslovima.
Međutim, 15. juna parcelu je pogodio snažan grad, u trenutku kada se luk nalazio u fazi osmog do devetog lista.
Oštećenja su bila toliko velika da na biljkama gotovo nije ostalo lisne mase. Proizvođači su se suočili sa ozbiljnom dilemom: da li usev uopšte može da se oporavi i ima li dovoljno vremena da razvije novu lisnu masu pre završetka vegetacije.
Gajić navodi da je prethodno dobro stanje biljaka bilo jedan od razloga zbog kojih su proizvođačima savetovali da ne žure sa intervencijama, već da sačekaju nekoliko dana i procene mogućnosti oporavka.
Program ishrane prilagođen svakoj fazi razvoja luka
Pre nepogode, na parceli je primenjivana linija vodotopivih đubriva Herocris, sa različitim odnosima hranljivih elemenata, u zavisnosti od razvojne faze biljke.
U početnim fazama korišćena je formulacija 19-5-5, dok je za fazu ukorenjavanja primenjivana formulacija 13-40-13, sa naglašenim sadržajem fosfora.
Tokom vegetacije program je nastavljen formulacijom 15-5-30, a za završne faze razvoja planirana je formulacija 6-0-48, sa visokim sadržajem kalijuma.
Gajić ističe da se ova vodotopiva đubriva proizvode od kvalitetnih sirovina i da sadrže mikroelemente u helatnom obliku, čime se podržava pravilna ishrana biljaka tokom vegetacije.
Posle grada stigla bakterioza: Dva tretmana preparatom HEROCU 700 Azul
Samo sedam dana nakon grada, dodatni problem predstavljala je pojava bakterioza, koje su, prema Gajićevim rečima, zahvatile i druge useve u ovom delu Vojvodine.
Suzbijanje bakterijskih oboljenja posebno je zahtevno u gustom sklopu crnog luka. Na ovoj parceli posejano je približno milion biljaka po hektaru, što dodatno otežava kvalitetno nanošenje preparata i zaštitu useva.
U takvim okolnostima, Fertizo je preporučio primenu preparata HEROCU 700 Azul, na bazi bakar-oksihlorida, španskog proizvođača Herogra.
Kako navodi Gajić, sprovedena su dva tretmana, svaki sa količinom od jednog litra preparata po hektaru, uz utrošak 300 litara vode po hektaru.
Prema njegovoj proceni, nakon ova dva tretmana bakterioza je uspešno stavljena pod kontrolu, što je omogućilo nastavak oporavka useva.
Herovital Vegetal i TOTEM za oporavak korena i biljaka
Nakon što je problem sa bakteriozom stavljen pod kontrolu, pažnja je usmerena na obnovu biljaka i stvaranje uslova za ponovni intenzivan porast.
U programu oporavka korišćen je Herovital Vegetal, biostimulator kompanije Herogra, u količini od pet litara po hektaru.
Njegova primena kombinovana je sa biostimulatorom TOTEM, sa ciljem podrške mikrobiološkoj aktivnosti u zoni korena i oporavka rizosfere.
Prema Gajićevom objašnjenju, cilj ovog tretmana bio je da se biljkama pomogne da ponovo uspostave aktivan rast nakon velikog stresa izazvanog gradom i pojavom bolesti.
Obnova lisne mase za četiri nedelje
U narednoj fazi primenjena je kombinacija preparata Herovital Vegetal i specijalnih gel đubriva iz linije Herofol Denso Verde, namenjenih podršci vegetativnom razvoju biljaka.
Kako objašnjava Gajić, cilj je bio da luk u periodu od četiri nedelje razvije što veću novu lisnu masu, neophodnu za nastavak fotosinteze i nalivanje glavica.
Iako nije bilo realno očekivati da se potpuno nadoknadi šteta nastala usled grada, program oporavka omogućio je da se proizvodnja nastavi i da usev zadrži značajan deo svog proizvodnog potencijala.
Pre nepogode, procena prinosa na ovoj parceli iznosila je između 120 i 130 tona po hektaru. Nakon grada, pojave bakterioze i sprovedenih mera oporavka, Gajić procenjuje da bi prinos mogao da dostigne 85 do 90 tona po hektaru.
Iako je reč o značajnom smanjenju u odnosu na prvobitna očekivanja, takav rezultat bi, imajući u vidu razmere oštećenja, predstavljao uspešan oporavak useva.
Gajić posebno ističe da je, pored prinosa, važna i mogućnost dugotrajnog čuvanja luka. Prema njegovoj proceni, luk sa ove parcele trebalo bi da zadrži kvalitet potreban za skladištenje do maja naredne godine.
Iskustvo iz Gložana pokazuje koliko su početna kondicija biljaka, pravovremena reakcija nakon nepogode i pažljivo osmišljen program zaštite i ishrane važni za očuvanje proizvodnje u sezoni punoj izazova.
Komentari