Na njivama između Amsterdama i Haga, među kanalima i vetrenjačama, holandski poljoprivrednici eksperimentišu sa uzgojem pirinča. Toplija klima omogućava proizvodnju kulture koja je donedavno bila nezamisliva u ovoj zemlji, a naučnici ispituju može li ona da pomogne u očuvanju tresetnih zemljišta koja usled isušivanja tonu i oslobađaju ugljen-dioksid.
Stočarstvo je vekovima bilo jedan od oslonaca holandske poljoprivrede. Međutim, promene klime i problemi sa zemljištem podstiču pojedine proizvođače da isprobaju drugačiju proizvodnju.
Možda vas zanima
Za sada je reč o oglednoj proizvodnji pirinča na svega 0,6 hektara, sa koje organizatori očekuju oko tri tone pirinča kratkog zrna, pogodnog za pripremu sušija ili rižota.
U okviru projekta ispituje se oko 30 sorti iz Rusije, Kine, Japana i Uzbekistana, kako bi se utvrdilo koje najbolje uspevaju u holandskim uslovima.
„Pre dvadesetak godina ne bismo ni pomislili da ćemo moći da uzgajamo pirinač u Holandiji“, kaže Filip Terhegen, predsednik udruženja Land van Ons, koje je obezbedilo zemljište za ovaj ogled.
Ipak, dodaje da ovo otkriće izaziva i zabrinutost, jer pokazuje koliko se klima promenila.
Na vlažnom zemljištu može da raste i nešto osim trave
Jedan od poljoprivrednika uključenih u projekat želi da pokaže kolegama da vlažno zemljište može da se koristi i za druge kulture, a ne samo za proizvodnju trave za ishranu stoke.
„Kada se negde krave gaje već 600 godina, teško je zamisliti da biste mogli da radite nešto drugo osim da proizvodite mleko“, kaže on.
Ipak, veruje da vredi isprobati nove mogućnosti i pokazati da promene mogu da donesu korist u budućnosti.
Dok kombajnom žanje pirinač na natopljenoj parceli između Amsterdama i Haga, sebe opisuje kao pionira. Njegov cilj je da pokaže da i na ovakvom zemljištu postoji prostor za drugačiju poljoprivrednu proizvodnju.
Zašto holandsko zemljište tone?
Ovaj projekat, međutim, nije samo pokušaj uvođenja nove kulture. U njegovom središtu je jedan od dugogodišnjih ekoloških problema Holandije – isušivanje i sleganje tresetnih zemljišta.
Oko desetine površine zemlje čine tresetna zemljišta, koja poljoprivrednici odvodnjavaju kako bi na njima proizvodili travu za ishranu goveda.
Kada se treset isuši, počinje da se razgrađuje i oslobađa ugljen-dioksid, a zemljište se sleže. U najugroženijim područjima površina tla spušta se i po nekoliko centimetara godišnje, što predstavlja poseban problem za zemlju čiji su delovi već veoma nisko u odnosu na nivo mora.
Prema podacima Univerziteta u Vageningenu, emisije gasova sa efektom staklene bašte iz holandskih tresetnih zemljišta čine oko dva do tri odsto ukupnih emisija u zemlji.
Da bi se razgradnja treseta usporila, potrebno je održavati visok nivo vode u zemljištu. Međutim, time se ograničavaju mogućnosti za dosadašnji način poljoprivredne proizvodnje. Upravo zato istraživači ispituju pirinač kao moguću alternativu.
Može li pirinač da pomogne u očuvanju tresetišta?
Projekat zajedno sprovode istraživači Univerziteta u Vageningenu i Univerziteta u Lajdenu.
„Sve je počelo od jedne naizgled lude ideje“, objašnjava istraživač Julijan Helfenštajn.
Prema njegovim rečima, uzgoj pirinča mogao bi istovremeno da predstavlja prilagođavanje klimatskim promenama i način za ublažavanje njihovih posledica.
Toplija klima omogućava uzgoj kulture koja ranije nije mogla da uspeva na ovom području. Istovremeno, održavanje vlažnosti zemljišta moglo bi da uspori razgradnju treseta i smanji oslobađanje ugljen-dioksida.
Problem isušivanja tresetišta nije ograničen na Holandiju. Sa njim se suočavaju i druge zemlje severne Evrope, među kojima su Nemačka, Belgija i baltičke države.
Ipak, istraživači žele da provere ukupan uticaj ovakve proizvodnje. Zato prate emisije ugljen-dioksida i metana na parcelama pod pirinčem i upoređuju ih sa emisijama sa travnjaka, kako bi utvrdili da li promena zaista donosi korist.
Helfenštajn kaže da su dosadašnji rezultati obećavajući.
„Kao naučnik koji se bavi životnom sredinom, stalno ukazujete na probleme – klimatske promene, zagađenje. Ovde imamo priliku da nauka doprinese i pronalaženju rešenja. To je ono što me posebno raduje“, ističe on.
Holandski pirinač za suši, rižoto, pa i sake
Interesovanje za domaći pirinač već su pokazali lokalni restorani, navode iz udruženja Wij Land, koje pomaže poljoprivrednicima da pređu na održivije načine proizvodnje.
Pirinač koji se trenutno žanje potiče od sorte sa severa Japana, koja se za sada pokazala kao najbolje prilagođena holandskim uslovima.
Jedna od predstavnica udruženja imala je priliku da proba pirinač iz prošlogodišnje ogledne proizvodnje.
„Bio je veoma ukusan. Zrna su bila malo čvršća pod zubima, ali je ukus bio odličan“, kaže ona.
Plan je da se domaći pirinač koristi za pripremu sušija, a razmatra se i mogućnost proizvodnje sakea, tradicionalnog japanskog alkoholnog pića od pirinča.
Izvor: Euronews
Komentari