Od lovačkog gulaša do viteza kuvara – put Ivana Krunića (41) iz Valjeva pokazuje kako strast, upornost i ljubav prema kuvanju mogu otvoriti vrata Udruženja kuvara-amatera Vojvodine i Srbije. Iako je po struci veterinar, kuhinja je njegov pravi poziv, a ove godine je postao prvi Valjevac koji je dobio lentu viteza kuvara-amatera, priznanje koje se dodeljuje za višegodišnji trud, uspehe na takmičenjima i preporuke iskusnih članova. Ivanov kulinarski put počeo je pre devet godina sasvim slučajno – iz druženja sa prijateljima lovcima i ljubavi prema prirodi.

‘’Aktivno se bavim lovom 22 godine, a sve je krenulo na poziv mog druga Miroslava Pušića, osnivača Gastrofesta u Zabrdici, da kuvamo lovački gulaš. To su bili naši prvi zajednički pokušaji, ali su se vremenom pretvorili u ozbiljna takmičenja. Moj deda je takođe bio lovac i kuvao je lovačke gulaše, spremao kavurmu i pihtije, tako da sam od njega učio osnove. Kasnije, kroz takmičenja, naučio sam šta pravi razliku između kućnog i takmičarskog gulaša. Takmičarski gulaš mora imati pravilnu teksturu i boju – kod junaćeg je tamniji, kod svinjskog crveniji, ne sme biti ni previše mastan ni redak. Sve mora biti u savršenoj meri’’, priča Krunić.

Iako je gulaš ostao njegova najjača karta, Valjevac se dokazao i u pripremi drugih jela. Spremao je jela ispod sača, riblje čorbe, pasulj, pa čak i mađarski paprikaš od pilećih bubaca. Naročito je ponosan na svoje takmičarske poduhvate sa gulašom od jagnjeće džigerice i, posebno, od magarećeg mesa iz Zasavice.

‘’Gulaš od magarećeg mesa prvi put sam kuvao u Zasavici, na poziv gospodina Simića, upravnika rezervata. Meso mladog magarca ima specifičan ukus, malo se duže kuva, ali daje odličan šmek. Tada smo osvojili prvo mesto, a sudije su bile oduševljene. Svako takmičenje donosi novo iskustvo i poznanstvo. Kroz saradnju sa profesionalnim kuvarima stalno nešto novo naučim’’, kaže naš sagovornik.

Svoj stil definiše kao tradicionalnu srpsku kuhinju, uz tek malu kombinaciju mađarskog uticaja. Probao je i druge kuhinje, ali po njegovim rečima, naša kuhinja je najukusnija. Tajna ukusnog gulaša, kako otkriva ovaj majstor kulinarstva, je u pogođenoj količini luka na određenu količinu mesa. Osim toga, glavni začin koji daje boju i gustinu je paprika, a Krunić u svojim jelima isključivo koristi segedinsku papriku iz Mađarske, iz mesta Mortonuš.

‘’ Probao sam razne specijalitete, ali naša jela su najukusnija. Odrastao sam na njima i uvek mi je draže ono domaće, od čega god da je napravljeno. Volim da spojim tradicionalno i malo mađarskog uticaja – recimo, gulaš, perkelt ili jela iz kotlića. Volim i da kombinujem meso i voće. Suve šljive i rolovano meso su mi omiljena kombinacija. Ta slatkoća i miris šljive daju jelu poseban ukus ‘’, objašnjava Krunić.

Udruženje kuvara – amatera Vojvodine i Srbije, sa sedištem u Bačkoj Topoli, okuplja međunarodne kulinarske sudije i članove iz cele Evrope i Srbije.

‘’Retko jedem svoja jela, ali volim da vidim da su drugi zadovoljni – to mi je najveće priznanje. Uz to, osvojio sam i brojne nagrade na takmičenjima, pa vidim da trud vredi. Zato sam i predložen za viteza kuvara – amatera Srbije i Vojvodine, što je veliko priznanje, jer se kroz udruženje kasnije može postati i međunarodni sudija na kulinarskim takmičenjima’’, kaže Ivan Krunić, koji je imao priliku da uči i da sarađuje sa vrhunskim profesionacima poput Saše Mišića i Jordana Nastanovića.

Za sada kuvanje ostaje hobi, ali plan je da se, nakon polaganja za gastro-sudiju, više posveti ocenjivanju jela i savetovanju drugih. Ipak, napominje da je kulinarstvo ljubav koja „uđe pod kožu čoveku“ i da se uvek nešto novo uči, naročito na takmičenjima gde je najvažnije „pogoditi šta određeni sudija traži“.