Svet poljoprivrede Prodavnica

Prednosti i mane različitih vrsta košnica

Vrste košnica ©Pixabay

Pre nego što stupite u svet pčelarstva, trebalo bi da naučite osnovne pojmove, ali i da znate koja oprema vam je potrebna. Kako bez pčela nema ni ovog posla, raspitajte se koje košnice bi trebalo da nabavite. Koje sve vrste košnica postoje, i koje su njihove karakteristike čitajte u nastavku teksta.

Fararova košnica

Ovaj tip košnice odlikuju jednaki nastavci, bilo plodišni, bilo medišni. Broj ramova se kreće od 10 do 12, a nastavci su visine od 15,5cm do 20cm. Plodište se sastoji iz 2 tela, između kojih se stavlja ceo nastavak satnih osnova ili praznog saća, za sprečavanje rojenja.

Prednost ovog tipa košnice u poređenju sa LR košnicom je plići nastavak, pa pčele brže zaposedaju dodate nastavke. Baš iz tog razloga, ovim košnicama se može uspešnije raditi nastavkom, nego sa drugim vrstama košnica. Kada se radi o pripremama za zimovanje, na plodište od dva tela se ostavlja pun nastavak meda.

Dadan-Blatova (DB) košnica

DB košnice su veoma popularne među pčelarima u našoj zemlji. Ovu košnicu odlikuje jedno telo visine 31cm koje služi kao plodište, i 2 polunastavka veličine 15,5cm, za smeštaj viška meda. Plodište može imati i do 3,6kg pčela, što je važno za brži unos većih količina meda. Standarna DB košnica ima 10 ramova, ali postoji i varijanta od 12, koja se sve više koristi.

Dadan-Blatova košnica ima jednu glavnu prednost, koja je naročito važna za zimovanje. Naime, ona ima dubok ram koji daje mnogo prostora za razvijanje legla i deponovanje polenovog praha i meda. Medne kape mogu biti visoke i do 15cm, a to pogoduje prezimljavanju, pa pčelari ne moraju dodatno da intervenišu.

Ova košnica je, zbog svog prostranog plodišta, odlična za amatere, jer se eventualno kašnjenje sa stimulacijom prolećnog razvoja ne odražava tako intenzivno kao kod LR košnice, a društva se vrlo dobro razvijaju i bez velikih intervencija. Međutim, trebalo bi u jesen da ostavite pčele na manjem broju ramova (recimo 10). Kada dođe proleće, izbacite poneki ram sa lošijim saćem, da biste stvorili uslove za dodavanje lepo izgrađenih ramova ili satnih osnova, i ispunjavanje plodišta ramovima do bagremove paše.

Dadan-Blatova košnica ©Pixabay

Kod ovog tipa košnice može da bude problem jedino to što se mora raditi ramom, a ne nastavkom, i da je teško da se društvo odvrati od rojenja. Uprkos tome, DB košnica je omiljena kod pčelara jer rad sa njom nije komplikovan.

Košnica pološka

U poslednje vreme se retko sreće, a najviše je zastupljena u Vojvodini i okolini. Kod nje su plodište i medište jedno pored drugog, odvojeni matičnom rešetkom, a ne jedan iznad drugog. Imaju obično 18 ili 20 ramova, koji su duboki, veličine od 42x47cm do 30x40cm pa i veći.

Pološke su pogodne za držanje dva ili više društava, koja se pred pašu mogu spojiti. U ovim košnicama se lakše izvlači saće i obezbeđuje se dovoljno materijala (okvira sa leglom, pčela, polena) za formiranje pomoćnih društava i veštačkih rojeva.

Nedostaci ove košnice su ograničena zapremina i mogućnost rada samo pojedinačnim ramom. Takođe, u prinosu i kvalitetu meda zaostaju za DB i LR košnicama, a i sortiranost meda je slabija, pa može doći do mešanja.

Langstrot-Rutova (LR) košnica

LR košnica je danas uzima kao standard u pčelarenju i oko 75% košnica na svetu pripadaju upravo ovom tipu. Smatra se da postoji i do 90 podvrsta LR košnica koje se koriste širom sveta.

Ova košnica se sastoi iz 3 jednaka nastavka, spoljašnje visine 24,2cm. Ram je spoljašnje visine 23,2cm, a dužina satonoše je 48cm. To je za 1 cm duže od satonoše DB rama, a po visini 7cm kraće.

Načini gajenja pčela u LR košnicama

Jedan od načina je da se 2 nastavka koriste za plodište, i međusobno im se menjaju mesta. To podsticajno deluje na razvoj legla. Za sprečavanje rojenja preporučuje se umetanje trećeg nastavka sa satnim osnovama ili izgrađenim saćem, između postojeća 2 nastavka. Kada je društvo zazimljeno sa velikim brojem pčela i velikom količinom hrane u gornjem nastavku, ako je matica dobra, ona već početkom proleća ispuni leglom gornji nastavak i spusti se u donji. Tada je vreme da nastavci zamene mesta, a to se može uraditi i još jednom kasnije.

Košnica ©Pixabay

Ako primenjujemo ovu metodu pčelarenja sa LR košnicom, pčelinja društva će pred bagremovu pašu imati 2 puna nastavka pčela. Tada im se mogu dodati po 2 LR tela za medište. Kada pripremate društvo za zimu, iznad plodišnog nastavka stavite nastavak sa 15-20 kg zapečaćenog meda, u čiju sredinu stavite 2-3 rama sa leglom odozgo i većom mednom kapom, ili bar ramove sa velikom mednom kapom i praznim saćem ispod. Tako će zimsko klube zahvatiti i gornji nastavak, da ne bi krajem zime ne ostane bez hrane. Ovaj način rada je težak, pa se ipak preporučuje rad ramovima a ne nastavcima.

Možete primenjivati i ovu metodu: društva se razvijaju u proleće, u plodištu od 2 LR tela, a pred bagrem se iznad prvog nastavka stavlja matična rešetka, što ograničava maticu.

Iako Langstrot Rutova košnica ima najveće mogućnosti za proizvodnju meda, kao i za prooizvodnju veštačkih rojeva, treba imati u vidu da ona traži blagovremene intervencije, ali i stručno i praktično znanje pčelara. Svako kašnjenje odraziće se direktno na razvoj i prinos pčelinjeg društva.

Alberti-Žnideršičev sistem košnice

Ovaj sistem je nastao kada je slovenački pčelar Anton Žnideršič modifikovao košnicu nemačkog učitelja Albertija. AŽ najčešće se koristi u pčelarskim paviljonima (pokretnim ili nepokretnim), pa je pogodna za selidbu. Koriste se 2 tipa ovih košnica: AŽ GROM i AŽ STANDARD. Prva vrsta ima ram koji je 2cm plići od DB, i nešto kraći. AŽ STANDARD ima još plići ram.

Ove košnice se sastoje iz plodišnog i medišnog prostora, koji su razdvojeni matičnom rešetkom. Broj ramova je uglavnom 10 ili 11. Ramovi u ovim košnicama nemaju ušice, stoje na 2 poprečne šipke, a sa prednje i zadnje strane ulaze u limene razmake.

Ove košnice imaju ograničenu zapreminu, pa u boljim godinama pčelinja društva dobijaju nagon za prirodnim rojenjem, što umanjuje prinose meda. To je značajna mana ovih košnica, u poređenju sa košnicama tipa nastavljača, u kojima se gnezdo može proširivati skoro neograničeno.

NAPOMENA: u pčelinjaku sve košnice treba da budu iste vrste, bez obzira za koju se odlučili.

Na kraju valja reći da ne postoji savršeni tip košnice, a ovu temu zatvaramo rečima poznatog američkog pčelara Elvina:

„Dobra košnica mora da zadovolji dva osnovna zahteva da bi bila vredna svoga imena. Mora biti dobar dom pčelama i mora biti tako konstruisana da bude pogodna za obavljanje različitih operacija koje zahteva moderno pčelarstvo. Prvi zahtev se rešava dobrom kutijom a za drugi je izmišljena košnica sa pokretnim saćem.”

 

Komentari