Naši stari su s pravom govorili da je heljda narodna majka-hraniteljica, ali i biljka ljubavi koja je decenijama bila zapostavljena. Onda, pre dvadesetak godina, jedna devojka bez zemlje, uz pomoć prijatelja i meštana Rudna, krenula je da sanja svoj san ljubavi koji i danas traje.
Ta devojka je bila Gordana Romčević Ilić, rođena Kraljevčanka, koja je, da bi platila školovanje na Veterinarskom fakultetu, uzela u najam zemlju na Rudnu i posejala heljdu. Prvo je to bio samo jedan hektar, da bi vrlo brzo došla do osam hektara.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
25/08/2023
„Zemlju nisam imala, dali su mi je prijatelji i rođaci u zakup, jer je moja majka sa Rudna. Seme heljde sam dobila od njih za prvu setvu i beskrajno sam im zahvalna što su mi, ne samo pomogli, već i naučili kako se gaji ova biljka ljubavi. Stari ljudi sa ogromnim iskustvom u gajenju heljde pokazali su mi sve što treba da znam, tako da se još nije desilo da podbacim sa rodom, bez obzira na vremenske neprilike“, objašnjava Gordana.
Krenula je bojažljivo, i zajedno sa ocem Dragoljubom ručno je sejala njivu za njivom, a na zamerke da je heljdino brašno skupo s osmehom je odgovarala da je to „ručni rad“.
Ona objašnjava da je u početku bilo teško, jer je počela od nule. Veliki problem je bio u tome što ljudi ranijih godina nisu znali mnogo o gajenju i primeni heljde. Za nju su znali samo oni ljudi koji su živeli u planinskim predelima, ili koji su je koristili zašto što su čuli da ona ima lekovita svojstva.
Stari ljudi sa ogromnim iskustvom u gajenju heljde pokazali su mi sve što treba da znam, tako da se još nije desilo da podbacim sa rodom, bez obzira na vremenske neprilike.
Na početku je njena proizvodnja bila mala, a kasnije se za njen rad pročulo, pa je narod počeo da dolazi i da kupuje, najpre male, pa sve veće količine ove biljke. Zatim su se kao kupci javljale privatne pekare, koradžijske radnje, palačinkarnice, restorani i na kraju i industrijske pekare. Uskoro je postala najveći proizvođač ekološke, lekovite heljde na Rudnu.
Ni tada se nije promenila. Ostala je skromna, vredna i puna želje da vrati ljudima svu dobrotu koju je osetila kada je počinjala. Izrađivala je i delila recepture kako da najbolje iskoriste heljdino brašno, da im dugo traje i da ih ne košta mnogo.
„Kilogram heljdinog brašna danas košta oko 200-220 dinara, što je velika cena da bi se priuštilo svaki dan. Zato sam gledala da pomognem ljudima raznim receptima za zdravu ishranu kako taj kilogram mogu da koriste desetak do petnaest dana“, objašnjava Gordana.
Pomagala sam ljudima raznim receptima za zdravu ishranu kako bi mogli kilogram brašna od heljde da koriste desetak do petnaest dana.
Ponosna je na to što je postala prva žena najveći proizvođač ekološke heljde u Raškom okrugu, pa i u Srbiji i što je uspela da vrati heljdu na tradicionalnu srpsku trpezu. Zato je i dobila nadimak Heljdana koji i danas nosi. Mnogi je ne znaju po imenu, već samo po tom nadimku. Njoj i to predstavlja znak da je uradila pravu stvar.
Objasnila nam je da, iako mnogi ne znaju, cela biljka može da se koristi. Cvet je dobar za lečenje bronhitisa. Zeleni deo se koristi za ishranu stoke, a plod za ljudsku ishranu. Ne bacaju se čak ni ljuske koje otpadaju kod mlevenja, već se koriste za izradu priznatih heljdinih jastuka koji su veoma zdravi, prirodni, antibakterijski i ekonomični. Ove biljka nema nikakvih gubitaka.
Zahvaljujući toj biljci ljubavi, Gordana je pronašla i svoju ljubav, supruga Slobodana Ilića.
Međutim, proizvodnjom heljde nije prestala da se bavi ni kada se udala. Uspela je da održi isti nivo kao i ranije, ali zbog deteta, te vođenja posla na Rudnom, ona je deo proizvodnje prepustila ocu i rođacima, a ona se sada bavi gajenjem nevena.
Može se zaraditi i od lekovitog bilja – Gajenje anđelike zaboravljeno, a vredno
U blizini Kraljeva i svoje kuće zasadila je njivu pod ovom lekovitom biljkom i počela da ga uzgaja. „Imala sam sreće i čast da upoznam gospođu Ševarlić koja je završila biološki fakultet i koja se bavi biljem. Od nje sam dobila mnogo dobrih saveta o uzgajanju i plasmanu nevena“, kaže Gordana.
Na tržištu je neven jako tražen cvet. Ima mnogo firmi koje ga otkupljuju, ali i narod ga uzima za lekove. Zato je Gordana videla isplativost u proizvodnji i ove biljke.
Kao da sve ovo nije dovoljno, ona je krenula u još jednu avanturu – u pravljenje sapuna. Za to je „kriva“ njena drugarica, jer je u jednom teškom periodu života ona bila pravi prijatelj i pomogla joj da krene sa nečim novim i drugačijim.
Naime, drugarica je Gordani uplatila „školicu sapuna“ na beogradskom Hemijskom fakultetu, a ona je to sa uspehom savladala. Sada pravi jako kvalitetne sapune po tehnologiji profesora Zorana Vujičića.
Jako su specifični, dugo traju, lepo pene, izrađeni su od kvalitetnih materijala i izuzetno su zdravi za negu kože. Gordana pravi dve vrste sapuna: za lice i za telo od najraznovrsnijih sastojaka – od čiste masti, do minerala, nevena i raznih biljaka. Pravi domaći zdravi sapuni, a uz to i jako lepo izgledaju. Gordana i o tome vodi računa.
Žene u poljoprivredi – „Živimo mi u porodici dobro, ali dobro i radimo!”
Uz sve ove poslove, Gordana je i odlična majka, supruga i domaćica. Žena sposobna za sve.
„Ljudi me vole i poštuju već 20 godina, što mi govori da stvarno vredim. Nisam nikada htela da radim za ’velike kuće’, niti sam bila politička ličnost koju su gurali da se bavi biznisom, već sam radila za narod i sa narodom. Nije mi bio cilj da se obogatim, već da ostanem čiste savesti i duše“, objašnjava Gordana i dodaje da ne žali ni za čim, da svega ima dovoljno i da će uvek biti raspoložena za nove izazove.
Za budućnost nema nekih posebnih planova, osim da i dalje radi. „Ne znam šta će mi se još ukazati, ali ne bojim se izazova, niti rada. Uspešna sam i znam koliko vredim. Ponosna sam što sam sve stekla pošteno, sopstvenim radom i zalaganjem. Jedino znam da ću ostati i dalje u poljoprivredi, a za ostalo – pokazaće vreme“, zaključuje naša sagovornica.
Sagovornik: Gordana Romčević Ilić – Heljdana
Komentari