Posle slabih prinosa soje, suncokreta i kukuruza, ratari u jesenju setvu ulaze sa manje novca, pa mnogi planiraju da smanje ulaganja u đubrivo i vrate se nesertifikovanom semenu. Istovremeno, suva i tvrda zemlja otežava pripremu parcela, a stručnjaci upozoravaju da setvu ne treba obavljati po svaku cenu, već sačekati dovoljno padavina.
Štednja na đubrivu i povratak nesertifikovanom semenu
Niski prinosi i finansijski gubici iz prethodne proizvodne sezone već utiču na odluke poljoprivrednika o predstojećoj setvi. U pokušaju da smanje troškove, proizvođači razmišljaju o manjim količinama mineralnih đubriva i korišćenju nesertifikovanog semena.
Možda vas zanima
„Situacija na terenu je takva da priprema zemljišta dosta sporo ide. Zbog značajno nižih prinosa soje, suncokreta, kukuruza vidim da proizvođači gledaju da uštede na đubrivu. Takođe, i ove godine će se dobar deo njih vratiti primeni nesertifikovanog semena, a opet kako bi uštedeli.
Preporuka nauke je da se radi analiza zemljišta, da se primeni odgovarajuća količina đubriva i da se koristi sertifikovano seme“, kaže Milan Mirosavljević iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, a prenosi RTS.
Koliko je teško obezbediti novac za novu proizvodnu sezonu, potvrđuje i Jančo Paljo, poljoprivrednik iz Aradca. Prema njegovim rečima, pojedini proizvođači već smanjuju upotrebu mineralnih đubriva ili potpuno odustaju od njihove primene.
„Mislim da smo svi ove godine radili sa gubitkom i ako ne bude ozbiljnije pomoći setva će biti neizvesna. Ne znamo šta je veći problem, suša ili besparica. Već se vidi da je upotreba mineralnih đubriva smanjena ili skroz ukinuta. Pitanje je da li će ljudi ove godine baciti 20 posto potrebnih količina“, kaže Paljo.
Novi podaci otkrivaju posledice ekstremne suše: Soja i kukuruz najveći GUBITNICI u Srbiji!
Skuplja setva, a niže cene proizvoda
Paljo procenjuje da će setva biti od 20 do 25 odsto skuplja nego prošle godine. Dok repromaterijal poskupljuje, prihodi od prodaje ratarskih proizvoda, navodi, sve su manji.
„Repromaterijal je otišao gore, a cene naših proizvoda su otišle dole. Treba uzeti u obzir da je prošle godine žito bilo 21,5 dinar, a ove je 20. Kukuruz je prošle godine u početku žetve bio 25 dinara, kasnije 22, a ove godine je onaj ko je dobio 20 dinara za kukuruz odlično prošao. Suncokret je bio 55 dinara, a sad ne znamo koja će biti cena. Akontacija je bila između 40 i 50 dinara“, objašnjava.
Za finansiranje setve, dodaje, mora da se zadužuje, što donosi dodatne troškove.
„Ko mene pita kad dođe setva da li ja imam para ili se zadužujem. Zadužujem se, a kamata je 3-4 posto i ona ide dok se ne razdužim“, kaže Paljo.
Rokovi setve se pomeraju, ali uslovi na njivi su presudni
Pored nedostatka novca, planove ratara menja i vreme. Stručnjaci navode da su klimatske promene pomerile nekadašnje optimalne rokove setve za 10 do 15 dana. Iako bi bilo dobro da se setva pšenice završi do kraja oktobra, to će zavisiti od uslova na parcelama.
Mirosavljević objašnjava da više temperature omogućavaju razvoj useva i pri kasnijoj setvi.
„Temperature su u proseku za svaki mesec porasle za 2-3 stepena. Usevi koji se poseju i početkom novembra uspevaju da do polovine decembra uđu u fazu bokorenja, tj. formiranog čvora bokorenja, a to su dobri uslovi za prezimljavanje. Nažalost, u prethodnim godinama nismo imali jake zime, tako da ne treba ni žuriti sa setvom da usevi ne uđu previše bujni u zimu“, ističe.
Zbog toga kalendarski rok nije jedino merilo za početak setve. Važno je da zemljište može pravilno da se pripremi i da ima dovoljno vlage za nicanje.
Suša u Banatu zaustavlja pripremu zemljišta
U Srednjem Banatu poljoprivrednici kažu da ne pamte sušu poput ovogodišnje, iako se sa manjkom padavina suočavaju već nekoliko godina.
„Četiri meseca nismo imali kišu. Ono što je palo pre otprilike dve nedelje, oko pet litara, za to ne možemo da kažemo da je bila kiša. Na ovu suvu, tvrdu zemlju, to je ništa. Pokušavamo sa kratkim, lakim tanjiračama da uradimo površinski sloj da bismo mogli da posejemo, ali, sve dok ne padne dobra kiša, nema smisla sejati“, kaže Paljo.
On upozorava da mala količina vlage može samo da pokrene nicanje, bez dovoljno vode za dalji razvoj biljke. Zbog izostanka kiše odustao je i od planirane setve uljane repice, iako je zemljište već pripremio.
Zorica Rajačić iz PSS Zrenjanin objašnjava da problem nije samo u suvom površinskom sloju.
„RHMZ prati stanje vlage u zemljištu do jednog metra i pokazatelji su da nema dubinske vlage. Trenutno jedino što može da se uradi je da se tanjira i to kratkim tanjiračama koje imaju valjke iza, sa ukošenim tanjirima. Velike teške tanjirače, ukoliko se puste na odgovarajuću dubinu, znaju da izvaljuju grudve“, navodi Rajačić.
Potrebno je najmanje 50 litara kiše po kvadratnom metru
Prema proceni Zorice Rajačić, za obradu zemljišta i setvu u uslovima koji vladaju u Srednjem Banatu potrebno je najmanje 50 litara kiše po kvadratnom metru.
„Sve ispod toga nije dovoljno. Možda bi pomoglo malo pripremu, ali nije dovoljno za setvu, jer se obradom dodatno isušuje zemljište. Ukoliko neadekvatno pripremljeno zemljište budemo đubrili, pa sejali, samo ćemo se izlagati nepotrebnom trošku, jer je pitanje šta će biti“, upozorava.
Manjak padavina već je doveo u pitanje i uspeh setve uljane repice. Prema prvim pokazateljima koje navodi Rajačić, u regionu je posejano oko 1.000 hektara, ali će se tek videti koliko će useva nići i opstati.
„Uveliko je trebalo da je posejana i da je već nikla uljana repica, ali mnogi proizvođači su odustali od setve. Oni koji nisu odustali su posejali uljanu repicu. Međutim, rizično je to što je obrada zemljišta plitka i što je ono negde nedovoljno obrađeno, tj. postoje grudvaste strukture. Tu treba dosta padavina kako bi to seme niklo i kako bi se razvio optimalni broj biljaka, jer se ništa ne dobija sa proređenim sklopom“, objašnjava.
Sever zemlje imao je značajno manje padavina od centralnog dela, a posebno je teško u Banatu. Pored suše, na pripremu parcela za pšenicu uticaće i predusev i tip zemljišta. Pred ratarima je zato težak zadatak: da sa ograničenim novcem obezbede novu setvu, a da ih žurba i neodgovarajući uslovi ne izlože dodatnom trošku.
Izvor: RTS
Komentari