Kako MALVERZACIJE sa brojem košnica uništavaju pčelarstvo?!

Kako MALVERZACIJE sa brojem košnica uništavaju pčelarstvo?!

Srbija raspolaže prirodnim resursima, koji su osnov razvoja pčelarstva što ukazuje na ogromne potencijale i mogućnosti za njegov dalji razvoj, međutim klimatske promene, poremećaji na tržištu i nažalost malverzacije sa brojem košnica, ne idu u prilog tome.

košnice i pčele

Nebojša Manić iz Rečica, pčelarstvom se bavi od 2007. godine. Poseduje više od 300 košnica, ali kako on kaže, zbog promene klime meda je sve manje. Prema njegovim rečima, kada je dobra godina može da se proizvede puno meda, ali poslednjih pet ili šest su loše za ovaj posao, a i klima se značajno promenila.

„Mi smo 2015. godine, kada je bila poslednja dobra godina, imali 120 košnica u paši i izvukli smo oko pet i po tona bagremovog meda, a ukupno oko 10 tona. Prošle godine, na primer, imali smo šest ili sedam tona, 2020., pet ili šest, dakle mnogo slabije, a imamo duplo više košnica nego te 2015. godine. Poslednje dve godine sa 300 košnica izvučemo sedam ili osam tona meda“, ističe Nebojša.

„Radimo cele godine. Aktivna sezona počinje od marta i traje do septembra i tada se završavaju svi poslovi u vezi sa pčelama, ali ni preko zime nema odmora. Tada spremamo ramove, renoviramo, repariramo, sređujemo košnice“, priča naš sagovornik.

Nebojšina porodica je uključena u sve poslove vezane za pčelarstvo, a 90 odsto neophodne opreme proizvodi sam u specijalno opremljenoj stolarskoj radionici. „Ako bih sve kupovao, gotovo da ne bih imao zaradu. Kod nas narod zna šta je dobro ali ne može to da kupi“, kaže Nebojša.

Šta nam govore podaci o stanju na tržištu?

Prema rečima mr Mirjane Miščević, više savetnice u Udruženju za poljoprivredu i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije, Srbija raspolaže sa približno milion košnica, što je za 44% više nego pre deset godina, ali gotovo na istom nivou kao prethodne godine.

Ukupna vrednost prodaje i otkupa meda i voska u 2022. godini beležila je drastičan pad u periodu januar-oktobar, i iznosila je 20% manje nego u istom periodu prethodne godine.

„Godina 2022. je bila rodna ali malverzacije sa brojem košnica i poremećaji na tržištu meda prete da ovu granu privrede uruše, i to se prvenstveno odslikava na izvozni potencijal. Med jeste namirnica koja može da stoji i da se ne pokvari ali stajanjem gubi izvozni kvalitet. Nije izvesno kako će završiti zalihe meda, po kojoj ceni će biti izvezene kao i da li će smanjena kupovna moć građana moći da utiče na smanjenje zaliha“, za naš portal govori Miščevićeva.

Ukupan izvoz meda u prvih 10 meseci 2022.godine bio je za 23% manji nego u istom periodu predhodne godine. Med se najviše izvozio za Italiju, Norvešku i Nemačku, dok najviše meda uvozimo iz Moldavije, Ruske Federacije, Ukrajine i Novog Zelanda. Uvoz je u prvih 10 meseci 2022. godine bio za 13% manji nego predhodne godine.

Sa koliko košnica Srbija realno raspolaže?

Prema podacima pčelarske privrede, broj košnica je manji nego što to objavljuje zvanična statistika. Dokaz za to su i inspekcijske kontrole koje pokazuju da je broj košnica fiktivan. Lažiranjem broja prijavljenih košnica, pravi pčelari koji zaista imaju onoliko košnica koliko su obeležili, trpe torturu lažnih pčelara, ili pravih pčelara koji su prijavili više nego što stvarno imaju, te iako država svake godine povećava novac za subvencije u masi predviđenoj za te namene, pravi pčelari zbog takvih malverzacija ne mogu dobiti očekivano povećanje sume po košnici.

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica

.