Francuski parlament odobrio je zakon koji omogućava ograničenu ponovnu upotrebu dva ranije zabranjena pesticida: acetamiprida i flupiradifurona. Dok poljoprivrednici ovu odluku vide kao važnu pomoć domaćoj proizvodnji, pčelari i ekološke organizacije upozoravaju da bi posledice po pčele, biodiverzitet i zdravlje ljudi mogle biti ozbiljne.
Možda vas zanima
Novim zakonom francuska Agencija za bezbednost hrane, životne sredine i rada (Anses) dobija mogućnost da, u izuzetnim okolnostima, odobri primenu ovih insekticida u ugroženim sektorima poljoprivrede. Reč je prvenstveno o proizvodnji šećerne repe, jabuka, lešnika i trešanja, koje mogu pretrpeti velike štete zbog biljnih bolesti koje prenose lisne vaši.
Acetamiprid i flupiradifuron dozvoljeni su na nivou Evropske unije, ali su u Francuskoj bili zabranjeni od 2018, odnosno 2019. godine. Francuski proizvođači tvrde da su zbog toga dovedeni u neravnopravan položaj u odnosu na konkurente iz drugih evropskih zemalja.
Pčelari strahuju od većeg pomora pčela
Francuska pčelarska udruženja ocenila su odluku parlamenta kao katastrofalnu i upozorila na mogućnost povećane smrtnosti pčela, slabljenja pčelinjih zajednica i dodatnog pada proizvodnje meda.
Istraživanja su pokazala da acetamiprid, insekticid iz grupe neonikotinoida, može da utiče na nervni sistem pčela, njihovo pamćenje, orijentaciju i sposobnost pronalaženja hrane. Studija objavljena 2024. godine ukazala je i na to da flupiradifuron u određenim uslovima može biti smrtonosan za pojedine vrste medonosnih pčela.
Potrebno NEKOLIKO GENERACIJA da se PČELE izložene pesticidima oporave!
Pčelari podsećaju da se njihov sektor već suočava sa posledicama klimatskih promena, gubitkom staništa, nedostatkom hrane i pojavom novih parazita. Prema podacima francuskog Ministarstva poljoprivrede, proizvodnja meda u zemlji prepolovljena je od sredine devedesetih do sredine druge decenije ovog veka, pri čemu su neonikotinoidi označeni kao jedan od mogućih uzroka.
Ekološke organizacije upozoravaju da potencijalni rizici nisu ograničeni samo na oprašivače. Pojedine studije otvorile su pitanja mogućeg uticaja acetamiprida na endokrini i nervni sistem ljudi, uključujući razvoj mozga kod dece, ali naučne procene tih rizika još izazivaju rasprave.
Ministarka pokušala da podnese ostavku
Usvajanje zakona izazvalo je i političku krizu. Francuska ministarka za ekološku tranziciju Monik Barbu pokušala je da podnese ostavku, ocenjujući odluku kao „jedan ekološki korak unazad previše“. Posle razgovora sa predsednikom Emanuelom Makronom ipak je ostala na funkciji, nakon što je dobila uveravanja da će klimatski i ekološki ciljevi ostati među prioritetima vlade.
Sa druge strane, najveći francuski poljoprivredni sindikat FNSEA pozdravio je usvajanje zakona kao pobedu domaćih proizvođača. Ministarka poljoprivrede Ani Ženevar tvrdi da će sporni pesticidi moći da se koriste samo na određenim područjima, u ograničenom periodu, kada ne postoji odgovarajuća alternativa i kada njihova primena ne predstavlja rizik po ljude i životnu sredinu.
Protivnici zakona najavili su obraćanje Ustavnom savetu Francuske. Slična odredba o ponovnom odobravanju acetamiprida već je jednom poništena, nakon peticije koju je potpisalo više od dva miliona građana. Pčelari zato poručuju da se prehrambena sigurnost ne može braniti tako što će se jedan deo poljoprivrede spasavati na račun drugog i uz ugrožavanje oprašivača od kojih zavisi veliki deo proizvodnje hrane.
Izvor: The Guardian
Komentari