Virus deformisanih krila: Mogu li gljive pomoći pčelama da opstanu?

Virus deformisanih krila - ©Pixabay

Vrlo često slušamo o tome kako su pčele jako ugrožene. Ovo nisu samo obične priče o ugroženim životinjskim vrstama. Pčele su ipak nešto posebno. Zapravo, pčele su apsolutno presudne za opstanak naše planete. Da li su naučnici pronašli način da pomognu pčelama?

Odavno je poznato da čak svaki treći zalogaj u ishrani čoveka zavisi od pčela. Bez pčela većina voća i povrća koje jedemo bi potpuno nestalo, a neke specifične namirnice, poput, na primer kafe, postale bi preskupe. Takođe, bez pčela oprašivača ne bi bila moguća ispaša stoke na pašnjacima. Ceo globalni sistem hrane bez pčela bi se potpuno raspao.

Upravo zbog značaja koji pčele imaju za čovečanstvo, naučnici se intenzivno bave pronalaskom potencijalnih rešenja koja će pomoći opstanku pčelinje populacije. Jedno od takvih rešenja su i gljive. Naime, gljive mogu biti jedan od ključnih organizama koji će pomoći u opstanku pčela.

Zašto pčele nestaju?

Nakon višegodišnjih istraživanja, stručnjaci još uvek nisu u potpunosti sigurni zašto pčele nestaju. Pesticidi, koji se intenzivno koriste u poljoprivredi, predstavlaju jednu od najvećih pretnji za nestajanje pčela. Pored pesticida, tu su i mnogi drugi faktori. Takođe, načnici sve češće proučavaju takozvani virus defomisanih krila koji uzrokuje smetnje pri pravilnom letenju pčela, što je takođe vrlo opasno po opstanak vrste. Brojna naučna istraživanja sprovedena poslednjih godina rezultirala su potencijalnim rešenjem ovog velikog problema u svetu pčelarstva.

 

Ekstrakti gljiva mogu uništiti virus deformisanih krila - ©Agromedia

Materije u gljivama mogu pomoći pčelama

Ekstrakti gljiva mogu biti ključno rešenje za uništavanje ovog razornog virusa kod pčela. Podaci objavljeni u studiji u jednom poznatom naučnom časopisu ukazuju na to da su pčele primećene na micelijumima pečuraka, što nam govori da gljive iz pečuraka mogu dobiti medicinsku ili hranljivu vrednost.

Naime, poznato je da gljive proizvode široku lepezu hemikalija sa antimirkobnom aktivnošću. U ovom slučaju najvažnija su jedinjena koja mogu biti aktivna i delovati protiv bakterija, drugih gljivica i virusa.

Zbog ovakvih pretpostavki istraživači su sproveli istarživanja na crvenim reiši gljivama koje su poznate kao lek za različite bolesti. Rezultati istraživanja su pokazali da kontakt pčela sa pečurkama utiče na smanjenje rasprostranjenosti virusa deformisanih krila među košnicama. Što je veći broj pčela bio uključen u istraživanje, rezultati su bili bolji, što je dovelo do zaključka da gljive imaju antivirusna svojstva.

Stručnjaci smatraju da je ovo jako veliki korak u rešavanju ovog rasprostranjenog oboljenja kod pčela, i da će dalja istraživanja doprineti tome da se virus deformisanih krila u potpunosti suzbije.

Od pčela zavisi svaki treći zalogaj u našoj ishrani - ©Pixabay

Zašto pčele obolevaju od virusa deformisanih krila?

Iako postoji drugačije verovanje, pčele prirodno nemaju najjači imuni sistem. Zapravo, u poređenju sa drugim insektima, pojedinačni imuni sistem pčela je poprilično slab. Međutim, kolektivno, kao društvo u košnici, pčele su zaista jake i otporne.

Za borbu protiv bakterija, virusa, gljivica i drugih mikroskopskih napadača pčele koriste neverovatni propolis.

Ipak, snažni imunitet pčelinjeg društva nije dovoljno jak za borbu sa savremenim izazovima. Upravo takav izazov jesu pomenuti pesticidi, parazitske invazije, ali i gubitak staništa usled konvencionalne monokulturne poljoprivrede.

Iako istraživanja sa gljivama daju nadu da će problem virusa deformisanih krila uskoro biti iskorenjen, za pčele i sami možemo uraditi zapravo mnogo više. Počnimo od, na primer, gajenja začina koji mogu pomoći pčelama, čistih vrtova bez prevelike upotrebe pesticida, ili od proizvodnje organskog meda.

S obzirom na to da od pčela zavisimo svi, svi ih moramo i podržati.

 

Komentari