Njeno veličanstvo srpska proja: Od hrane za siromašne do specijaliteta

Po popisu poljoprivrednog zemljišta i vodenica u srbiji 1867. godine zabeleženo je 7125 vodenica. To vreme, kao i skoro ceo jedan vek kasnije, bilo je, kako tvrde mnogi hroničari, zlatno doba srpske proje koja je hranila i prehranila srpski narod u najtežim periodima njegove istorije. Sa velikom migracijom stanovništva iz sela u gradove od polovine prošlog veka ubrzo su nestajale vodenice, pa je i srpsko nacionalno jelo gubilo na popularnosti i značaju. Malobrojni vodeničari ipak tvrdo veruju  da dok je Srbije i srpskog sela biće i stare dobre proje.

Danas nema preciznih podataka o broju vodenica u Srbiji, ali se procenjuje da ih radi oko 700 od kojih petnaestak u kraljevačkom kraju i to gotovo sve u nadibru. One su ne samo izvori zdrave hrane već i čuvari srpskog identiteta i tradicije, kao što su nekada bile saborna mesta dogovaranja za vojevanja za slobodu. Istina, vremana kada se u vodenici sa zapregama čekalo na red da se žito samelje neće se nikada vratiti ali će preostali vodeničari, kako tvrdi dragan matović vlasnik čuvene matovića vodenice u bogutovcu na reci lopatnici, biti uporni da sačuvaju preostale vodenice i proju kao „naš hleb nasušni“.

Vodenica je kultno mesto i objekat koji moju vezu sa precima čini još čvršćom. Nezamislivo je da ostavim i zapostavim nešto što je živa uspomena na mog oca, dedu, pradedu, na ratnike i prave srpske domaćine. Pomeljari, kojih je sve više,  ohrabruju mene i brata Branka da istrajemo u želji da naša vodenica nastavi da melje kao što je to činila dva i po veka”, kaže Dragan Matović, vlasnik najstarije vodenice u Nadibru.

Poslednjih godina ima sve više posla i siguran je da je prava srpska proja ponovo u modi.

„Vodenica je pored same ibarske magistrale tako da često navrate i stranci da nabave brašno od čuvenog srpskog kukuruza osmaka. Ozbiljno razmišljam da krenem i sa izvozom projinog brašna, jer interesovanje postoji“, kaže Dragan.

O sve većoj potražnji projinog brašna svedoči i Milutin Miladinović iz kraljevačkog sela Lazac čija vodenica na Lazačkoj reci radi od 1830. godine.

Moja vodenica je jedina na ovoj reci, a nekada je bilo sedam na svega tri kilometra. Nema pomeljara ni izbliza kao nekada ali sam zadovoljan poslom kojim se bavio moj otac, deda i pradeda. Prošlih i pretprošlih jeseni i zima u vodenici sam prodao oko 10 tona projinog brašna i ono što me ohrabruje jeste da se tradicionalnim kupcima pridružuju novi tako da ove sezone očekujem još veći promet“, zadovoljno ističe Milutin.

U susednom selu Roćevići na Mirajićkoj reci rade vodenice Ranka Pajića i Bobana Simovića dok je nekoliko kilometara dalje na istoj reci vodenica Verice Kaplarević, jedine vodeničarke u kraljevačkom kraju.

Foto: Milanko Danilović

“Najviše posla ima od početka novembra kad počnu svinjokolji i slave i uoči Božića. Ne predajem se, želja mi je da očuvam vodenicu i ovaj posao koji poštujem i volim baš kako su to činili moj otac i deda. Jeste da je proja danas više gastronomski specijalitet nego hleb u stalnoj upotrebi, ali sam sigurna da će prava srpska proja opstati. Narod sve više traži zdravu hranu, ovaj opasni virus korona mnoge je vratio prirodi i zdravoj hrani i zdravom načinu života, a projino brašno sigurno spada u nešto najzdravije što potiče sa sela. Zato sam sigurna da proja nikada neće nestati sa trpeza srpskih domaćina“, kazuje Verica.

Dobar promet projinog brašna i na pijacama

Ovih dana dobro ide prodaja projinog brašna i na kraljevačkoj pijaci. Udarni prodajni dani bili su uoči Svetog Nikole, a dobar promet prodavci očekuju uoči Nove godine i Božića.

„Imam stalne kupce koji uglavnom kupuju od jednog do tri kilograma projinog brašna a najbolju prodaju očekujem narednih petnaestak dana. Što kaže naš narod, nema pravog užitka dok se na trpezi pored pečenice, podvarka i pihtija ne nađe topla proja. Pored toga, mnoge domaćice od projinog brašna prave božićnu česnicu što i jeste deo vekovne srpske tradicije i običaja“, ističe Mihailo Ribać  na čijoj pijačnoj tezgi proja od kukuruza „osmaka“ i srpski beli luk zauzimaju centralno mesto.

Foto: Milanko Danilović

Inače, cena projinog brašna na pijaci je 70 dinara po kilogramu i to onog najkvalitetnijeg sa planinskih potočara. U pravu srpsku proju, kako preporučuju iskusne domaćice, ne dodaju se ni sir, ni jaja, ni meso, margarin i slično. Ona prava srpska pravi se samo od tri sastojka: kukuruznog brašna, vode i soli i evntualno malo praška za pecivo.

„U 400 grama kukuruznog brašna sipati 300 mililitara mlake vode  sa razmućenim praškom za pecivo (ne više od polovine kesice). Sve to varjačom izmešati i sipati u pleh ili tepsiju podmazanih mašću, ili uljem ako se pravi posna proja, zatim staviti u unapred zagrejanu rernu dok se na površini ne stvori tamnosmeđa korica. Ispečenu proju ovlaš poprskati vodom, prekriti kuhinjskom krpom i ostaviti da se prohladi“, preporučuje recept za pravu proju Vujka Rakić, domaćica iz Pekčanice kod Kraljeva.

Komentari