Udruženje pčelara „Nukleus“: Pravi med zbog nestašice ne može biti ispod 800 dinara po kilogramu

Pošto je pčelinja paša lane podbacila za 80 odsto, a usled izuzetno povećane tražnje zbog epidemije korona virusa, zalihe meda su pri kraju. Međutim, pčelare sada brine falsifikovani med koji se zbog nestašice pojavio na srpskom tržištu, a mahom je uvežen iz Ukrajine i Moldavije.

PčeleFoto: Agromedia

SPOS podneo prijave protiv nekoliko uvoznika meda

Falsifikovan, odnosno med koji u svom sastavu ima određenu količinu šećera, najčešće kukuruznog skroba, u ovdašnje markete plasiraju otkupljivači koji su do sada med kupovali od domaćih pčelara, ali kako je u međuvremenu sa radom počeo Pogon za prikupljanje i plasman meda Saveza pčelarskih organizacija Srbije u Rači, koji je pčelarima ponudio daleko povoljnije otkupne cene, oni su se “okrenuli“ uvozu.

„Naš pogon u Rači radi bez ekstraprofita, tako da smo dobili najveću moguću otkupnu cenu i formiranje brenda “Naš med“. Lipov med je otkupljivan za 3,6, suncokretov i med od uljane repice za 3,1, planinski livadski za 5, a bagremov za 6,3 do 6,5 evra po kilogramu. Hteli ne hteli, firme ili fizička lica koja su se do sada bavila otkupom, morali su da prihvate te cene jer su se svi domaći proizvođači okrenuli pogonu Saveza pčelarskih organizacija Srbije“, priča Goran Gavrilović, profesionalni pčelar i član SPOS – a.

Međutim, kako bi ipak ostvarili profit, otkupljivači su se “okrenuli“ uvozu meda iz Ukrajine i Moldavije po, kako kaže, smešno niskim cenama.

Med koji je uvežen u Srbiju u najvećem procentu je falsifikat, kaže Gavrilović koji je i predsednik valjevskog Udruženja pčelara “Nukleus“ i navodi da je zbog toga SPOS protiv nekoliko uvoznika podneo prijave, a u prvoj akciji tržišne i veterinarske inspekcije, pored nekoliko fizičkih lica, otkrivena je i jedna firma iz okoline Smedereva u čijem je medu, uveženom iz Moldavije, otkriveno 30 odsto šećera poreklom od C4 biljaka.

„U jednom aleksinačkom vrtiću, otkriven je stopostotno falsifikovan med, a SPOS je podneo prijavu i protiv jednog velemarketa zbog lažnog reklamiranja jer uvozni med prodaju pod reklamom “100 odsto prirodni med“, što je samo po sebi nonsens, jer jedan promil nekog dodatka već znači da nije prirodan. U valjevskom kraju u pomenutim akcijama nisu otkrivene firme niti pojedinci koji se bave uvozom ili prodajom falsifikovanog meda“, rekao je Gavrilović.

PčeleFoto: Agromedia

Cena meda pokazatelj da li je u pitanju falsifikat?

Po podacima Saveza pčelarskih organizacija Srbije, prošle godine je izvezeno 2,7 miliona kilograma srpskog meda po prosečnoj ceni od 4,85 evra za kilogram, čime je ostvaren izvozni prihod nešto manji od 14 miliona evra, dok je i uvoz bio rekordan od čak 611.000 kilograma po prosečnoj ceni od 2,4 evra po kilogramu.

Trenutna cena bagremovog meda na kućnom pragu pčelara je 1.000 dinara za kilogram, livadskog meda nema ispod 10 evra, dok je cena cvetnog, suncokretovog i bagremca, koji su manje traženi, 800 dinara za kilogram.

„Iako se falsifikovani med može dokazati samo analizom u referentnoj ustanovi, upozorenje potrošačima je da ako na policama marketa vide med jeftiniji od 600 dinara za kilogram znaju da nije reč o našem medu, već proizvodu sumnjivog sastava i porekla s obzirom da je zbog nestašice nemoguće da kilogram meda i kod samih pčelara bude jeftiniji od 800 dinara“, upozorava Goran Gavrilović.

Komentari