Iz CELE EVROPE traže naš med, a mi ga nemamo: Loša godina za pčelare

Izuzetno loša godina za pčelare, loš prinos u košnicama tokom 2020 i pčele su oskudevale kada je reč o hrani za prezimljavanje. U zimskom periodu pčelarima preostalo da se nadaju da će naredni period biti povoljan za pčele, objašnjava pčelar Slađan Stanković.


Prodaja meda u 2020. bila je dobra, ocenio je on, više se prodavalo, iako je ukupna količina bila manja. Rešenje za ovaj problem bilo je u prodaji preostalih zaliha. Takva situacija je nepovoljna i za izvoz i za otkup.

„Iz cele Evrope i sveta traže naš med, međutim nema ga. Količine koje imamo samo su za naše tržište“, primetio je Stanković iz svoje komunikacije sa drugim proizvođačima, ali i otkupljivačima.

Četiri godine unazad slični problemi

Loša situacija se ponavlja već nekoliko godina. Stanković ne može sa sigurnošću da prognozira kakva će biti pčelinja društva kada izađu u martu. Četvrtu godinu za redom primećuje sličnu situaciju. On ih ocenjuje kao vrlo rizične za pčelarstvo, pošto je registrovao veliki broj uginuća.

Nasuprot ovakvoj situaciji, pčelara je sve više, i često se pridružuju mlade generacije.

Naše podneblje odlično za proizvodnju meda

Internacionalno tržište prepoznaje med iz Srbije po odličnom kvalitetu. Stanković pretpostavlja da je glavni razlog podneblje odlično za proizvodnju meda.

„Priroda diriguje drugačije i mi moramo da se strpimo. Budu loše, ali i dobre godine, sa jakim prinosima. Ne samo u proizvodnji meda, već i polena, matica i rojeva“, kaže on.

Pored neizvesnih okolnosti, nezaobilazni problemi u proizvodnji meda su i aerozagađenje i tretiranje biljkama raznim hemijskim sredstvima.

„Ne mogu ni pčele da dobiju od biljaka ono što je kvalitetno, zato što su biljke „zbunjene“ zbog sredstava kojima su tretirane. To je jedan krug gde svi mnogo dobijamo, ali i mnogo izgubimo.

 

Sagovornik: Slađan Stanković, pčelar

Komentari