Pri veoma niskim zimskim temperaturama matica formira leglo u otvorenoj košnici, pčelinje klube je dosta tanje nego što se misli, a pčele se često sele iz košnice u košnicu! Ovo su samo neki od rezultata šestogodišnjih istraživanja, do kojih je došao Zoran Petrović, profesionalni pčelar iz Lajkovca, prateći život pčelinjih porodica.
Ideja je bila da proveri da li, kakav i koliki uticaj imaju niske spoljne temperature na pokretanje pčelinjeg legla u zimskom periodu i da li na taj proces može da se utiče u smislu proširenja leta na poletaljci, raznim modelima i konstrukcijama plodnjača, zatim otvorima na nastavcima, pa čak i u zbegovima, samim krovovima.
NE PROPUSTITE I:
Kako i zašto pčele koriste propolis?
18/01/2022
Podaci do kojih je došao i pretočio u knjigu ”Pčelinje klube živa peć”, kako kaže, otključavaju jedan novi nivo i otkrivaju neka saznanja koja su ljudima često nerealna i nelogična. Tako je, otkriva Petrović, istraživanje pokazalo da matica u zimskom periodu kreće sa formiranjem legla u otvorenoj košnici, bez bočnih stranica.
”U jesen 2015. godine sam napravio otvore maksimalne veličine i društvo je zimovalo u košnici bez ikakve zaštite, izloženo svim atmosferskim uticajima. Prvi pregled, kada su vremenski uslovi to dozvolili, bio je 11. januara 2016. i tada je konstatovano da na dva rama ima sveže zatvorenog legla, koje nedvosmisleno ukazuje da je zaleženo desetak dana ranije, upravo kada su se spoljne temperature spustile na minus 15 stepeni. Ovaj podatak narednih godina je nebrojeno puta potvrđivan”, navodi Petrović.
I debljina pčelinjeg klubeta može da bude dosta manja nego što se smatra. Ono se inače, sastoji od 7.000 – 8.000 jedinki, i srazmerno promeni temperature, snazi pčelinjeg društva, staništu, menja veličinu tako što se sa sniženjem spoljne temperature sabija u čvršće klube, pri čemu formira takozvanu termoizolacionu oblogu odnosno koru pčelinjeg klubeta.
Međutim, ispostavilo se da debljinu kore pčelinjeg klubeta na spoljnoj temperaturi ispod minus 15 stepeni čini samo jedna ”ulica” gusto zbijene pčele, što je potvrđeno u periodu od dvadesetak ledenih dana u košnici bez bočnih stranica.
”Taj podatak je toliko precizan da se debljina pčelinjeg klubeta može izmeriti i tampon zona između legla i spoljne sredine iznosi 26 milimetara. Jasno je da za navedene uslove predstavlja graničnu vrednost za debljinu kore pčelinjeg klubeta. Ova jedna ”ulica” pčela u otvorenom pčelinjem staništu je očigledno morala da omogući odgovarajući temperaturni režim negovanja legla, ali i da onemogući osipanje toplote u tom ledenom beznađu. Potrebno je bilo i da obezbedi odgovarajuću propustljivost vazduha, jer pčela treba i da diše”, objašnjava Zoran Petrović, u čijem pčelinjaku je trenutno 200 društava.
Naš sagovornik dodaje ”da povećanje gustine pčela i smanjenje zapremine pčelinjeg kubeta ima za posledicu smanjenu razmenu fluida, odnosno gasova između unutrašnjosti i okoline, posebno kod delova klubeta sa strana, odnosno redova. Takođe, jasno je i da saće nije samo deo pčelinjeg staništa, već služi i za očuvanje toplote”.
Pored navedenog namera mu je bila da proveri i koliki je životni vek zimske pčele u izmenjenim uslovima, odnosno otvorenim staništima, ali je otkrio i da pčele nestanuju samo u jednoj košnici već se često mešaju. Kako bi to dokazao u dva ogledna pčelinja društva, iz susednih staništa, obeležio je određeni broj pčela zlenom i plavom bojom.
”Nakon samo nekoliko dana u staništu, gde su pčele obeležene plavom bojom nalazio sam po neku pčelu sa zelenom bojom i obrnuto. Osim toga, obeležene pčele bih nalazio i u staništima koja nisu bile deo ogleda. Na isti način sam i kasnije vršio provere u košnicama i svaki put je nedvosmisleno potvrđeno da se pčele u izvesnoj meri mešaju”, kaže Petrović.
Komentari